Masiv Stare planine sa svojih stotinak kilometara dužine razdvaja našu zemlju  i Bugarsku pa je toverovatno i bio razlog što je godinama tavorio u budžaku. Nije ni slučajno što se severozapadna padina planine upravo tako i naziva – Budžak. Sa padina Stare planine se slivaju vode Trgoviškog Timoka i provlače kroz senoviti Budžak koji još krije tragove prastarih civilizacija, rimskih legija i srednjevekovne države Nemanjića. Da pomenemo samo rimski Timacum minus, nekadašnje utvrđenje kod Ravne gde se nalazi zanimljiv etno-muzej i muzej vina. Zanimljive su i crkve u Donjoj i Gornjoj Kamenici kao i moćna stena u Baranici do koje su nekad, sistemom ustava, plovile rimske galije. Najzanimljiviji predmeti tih davno minulih vremena nalaze se u muzeju u Knjaževcu koji leži na tri Timoka, na mestu gde se Svrljiški i Trgoviški spajaju u Beli, pa ga zato i nazivaju Malom Venecijom. Park prirode Velika prostranstva Stare planine zaštićena su kao Park prirode a očekuje se da je i Unesko zaštiti kao jedinstven rezervat biosfere. Poslednjih godina je procenjeno da je ova planina idealna za razvoj turizma jer se  sneg na visovima oko Midžora i Babinog zuba zadržava 150 dana u godini a po zaklonjenim uvalama ponekad ostaje i do juna. Ispod Babinog zuba, najveće krljotine kako ga ovde nazivaju, podignuti su planinarski dom i hotel istog imena. Skijalište se nalaze u njihovoj neposrednoj blizini. Prvobitni projekat je predviđao ski-centar za 9.000 posetilaca sa pratećim objektima kao što je to urađeno na Kopaoniku. Međutim, mana svih dobrih planova je što se ne ostvare baš uvek ili se odlože za neka bolja vremena. Tako je i plan o ski-centru na Babinom zubu čekao na realizaciju dve decenije. Zbog ekoloških ali i praktičnih razloga odustalo se od gradnje velikih smeštajnih kapaciteta neposredno ispod njega. Umesto toga, podići će se na prilazima žičara, a računa se i na sadašnje i buduće kapacitete Knjaževca, Pirota, Kalne kao i domaćinstava Crnog Vrha, Baltberilovca, Vrtovca, Toplog Dola i drugih sela koja su počela da se bave turizmom. Napravljene su prve skijaške staze sa uspinjačama na Konjarniku, u Sunčanoj dolini i na Markovoj livadi. Staza na ovoj poslednjoj je dugačka 250 metara i opremljena bebi-liftom. Sa vrha na koji izlazi,vode dve staze, lakša i teža. Sunčana dolina je okrenuta ka jugu i na njoj se nalazi ski-lift sidro. Dužina ovog skijališta je oko 630 metara i na njemu su tri staze, laka, srednja i teška.

Staza Konjarnik, dugačka 1155. metara, prirodni je nastavak prethodne dve apostoji u dve varijante, srednje teškoj i teškoj. Skijališta ispod Babinog Zuba opslužuje četvorosedna žičara sa pokretnom trakom za ukrcavanje kapaciteta 1500 skijaša na sat. Nalazi se ispod platoa na kome su podignuti hotel i planinarski dom. Trenutno samo ova dva objekta sa 140 ležaja nude smeštaj gostima na planini. Oba su podignuta na atraktivnoj lokaciji ispod najviših šiljaka Babinog zuba odakle se pruža pogled na 2169 metara visok Midžor. Pored udobnog smeštaja, u ovdašnjim restoranima mogu da se probaju  specijaliteti kuhinje ovog kraja od kojih bih posebno izdvojio belmuš. Belmuš (osnovno značenje ove reči je lep muž, odnosno muškarac) jeste jelo koje se pravi od punomasnog sira i budući da je veoma kaloričan, predstavlja dobru podlogu za napore celodnevnog skijanja.Dugoročni planovi, uz investiciju od 600 miliona evra, predviđaju 18.000   ležaja i 12. 