Ove sezone : Visoke cene malina i kupina

Može se očekivati da ove sezone malina dostigne cenu od 600 do 800 dinara – možda i više, dok će kilogram kupine biti oko 500-600 dinara,najavljuju iz Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije.

Proizvođači imaju svoju raačunicu, a za kupce će maline i kupine, po svemu sudeći, biti pravi luksuz

Realno je da cena kupine bude 600 dinara, kaže za Nova.rs proizvođač tog voća iz sela Kačulice kod Čačka, Ratko Jekić.

Prema njegovim rečima, ta suma bi bila dovoljna za proizvođače, ukoliko ne bude poskupljenja preparata za zaštitu, đubriva i goriva.

“Ar zemlje može da se kupi za dva džaka veštačkog đubriva što iznoosi oko 50 evra. Problem je što mi nikada nismo imali zagarantovane cene i ne znamo da li je to “šarena laža”. Trenutno pokušavam da zaštitim zasad od virusa, bakterija. Kupinu sam već vezao, a mehanički sam obradio površinu na kojoj je odgajam”, zaključio je naš sagovornik.

Mićo Gavrilović iz Ivanjice ima pet hektara pod malinom i prošle godine ga je proizvodnja koštala osamdeset hiljada evra sa dnevnicama za radnu snagu.

“Prošle godine sam imao korist od rada i ulaganja, ali pre toga četiri unazad nismo mogli da “izvučemo” uloženo”, kaže on za Nova.rs.

Prema njegovim rečima, imajući u vidu poskupljenja potrepština za obradu zasada, cena od 800 dinara bi značila bi isti prihod bio kao lane.

“Rod maline će biti mnogo manji nego 2021. godine zbog vremenskih uslova, suše koja nas je zadesila, pa je procena da bi na tu cenu trebalo da bude zarade. Dakle biće manji prinos po hektaru, cena će, ukoliko te najave tačne, biti duplirana, ali su troškovi nenormalni”, objasnio je Gavrilović.

Za njegovu proizvodnju na površini od pet hektara neophodna su u 2022. ulaganja između 100 i 110 hiljada evra.

Naš sagovornik podseća da je cena preparata poskupela, a sledeće sedmice počinje zaštita od bolesti.

“Trentno radimo vezivanje i podizanje izdanaka i krenuli smo sa bacanjem đubriva”, zaključio je naš sagovornik.

Tržište se poremetilo, kada su u pitanju plaćene, odnosno kupljene količine maline, čak i pre krize u Ukrajini, što je uslovljeno neodmerenim izjavama od strane državnih službenika i samozvanih predstavnika malinara o cenama, ocenio je dr Aleksandar Leposavić, jedan od največih stručnjaka za jagodasto voće, iz Instituta za voćarstvo Čačak.

“To su verovatno bile predizborne i marketinške odluke, pa je dovelo do toga da se o “crvenom zlatu” iz srpskih hladnjača, kojih gotovo da nema, daju takve ocene”, rekao je on.

Prema rečima dr Leposavića, pogotovo je probem nastao sa početkom rata u Ukrajini, jer evropsko tržište razmišlja o nekim egzistencjalnim stvarima, a malina i kupina pripadaju kategoriji luksuznih proizvoda.

“Insistiranje na ceni maline od preko 800 i kupine više od 600 dinara je totalno nerealno potencirati. Neophodno je da se okrenemo ka preradi ovog voća zbog uticaja na zdravlje, sprečavanje bolesti ljudi, a ne – ja sam proizveo, ti ćeš da mi platiš”, rekao je naš sagovornik.

Leposavić ističe da na sajtu Ministarstva poljoprivrede, na kome stoji da je pod malinom prošle godine bilo 24,5 hiljada hektara u Srbiji netačan podatak, koji su dobili od RZZS.

“Mi prošle godine nismo izvezli 130, već ispod 50 hiljada tona, a i površine pod malinom su upola manje. Pod kupinom je bilo do 2100 hektara”, precizirao je naš sagovornik.

Na naše konkretno pitanje koja cena će biti realna za ove dve voćne vrste, Leposavić odgovara da se to ne može precizirati i ponovo insistira na njihovoj preradi.

“Cena svih tih inputa, počev od radne snage, koja je u deficitu, do maline i kupine ne može da se odredi, odnosno ne može se na taj način nastupi na tržištu”, kaže dr Leposavić.

To je, kako ističe, totalno pogrešan pristup, ne samo na svetskom, već i na lokalnom nivou, ocenivši da bi u našoj zemlji trebalo da se radi kako to čine normalne države.

“Treba imati pozitivan koncept i prikaz dobrobiti proizvodnje. “Vilamet “stiže u junu, a u višim predelima u julu, kada je i srce berbe”, zaključio je dr Leposavić, dodajući da problem predstavlja i prodaja nezdravog sadnog materijala, kao što je bio slučaj i u Vojvodini, pa se sada zanavljaju površine.

Izvor https://nova .rs/