Knjaževačke vesti Knjaževačke vesti – Vesti iz Knjaževca i okoline
Istražujući istočnu kulu južne kapije Timacum Minusa u potrazi za temeljnom zonom, arheolozi su otkrili izuzatno dobro očuvan reljef glave Dionisa, boga plodnosti, vegetacije, života, vina iuživanja. Bilo je to, kaže dr Sofija Petković, veliko i radosno iznenađenje.
”Kolega arhitekta bio je tu da prati kada će se pojaviti početak temelja i pozvao nas je rečima:”Dođite da vas upoznam sa nekim”. Zaista smo se jako iznenadili, jer smo videli reljef glave Dionisa. Na njemu je, s jedne strane grana vinove loze sa grožđem, a sa druge grana nara sa plodom. To ima izuzetnu simboliku. Nar je voće koje je posvećeno podzemnom svetu, Hadu, voće koje je Persefona, žena Hadova, nudila preminulima, koji, kada ga okuse, više nisu mogli da se vrate u ovaj svet. S druge strane, grožđe i vinova loza simbolizuju obnovu života i reinkarnaciju. Glava Dionisa veoma je lepo oblikovana. On ima oreol oko glave, što ukuazuje da on postaje jedinstveno božanstvo, koje obezbeđuje besmrtnost duše i večni život,” rekla je Sofija Petković, rukovodilac istraživanja.
Milan Živković, vršilac dužnosti direktora Zavičajnog muzeja, očekuje da će Muzej i Arheološki institut nastaviti saradnju i u godinama koje dolaze, s obizrom da ona svake godine donese nove, sjajne nalaze. S druge strane, Zavičajni muzej je pre 40 godina i formiran oko arheološke zbirke.
”Daleke 1975. godine, u vreme kada Zavičajni muzej nije postojao kao samostalna ustanova, počela su sistematska istraživanja Timacum Minusa pod vođstvom dr Petra Petrovića. Oko arheološke zbrirke formirao se i nastao Zavičajni muzej, koji je od 1980. godine samostalna ustanova. U godini kada obeležavamo 40 godina postojanja, svedoci smo i danas arheoloških istraživanja na ovom lokalitetu. Nadam se da ćemo jednog dana imati Timacum Minus na način kakav svi želimo da prezentujemo i srpskoj i svetskoj javnosti”, kazao je Živković.Reljef Dionisa, pretpostavljaju arheolozi, deo je poklopca luksuznog sarkofaga od belog mermera, kakvi su bili su poznati u rimskoj civilizaciji. Izvlačenje bloka sa reljefom neće biti moguće, jer je on konstruktivni deo kule, ali će, nakon konzervacije, moći sasvim lepo da se vidi.
izvor FKMS
