Rudarski sektor beleži sve značajnije rezultate u SRB

Država u saradnji sa Delegacijom EU  sprovodi analize i istraživanja na četiri lokacije u opštini Čajetina, dve u Novoj Varoši, sedam u Raški, četiri u Krupnju, Loznici, Prjepolju, Knjaževcu i Zaječaru po dve i Crnoj Travi, Surdulici, i Majdanpeku po tri.

 

Rudarski sektor beleži sve značajnije rezultate u Srbiji, trenutno čak 25 kompanija sprovodi geološka istraživanja, a rudarstvo bi moglo da učestvuje sa čak pet odsto u BDP-u zemlje, saopštilo je danas Ministarstvo rudarstva i energetike nakon obilaska i analize 250 lokacija napuštenog rudarskog otpada u našoj zemlji.

Reč je o projektu „Katastar rudarskog otpada Republike Srbije“, koji naša zemlja radi u saradnji sa Delegacijom EU u Beogradu, vredan je 2,1 milion evra, a 90 odsto sredstava obezbeđuje EU, a preostalih 10 odsto Vlada Srbije.

Ipak, navodi se, održivo i odgovorno upravljanje sektorom
rudarstva podrazumeva i istraživanje i procenu rizika po životnu sredinu
rudarskog otpada na napuštenim lokacijama.

Projekat „Katastar rudarskog otpada“ nam pomaže da identifikujemo, istražimo i klasifikujemo sve lokacije koje tek treba da saniramo i otklonimo potencijalne, a u slučaju nekih lokacija i realne, pretnje i opasnosti po životnu sredinu, bezbednost i zdravlje naših građana, navodi se u saopštenju.

Pomenuti trogodišnji projekat, inače, implentira konzorcijum nemačkih kompanija Plejades i DMT u saradnji sa lokalnim partnerom Institutom za rudarstvo i metalurgiju Bor.

Za naredne faze projekta i detaljnu analizu i istraživanje odabrana je 41 lokacija.

Od dobijenih rezultata istraživanja formiraće se digitalna baza podataka
Katastar rudarskog otpada, koji do sada nije postojao u našoj zemlji, a cilj ovih projektnih aktivosti je usaglašavanje sa zakonskom regulativom EU i razvoj i
unapređenje sistema upravljanja rudarskim otpadom.

Projekat se sprovodi od 2015. s ciljem sistematizacije i kompletiranja podataka podatke o aktivnim i napuštenim lokacijama rudarskog otpada na teritoriji Srbije.

U skladu sa predviđenim aktivnostima projekta u toku prve godine, podseća se, realizovan je obilazak 250 lokacija napuštenog rudarskog otpada širom Srbije i
dobijeni su osnovni podaci o posećenim lokacijama, vrsti i količinama rudarskog
otpada, identifikovana su odlagališta koja su potencijalno opasna u pogledu fizičke
stabilnosti, kao i prisustvo negativnih uticaja na životnu sredinu koji su
potencijalno opasni po ljudsko zdravlje i okolinu.

Dobijeni rezultati, navodi se biće deo baze podataka Katastra rudarskog otpada u vidu veb aplikacija i Knjige katastra rudarskog otpada.

Katastar će sadržati i lokacije rudarskog otpada aktivnih rudnika i lokacije
napuštenog rudarskog otpada.

U okviru naredne faze projekta, 41 lokacija rudarskog otpada detalJno će biti
analizirana i istražena.

Ove lokacije su odabrane s obzirom na njihov mogući uticaj
na životnu sredinu i bezbednost i zdravlje ljudi, a reč je o četiri lokacije u opštini Čajetina, dve u Novoj Varoši, sedam u Raški, četiri u Krupnju, Loznici, Prjepolju, Knjaževcu i Zaječaru po dve i Crnoj Travi, Surdulici, i Majdanpeku po tri.

Takođe na beogradskoj opštini Voždovac, Kučevu, Aleksincu po dve lokacije, zatim Malom Zvorniku, gradu Kragujvcu, Boljevcu, Zaječaru, Brusu i Ljuboviji po tri, kao i Žagubici, Boru i Dimitrovgradu.

Količina otpada na odabranim lokacijama čini 90 odsto ukupne količine rudarskog otpada koji se nalazi na svim posećenim lokacijama napuštenog rudarskog otpada (ukupno 250 lokacija).

Rezultati istraživanja 41 lokacije biće predstavljeni u izveštaju, koji treba da
sadrži detaljne podatke za svaku lokaciju: opis lokacije, rezultate hemijske,
mineraloške i geotehničke analize, uticaj na životnu sredinu (efekat koji rudarski
otpad ima na kvalitet podzemnih i površinskih voda, vazduha i okolnog zemljišta) i
mogući efekti na zdravlje ljudi.

Projekat vredan 2,1 miliona evra finansira Evropska unija u iznosu od 90 dosto, a preostalih 10 obezbeđuje Vlada Srbije.

(Tanjug)