UMETNIČKA AKADEMIJA ISTOK KNjAŽEVAC – DODELjENA NAGRADA RADE TOMIĆ ZA 2016

– ISTOK SVE ZNAČAJNIJI IZDAVAČ ČIJE SE KNjIGE ČITAJU I NAGRAĐUJU
– ČASOPIS ISTOK JEDAN JE OD NAJBOLjIH KNjIŽEVNIH ČASOPISA KOD NAS

Fotografija pesnika Radeta Tomića i Tanje Kragujević kad su 1966. zajedno dobili Brankovu nagradu

Ovih dana se opet, kao i ranije često puta, spominje Umetnička akademija Istok Knjaževac i dodela tradicionalne prestižne pesničke nagrade „Rade Tomić“ koja nosi časno pesničko ime pesnika rođenog u selu Papratna podno Stare planine. O tome razgovaramo sa gospodinom Obrenom Ristićem, ovlašćenim licem Umetničke akademije i glavnim urednikom časopisa Istok.
– G. Ristiću, čitali smo ovih dana u Politici vest da je Umetnička akademija Istok dodelila tradicionalnu pesničku nagradu „Rade Tomić“ za 2016. Nedeljku Bogdanoviću za knjigu „Oltar u planini“?
Da, pre nekoliko dana u Politici smo imali prilike da pročitamo prigodan tekst kao kratku informaciju o dodeli nagrade. Naime, tradicionalna nagrada „Rade Tomić“ ovih je dana dodeljena po petnaesti put, za proteklu 2016.godinu i time je održan kontinuitet radi važnosti same nagrade u umetničkim, književnim i kulturnim krugovima, radi naše žive tradicije i na kraju, radi simbolike i važnosti imena pesnika Radeta Tomića čije ime nosi.
– Nagrada se dodeljuje u kontinuitetu svake godine nakon raspisanog konkursa za najbolji pesnički rukopis pristigao na konkurs a po oceni stručnog žirija. Ovoga puta imamo već gotovu knjigu?
Dobro ste primetili, propozicije konkursa su takve, biramo rukopis koji se pobedniku štampa u vidu nove knjige u našoj izdavačkoj delatnosti. Tako laureat dobija nagradu (lepu knjigu u dogovorenom tiražu i povelju u kožnom omotu, promociju i dalje popularisanje knjige tj.autora i poezije), a mi po jedno izdanje više svake godine u izdavačkoj delatnosti naše kuće i praznik poezije i našeg slavnog zemljaka velikog pesnika Radeta Tomića.
Međutim, ove godine, u situaciji kada (kao i prethodne) ni elementarna sredstva za dodelu nagrade, na žalost, nisu mogla biti obezbeđena, kako stoji u obrazložrnju žirija, isti je predložio da se nagrada ovoga puta dodeli već objavljenoj knjizi iz dostupne izdavačke produkcije 2016. godine, dok je za 2015.godinu laureat bukvalno izvučen iz književne periodike za tu godinu. Naravno, opredeljenjem za ovakav način izbora laureata, ni slučajno se ne dovodi u pitanje dosadašnja ili tradicionalna praksa raspisivanja konkursa. Ali, mora se imati u vidu to da se svi aspekti ove manifestacije (konkurs, sredstva, odluke) moraju blagovremeno planirati i obezbeđivati.
Ove godine je žiri posebnu pažnju usmerio na ona pesnička dela autora iz šireg zavičaja Radeta Tomića, odnosno ostvarenja koja bi sadržinom i kvalitetom bila u duhu poezije onog čije ime nagrada nosi, i koja bi po poetskim vrednostima bila na nivou dosad nagrađivanih knjiga. Iz tih razloga, žiri se odlučio za knjigu „Oltar u planini“ Nedeljka Bogdanovića, čiji je izdavač „Hemimontana“ iz Niša. Knjiga nosi naslov po uvodnoj pesmi inspirisanoj izgledom stenovite i rečne klisure na putu za Papratnu, rodno mesto Radeta Tomića. I kako žiri u svom saopštenju kaže, ova pesma kao i cela knjiga koja za njom sledi, predstavlja odziv jedne pesnički senzibilne ličnosti koja doživljaj sveta i života pretvara u jezički zapis gradeći pesničke slike podsticajne asocijativnosti. Autor ove knjige tj. ovogodišnji laureat je doktor filoloških nauka sa preko 60 objavljenih knjiga različite tematike i obima a njegov životni poziv je izučavanje i tumačenje pojava u srpskom narodnom jeziku ( istorija jezika, dijalektologija, a predavao je i staroslovenski jezik ) sa posebnim akcentom na govor i jezik jugoistočne i istočne Srbije, što je i posebna vrednost nagrađene knjige. Jednom rečju, čovek je živa enciklopedija i više bih voleo da vam je on umesto mene sagovornik jer bi time čitaoci bili na velikom dobitku. Eto vama ideje…