000 skijaša dnevno kao i izgradnju 30 žičara. Tokom gradnje turističkog kompleksa planina će biti maksimalno zaštićena a divlja gradnja strogo zabranjena. Planirano je oživljavanje opustelih sela, obnavljanje stada i proizvodnja hrane, pre svega čuvenog pirotskog kačkavalja. Seoski turizam je u selima na knjaževačkoj strani već postao realnost a i na pirotskoj strani se uređuju prva domaćinstva oko Zavojskog jezera. Do Babinog zuba vodi asfaltni put od Knjaževca preko Kalne u dužini od 60 kilometara. Otprilike isto toliko, takođe preko Kalne, udaljen je i Pirot. Od aerodroma u Nišu se najbrže stiže preko Svrljiga putem koji je upravo proširen. Babin zub je podjednako zanimljiv i u letnjem periodu. Najviši vrh u Srbiji, Midžor, udaljen je oko sedam kilometara od hotela i doma. Put do njega vodi preko livada na koje se u proleće isteruju ovce, goveda i konji, i ostavljaju sve do jeseni. Midžor je relativno zaravnjen i pitom, ali na visini od preko dve hiljade metara vreme se brzo menja pa šetnja koja se otpočne po suncu može, ponekad,  da se završi usled guste  vejavice. Na skijanje – taksijem Tokom pune sezone i vikendom hotel je uglavnom popunjen a u planinarskom domu povremeno ima mesta. Naselje drvoseča Crni Vrh je udaljeno 14 kilometara od Babinog zuba i u njemu se nekoliko domaćinstava bavi turizmom. Pored crkve i restorana, u naselju se nalazi nekoliko ribnjaka pa uvek ima sveže ribe. Zanimljivo je i da u ovom mestu čak nekoliko meštanaima mini-hidroelektrane koje su uključene u sistem EPS-a. Konak restorana nudi 14 ležajeva a u domaćinstvima u neposrednoj blizini ima još 10. Baltaberilovac i Vrtovac su još desetak kilometara niz Crnovršku reku. I u ovim selima, poznatim po tradicionalnoj svečanosti „Molitva pod Midžorom”, u domaćinstvima se nude prenoćišta (16 ležaja). Posebno je zanimljiv zaseok Minići u Baltaberilovcu sa dobro očuvanim kućama tipičnim za ovaj kraj. Malo ćušnuta u stranu je slikovita Ćuštica, jedno od potencijalno značajnijih turističkih naselja. Nekad značajno rimsko a potom i rudarsko naselje Kalna udaljena je 30 kilometara od Babinog zuba i nalazi se na mestu gde se Crnovrška i Izvorska reka spajaju u Trgoviški Timok. Nekad živ trgovački i rudarski grad, danas je raskrsnica puteva koji vode ka Knjaževcu, Babinom zubu, Pirotu i Svrljigu odnosno Nišu. Konak Talisman za sada jedininudi prenoćište retkim gostima, međutim očekuje se da kad skijaški centar na Babinom zubu proradi punim kapacitetom, Kalna postane značajna stanica tog sistema. Do Knjaževca je najlakše doći od Niša vozom ili autobusom ili od Zaječara autobusom. Organizovan prevoz do Babinog zuba ne postoji, ali gradski taksi će vas prevesti za cenu od 2.000 do 2.500 dinara. Sve informacije o boravku na Babinom zubu možete dobiti u Turističkoj organizaciji Knjaževac na telefon 019 735 230 ili na i-mejl toknjazevac@na ddlanu.com. ———————————————————– Cene ski-pasa Cene ski-pasa na Staroj planini su znatno niže nego na Kopaoniku, što je i razumljivo. Jednodnevni za decu je 500, a za odrasle 750 dinara, petodnevni 1.950 odnosno 2.900, za sedmodnevni treba izdvojiti 2.500 za decu i 3.900 za odrasle. Desetodnevna karta za mališane je 3.150, a za odrasle 4.800 dinara. Ski-pas može da se kupi na dva mesta: kod polazne stanice žičare Konjarnik i na platou ispred hotela od 8 do 16 časova. Iznajmljivanje ski-opreme ovde još spada u domen budućnosti, bliske ili daleke, neizvesno je. ———————————————————– Smeštaj Mogućnosti zimskog centra ispod Babinog zuba su još vrlo skromne s obzirom na to da postoje samo dva objekta. U hotelu pun pansion u dvokrevetnoj sobi je 2.200, trokrevetnoj 2.000, a u apartmanu koji nudi komforniji smeštaj ali ne i mogućnost pripremanja hrane 2.500 dinara po osobi. U planinarskom domu u novom delu pun pansion je 1.900 dinara po osobi, a noćenje 1.250. U starom delu, cene su niže – pun pansion je 1.430, a noćenje 780 dinara. Kompletan ručak koji podrazumeva čorbu, kuvano jelo, salatu i desert može da se dobije za samo 300 dinara. Kafa i čaj su 30, rakija 40, a pivo od 60 do 100 dinara. Telefon hotela je 019 73 17 80 a planinarskog doma 019 73 25 43.