Knjaževačke vesti Knjaževačke vesti – Vesti iz Knjaževca i okoline
Akademik Mihajlo Gavrilović rođen je u Aleksincu 17/29.marta 1868. u porodici Mojsila, sudskog pisara i majke Anke Ničić. Školovao se u Nišu, Beogradu, Parizu i 1899. stekao doktorat univerziteta. Kratki period mladosti Gavrilović je proveo u Knjaževcu, kao đak ovdašnje Gimnazije.
Kao đak dobija Vukovu stipendiju, odličnim uspehom završava studije na Velikoj školi. Polaže profesorski ispit, i bio je profesor Prve srpske gimnazije u Beogradu.
Postavljen je za prvog državnog arhivara 1900. objavljuje dve značajne programske rasprave, primljen je u Srpsko književno društvo, postaje honorarni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, objavio tri dela monografije o Milošu Obrenoviću, izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 1914. a 1926. izlazi mu iz štampe knjiga izabranih studija i članaka “Iz nove srpske istorije”.
U diplomatiji je bio je opunomoćenik ministra i poslanik Kraljevine Srbije na Cetinju, u Rumuniji i Vatikanu, primljen kod pape Benedikta XV, koji mu je dao prilog za srpske izbeglice 1916, bio je na Krfu, opunomoćenik ministra i poslanik KSHS u Londonu, tamo je bio predsednik srpskog Crvenog krsta, a njegova žena Stojanka D. Đorđević podpredsednik, sa kojom je imao sina Dimitrija. Iznenada je umro u Londonu 1924. u 56. godini.
Gavrilovićevi savremenici Vojislav Jovanović Mirambo, Slobodan Jovanović, Jovan Skerlić, a kasnije Radovan Samardžić i Vladimir Stojančević, govorili su da je vrstan istoričar, državnik, kritički precizan, duboko nacionalan, autoritativan, sa crtama timočkog Srbina, trezven, ozbiljan, kulturan, savestan, duhovno ozbiljan, čovek koji je proučavao istoriju 19. veka, pouzdan, autentičan, ali iako je mnogo dao, prepušten je tihom zaboravu.
O izložbi je govorila Miljana Đorđević, autor izložbe i priređivač kataloga.
Prostor biblioteke bio je pun prilikom otvaranja izložbe, što govori o zainteresovanosti naših, pre svega mladih sugrađana, srednjoškolaca, kao i ostalih prisutnih, za istoriju i značajne ličnosti našeg kraja.
Izložbu su realizovali Ogranak SANU u Nišu, Istorijski arhiv Niš i Narodni muzej Niš, a knjaževačka publika moći će da je poseti do 17. septembra u Narodnoj biblioteci „Njegoš“.
