St.Valentin i Sv.Trifun – Dan zaljubljenih – Faun u Knjazevcu..

Nasuprot onome sto se danas misli, Dan zaljubljenih je zapravo prastari praznik – 14. februar stari Rimljani su slavili boga Fauna, zastitnika pastira.

Faun i Valentin

Pri tome bi kao blagoslov za srecnu i bogatu ljubav zaljubljeni par prskali krvlju zrtvenog jareta. U hriscanskoj epohi Valentin, mucenik iz III veka n.e. bio je svetitelj koga su postovale mlade devojke nesrecne u ljubavi. Kada je imperator Klaudijus II odlucio da su neozenjeni muskarci bolji vojnici od onih koji imaju zene i porodicu, zabranio je brak mladim muskarcima koji bi bili njegovi potencijalni vojnici.

Valentin je uvideo koliku nepravdu ovim svojim postupkom cini imperator, pa je resio da i pored svega nastavi da vencava mlade ljubavnike u tajnosti. Kada su ove njegove aktivnosti bile otkrivene, Klaudijus je naredio da ga ubiju. Ubijen je 14. februara 269. godine nove ere. Legenda kaze da je Valentin pre smrti poslao oprostajnu poruku slepoj tamnicarovoj cerki – u pismu je bio zuti safran sa potpisom „od tvog Valentina u znak zahvalnosti za toplini koju je pokazala prema njemu“. Dogodilo se cudo i devojka je progledala. Od tada potice poznata tradicija da muskarci pisu zenama slatke poruke.

Sv. Trifun

Poreklo praznika je mozda ipak obavijeno velom tajni, ali to ne sprecava ljude da veruju da je Valentin bio heroj, jedna jako znacajna, i iznad svega, romanticna figura. U pravoslavnom kalendaru, ovaj dan pripada sv. Trifunu.

S pojavom zapadne mode kod nas je opste prihvaceno slavlje Dana zaljubljenih, dakako najpopularniji je medju mladim ljudima od 17-e do 25-e godine, izuzetnu vaznost mu pridaju i mladi parovi kojima ima gotovo isti status kao godisnjica, oni preko 35. godina ga smatraju neinteresantnom novatarijom. Najcesce se poklanja cvece, i to ruze, kazu da je prodaja i do tri puta veca ovaj dan, potom bobonjere, plisane igracke, kozmetika, neki se odlucuju da svoju voljenu zaprose bas na ovaj dan, ali ne retko se zbog muske zaboravnosti i zavrsi veza na ovaj dan.

I tako, i ljubav zvanicno ima svoj dan, iako bi trebalo da traje koliko i sam zivot. Mirisljava pisma su davno izasla iz mode, e-mail cestitke su odnele pobedu, pa i ako pripadate onoj drugoj starosnoj grupu ili ste gledista da je to pomodarstvo, zaboravite se na dan i neka vam znamenje 14. februara posluzi kao slagvort za obnovu kontakta sa srodnom dusom. Sadrzaj moze biti uobicajen samo dodajte ono p.

Sveti Trifun

Jos jedan znacajan hristijanski praznik koji se slavi u isti dan kad i sveti Valentin. Oba praznika su lepa i na neki nacin povezana jer vino i ljubav su uvek isli zajedno. Da odvojimo deo, da vidimo i ko je bio sveti Trifun:

Ovaj svetitelj je živeo u trećem veku posle Hrista kao siromašni mladić, koji je bogatima čuvao guske i “još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti i na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove”. Za ove njegove sposobnosti saznao je i tadašnji rimski imperator Gordijan čija je kćerka Gordijana toliko duševno poremetila, da joj niko od najboljih lekara nije mogao pomoći.

U takvom stanju, kaže hrišćanska legenda, jednom iz nje progovori zli duh, koji ju je bio poseo da njega niko iz nje ne može izagnati, osim Trifuna. Nije, medjutim, rekao o kom se Trifunu radi pa je car redom dovodio mnoge tog imena dok “po Božjem promislu”, u maloazijskoj Frigiji ne pronadjoše skromnog guščara Trifuna. Doveden u Rim, on je uspešno izlečio devojku i car ga, naravno, bogato nagradio, ali je ovaj, u povratku kući, usput sve dragocene darove razdelio sirotinji.

U selu je nastavio da živi kao i ranije, čuvajući guske, ali i u sve zdušnijim molitvama i sve većoj pobožnosti. Znajući za njega i Božju milost kojom je zračio, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredi da ga bace u tamnicu i na najveće muke. Ali, Trifunovu veru ništa nije pokolebalo pa je posečen mačem. I pred smrt, “Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome, 250-e godine” napisao je Sveti vladika Nikolaj.

Prema drugoj verziji crkvenih predanja, Svetog Trifuna je proganjao i mučio jedan carski namesnik, naredjujući da ga konji bosog vuku preko trnja i kamenja, a Bog ga je uzeo pre samog čina pogubljenja.

Narodna verovanja

Sneg može još uveliko da iznenadi ali se to smatralo berićetnim pa se govorilo “Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!” (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26,II) iako je već sutradan, petnaestogog februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan “susreta” zime i proleća kad se medvedica na kratko probudi da vidi da li će usoro nastati lepši dani i onda se, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.

Veruje se da Sv. Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi.

“Valja se” da se na Sv. Trifuna poreže barem jedan čokot vinove loze u vinogradu.

Ako na Sv. Trifuna pada kiša, rodiće šljiva.