Home / 2021 / Danas su Božićne poklade, dan za praštanje i veselje

Danas su Božićne poklade, dan za praštanje i veselje


Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, ali i Božićne poklade – poslednji dan kada je dozvoljeno jesti meso i beli mrs u ovoj godini.

Naime, sutra počinje Veliki božićni post, koji će trajati sve do Božića, 7. januara, pa se zato ovaj praznik ponekad naziva Filipovim postom.

Sveti apostol Filip rodom iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog. Revnosno je propovedao Jevanđelje u Aziji i u Grčkoj, u kojoj su Jevreji hteli da ga ubiju, ali ga je Bog spasao moćnim čudesima. Tako arhijerej jevrejski, koji se ustremi na Filipa da ga bije, odjednom oslepe i sav pocrni.

Stradao je u 86. godini tako što su njega i Vartolomeja neznabošci razapeli na drvo. Ljudi su potrčali da ih skinu ali uspeli su da spasu samo Vartolomeja, dok je Filip izdahnuo.

Mošti Svetog Filipa prenete su kasnije u Rim.

Narodna verovanja

Prema starom narodnom verovanju, na ovaj dan trebalo bi pripremiti bogatu večeru i veseliti se sa svojim ukućanima.

Proslavi Božića, naime, prethodi Veliki božićni post, ali pre njega idu Božićne poklade, odnosno gozbe. Upravo one obiluju različitim narodnim običajima.

Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite trikove.

Posle poklada počinje post, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića. To je telesni post, dok duhovni post podrazumeva i uzdržavanje od loših misli, želja i najbitnije dela.

Na taj način se bore protiv zlih sila i veštica, za koje se veruje da imaju jači uticaj u vreme poklada.

Različiti običaji se vezuju za ovaj dan, što zavisi od kraja do kraja. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.

Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac”.

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri (“olalija”). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja vatri i igranja oko njih.

Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.

(Telegraf.rs)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Ministarstvo odbrane uputilo poziv za uvođenje u vojnu evidenciju

Ministarstvo odbrane uputilo je poziv za uvođenje u vojnu evidenciju osoba koje ...