Knjaževačke vesti Knjaževačke vesti – Vesti iz Knjaževca i okoline
Žiri, koji su činili knjaževački pesnici Slobodanka Stanković-Ilić, Nebojša Đorđević i Milijan Srejić, pregledao je sve prispele radove i doneo odluku da dodeli po tri nagrade u četiri konkurencije, kao i više pohvala za poseban stilski izraz. Književni susret posvećen nagrađenim učesnicima biće održan u sredu 28. januara 2008, u 18.00 u Velikoj galeriji Doma kulture u Knjaževcu.
Rezultati XVII Svetosavskog književnog konkursa:
Konkurencija odraslih – poezija:
1. Vladan Maksić, Gornji Milanovac
2. Ilija Stepanović, Kragujevac
3. Elizabeta Georgijev, Dimitrovgrad
Posebne pohvale za oblast poezije:
Nemanja Savić, Zrenjanin
Dragoslav Stevanović, Niš
Jovan D. Petrović, Petrovac na Mlavi
Konkurencija odraslih – kratka prozna forma:
1. Branislav V. Branković, Zaječar
2. Slobodan Stoiljković, Prokuplje
3. Marija Nedeljković, Zaječar
Posebne pohvale za oblast kratke prozne forme:
Stamen Milovanović, Niš
Dušan Mijajlović Adski, Niš
Konkurencija mlađih od 15 godina – poezija:
1. Petra Kostić, Svrljig
2. Tanja Ilić, Dimitrovgrad
3. Jovana Dikić, Svrljig
Posebne pohvale za oblast poezije:
Jelena Belović, Ravni Topolovac
Maja Dimitrov, Dimitrovgrad
Slavica Jovanović, Ravni Topolovac
Konkurencija mlađih od 15 godina – kratka prozna forma:
1. Anđela Arsenov, Dimitrovgrad
2. Željko Kostić, Svrljig
3. Ivana Vušković, Knjaževac
Posebne pohvale za oblast kratke prozne forme:
Kristina Ranđelović, Svrljig
Dunja Sokolović, Knjaževac
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА 17. СВЕТОСАВСКОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА
ФЛЕКСИБИЛНИЈА ИНТЕРАКЦИЈА ЈЕЗИКА И САДРЖАЈА
Жири Светосавског књижевног конкурса у саставу: Слободанка Станковић – Илић, књижевник, Небојша Ђорђевић, књижевник и Милијан Срејић, књижевник, прегледао је све приспеле поетске и прозне радове учесника у селекцији одраслих и деце до 15 година.
Понуђено поетско штиво старијих учесника, иако одраз деценијског стања српске поезије, које карактерише, нижи експресивно – форматско – реторички ниво, односно слабије спровођење основних постулата ове књижевне дисциплине, видно је боље по квалитету него последњих година. Песме више нису, најчешће писане у првом лицу, са приземном «љубавном», као и религиозном и родољубивом тематиком, везаном за Косово, а које су чиниле слику великог културног пада, пада моралних вредности и слику тренутног националног интелектуалног просека, на кога су послењих година вршили негативан утицај, ратови, фолк (не)култура и поједини медији. Добар број овогодишњи радова ослобођен је такавог баласта те најчешће има неомедјено, па и космополитско вредновање, које често излази из оквира појединачног и реалног, а остварује се у правцу општег, надреалног и имагинарног.
Ово се односи, пре свега на двадестак одабраних радова које је жири издвојио и који задовољавају горепоменуте основне критеријуме као и доследно спровођење теме.
Награђени радови припадају некој другој димензији у односу на просек, те на далеко квалитетнији и надахнутији начин од предходнопоменутих третирају, емотивна, мисаона, драматична и социјална стања, која карактеришу свакодневицу живљења, као и надреалну обсервацију, као тематску равнотежу спољашњег и унутрашњег света.
Прозни радови, односно кратке приче одраслих учесника су, такође, за степеницу више по квалитету у односу на предходне године, јер интегритет исказаног подразумева флесибилнију интеракцију језика и садржаја. Већина понуђених прича, по дужини не прелази задати оквир, те у старту задовољава основни услов у распису конкурса. Награђени у овој категорији, стилски и тематски избегавају замке анахронизма, те остварују заокружену целину, у којој исказују овострану и онострану констелацију са језиком, тематски и садржајно.
Већ неколико година, пријатно изненађење у обе књижевне категорије су деца до петнаест година. Већина основаца су испунила основне тематско – форматске захтеве, што осликава добар педагошки рад у појединим срединама. Предпрошле године најбоље радове имала су деца из Доњег Тополовца (Војводина), Сврљига и Сокобање, прошле, деца из Белог потока, код Београда, а ове године, то су ученици из Димитровграда и Сврљига.
Неки од њих показали су, чак, техничку разноврсност и пун индивидуални израз.
