Knjaževačke vesti Knjaževačke vesti – Vesti iz Knjaževca i okoline
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Preobraženje Gospodnje, posvećeno sećanju na događaj kada je Isus Hrist na gori Tavor u prisustvu Mojsija i proroka Ilije najavio nebesku snagu nove vere i svoju ulogu cara nad carevima, koja nadilazi starozavetne zakone i proroke.
U pravoslavnim hramovima blagosilja se novi rod grožđa, koje se prema običajima prvi put jede na današnji dan. U narodu se veruje da se 19. avgusta priroda preobražava, leto se bliži kraju.
Uvreženo je i mišljenje da se na Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, te da ko to vidi i drugom obelodani – izgubiće razum.
Zanimljiva su verovanja da na ovaj sveti dan ne valja spavati preko dana, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Kažu da nije dobro ni da se tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan provedu u kafani kako im to ne bi prešlo u naviku, pa da postanu zgubidani i raspikuće.
U nekim krajevima u Srbiji ljudi na Preobraženje beru lešnike i čuvaju ih tokom cele godine za lek kad nekoga zaboli uvo.
Može se čuti i da je Bog stvorio vinovu lozu i njene plodove kako bi blagoslovio ljudski rod. Međutim, đavo je, da bi privoleo ljude da mu se pridruže, stvorio kupinu, koja sazreva pre grožda. E, zato se smatra da ne treba jesti kupine sve dok se grožđe ne proba.
U narodu se smatra da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama i jezerima jer se od tog dana preobražava i gora i voda te se nikako ne valja više kupati u rekama i jezerima.
| недеља | 19. август | (6.авг) | +++ ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ | пост |
 |
 |
Изволи се тамо и Небесном Цару
На молитве поћи и на ноћна бдења,
Да покаже славу Свог Преображења,
И утврди веру својих следбеника
У победу трајну Њега – Победника.
Ту светлост божанску Он из Себе пусти
Па обасја Тавор, мрак разагна густи;
Светлост што ј’ у Себи дуго задржав’о
Од које је свету по мало раздав’о
Пустио је сада лучама обилним,
Лучама радосним, лучама умилним.
Небу да открије блесак човечанства,
Земљи и људима истину Божанства.
Нека небо види Посланика свога,
Нека земља позна Спаситеља Бога.
РАСУЂИВАЊЕ
Зашто Господ не показа славу Своју божанску на Тавору пред свима ученицима него само пред тројицом? Зато, прво, што је Он сам кроз уста Мојсејева дао закон: на рјечима два или три свједока да остане ствар (V Мојс. 19, 15) … Три сведока су, дакле, довољна. Даље, и за то још, што су та три сведока били одабрани. Њих тројица представљају 3 главне добродетељи: Петар – веру, јер је он први исказао веру своју у Христа као Сина Божјег, Јаков – наду, јер је с надом у обећање Христово први положио живот свој за Господа будући први убијен од Јевреја, Јован – љубав, јер је на прси Господње наслоњен био и под Крстом Господњим остао до краја. Бог се не назива Бог многих него Бог одабраних. Ја сам Бог Аврама, Исака и Јакова. Често је једног верног човека Бог ценио више него цео један народ. Тако је Он у више махова хтео уништити народ Јеврејски, но због молитава праведнога Мојсеја оставио је народ тај у животу. И више је слушао Бог верног Илију пророка него целу царевину неверног Ахава. Због молитава једног човека често је Бог спасавао градове и народе. Тако грешни град Устјуг имаше бити срушен огњем и градом, да га не спасе молитвама својим један једини праведник у њему, св. Прокопије јуродиви (8. јула).
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Промисао Божји који награди врлину Руте и Воза (Рут.) и то:
1. како Рута оставши удова оста верна свекрви својој старој и трудом својим храњаше и њу и себе;
2. како богати Воз беше милостив и помагаше ове две сироте жене;
3. како Воз и Рута ступише у брак, из ког, се роди Овид, отац Јесеја, оца Давидова.
БЕСЕДА
о узвишености цркве Божје
Биће у потоња времена гора дома
Господњега утврђена уврх гора и
узвишена изнад хумова, и стјецаће
се к њој сви народи (Иса. 2, 2).
Ово пророчанство односи се на Цркву Христову. Колико је ово пророчанство могло изгледати тајанствено за Јевреје пре Христа, толико је оно нама данас сасвим јасно. Гора, или висина, дома Господњега заиста је утврђена уврх гора, т.ј. уврх висина небесних; јер Црква Христова прво не држи се земљом него небом, и јер најзад један део чланова цркве (и то сада већи део) налази се на небу док је други још на земљи. Даље, Црква Христова узвишена је изнад хумова, т.ј. изнад свих земаљских и људских величина. И философија људска, и уметност, и све културе народа, и све вредности земаљске представљају само ниске хумове према недогледној висини Цркве Христове. Јер све те хумове цркви није било тешко створити, док ниједан од њих – нити сви они укупно, у течају многих хиљада година – није могао створити цркву. Најзад, говори пророк, стјецаће се к њој сви народи. Коме су се, у истини, до сада стекли сви народи, ако не Цркви Христовој? Храм Јерусалимски био је неприступан незнабошцима под претњом смртне казне. Црква је пак од почетка призивала све народе на земљи, послушна заповести Господа: идите, и научите све народе (Мат. 28, 19). То је виђење Исаије, сина Амосова, виђење из далеке даљине, виђење истинито и чудесно.
О Господе чудесни, ми Ти благодаримо непрекидно, што си нас удостојио, да будемо деца цркве Твоје свете и истините, и узвишене изнад свих светских висина. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Izvor Kurir/http://pravoslavnikalendar.iz.rs/