– Ovo su dve teške godine za Istok, na samom početku života ove umetničke institucije.
Imajući u vidu da smo osnovani polovinom 2013.a delatnost otpočeli 2014. i to jednim kompleksnim projektom koji u sebi sadrži, pored pomenute nagrade, još i izdavačku delatnost u istoimenoj ediciji Istok i još kao poseban kuroazitet, časopis za književnost, umetnost i kulturnu baštinu Istok, sva tri ova podprojekta u startu su zaživela u punom sjaju i veoma optimistički. Sve ovo bez jednog sistemskog rešenja nije moguće ni početi a kamoli održati. A nas je odžao originalni penički duh Radeta Tomića oko koga se eto svake godine sabiramo, najpe, a potom visoki osećaj odgovornosti prema tradiciji i svim vrednostima koje na ovom istočnom vrelu izviru i tom energijom nadahnjuju nove generacije. Istok za nas ne znači samo mesto izlazećeg sunca već mnogo više od toga, zdenac iz koga kulja nova energija, nove i sveže ideje u kulturi, umetnosti, literaturi i svega ostalog što život znači. To je naš zadatak, to je naša sveta misija.
Praktično, merljivo i brojkama izraženo to znači sledeće:
– Nagrada „Rade Tomić“ , u kontinuitetu od 2014.do 2017.dodelili smo: Za 2014. Tanji Kragujević (OD SVETLOSTI, OD PRAŠINE), za 2015. Nenadu Trajkoviću (VETAR SA JEZIKA) i 2016. Nedeljku Bogdanoviću (OLTAR U PLANINI). Koliko smo bili uspešni u odabiru dobrih pesnika tj.onih u visini Radeta Tomića, mogu potkrepiti neke činjenice, i to: Tanja Kragujević je protekle godine dobila prestižnu nagradu „Lenkin prsten“ za „našu“ knjigu tj.pesmu iz nje. A Nenad Trajković, takođe sa ovom knjigom bio u najužem izboru iste godine za „Lenkin prsten“ a ove godine je u užem izboru za takođe prestižnu nagradu „Branko Miljković“. Samo toliko o tome, da ne kažem da je Tanja Kragujević, sa Zlatom Kocić zajedno, najveća naša živa pesnikinja…

– Izdavačka delatnost u ediciji Istok, i pored svega navedenog, darovala je čitaocima sledeće naslove: Rade Tomić PRED LICEM SVETA, Tanja Kragujević OD SVETLOSTI, OD PRAŠINE, Nenad Trajković VETAR SA JEZIKA, Dragan Marković GLUVO DOBA, Branislav Stanojević KRENČANI U TRI VEKA. U pripremi: Borislav Prvulović sa knjigom o Rgoštu i Rgoškoj banji, i još nekoliko drugih knjiga.

– Časopis Istok, jedan je od najboljih časopisa ove vrste kod nas i od same pojave tj.prvog broja u samoj žiži je kulturne javnosti kod nas i u širem regionu. Impresivnog izgleda i dizajna, formata 250/190, obima oko 200 strana na kvalitetnom vumenuloznom papiru i koricama u boji sa mat plastifikacijom, sa planiranim kvartalnim pojavljivanjem. Po navedenom a posebno po sadržini, što je i najbitnije, izdvaja se u masi mnogobrojnih ovakvih glasila. O tome smo ranije govorili a mnogi su imali prilike da se lično uvere konzumirajući ovo naše štivo raspoređeno u dosad izašle četiri sveske, po brojevima 1/2014, 2-4/2014, 5-6/2015 i 7-8-9/2015-2016. U štampi jubilarni broj 10 za 2016.sa bibliografijom, pregledom i popisom autora, kao i dvadesetak slika našeg vrsnog slikara Dragoslava Živkovića kako i unutar knjižnog bloka tako i na korici…
Eto, praktično u ovih nekoliko godina a posebno u ove dve kako rekoste teške godine, godine „kaljenja čelika“, Istok je smogao snage da sve ovo navedeno realizuje. Pamtimo i bolja vremena jer ova ista ekipa okupljena u Istoku je bila deo ekipe koja je ranijih godina osnovala književnu nagradu „Rade Tomić“ u okviru delatnosti Književnog kluba „Branko Miljković“ Knjaževac. Takođe, niz godina bili smo suizdavači književnog časopisa Bdenje koji još uvek redovno izlazi u Svrljigu… Naša opština, kao mali broj istih, izdvaja značajna sredstva za rad udruženja građana a pogotovo za projekte iz oblasti kulture, tako da ćemo ovaj naš projekat staviti na uvid i ponuditi na konkurs, uvereni da smo sazreli kao institucija koja je samo radom uspela da se nametne kao značajan faktor na kulturnoj mapi Srbije. Ista je situacija i sa Ministarstvom kulture, kucaćemo i na ta vrata.
– Dakle, g. Ristiću, trud se svakako isplatio!?
Šta još posle ovoga reći, ali eto imaćete prilike za nekih desetak dana da u ovom jubilarnom beoju 10 časopisa Istok vidite kao celinu Bibliografiju svih deset brojeva, kako to popisano po autorima i naslovima impresivno izgleda… A samo poslednja sveska npr. sadrži na 100 strana prevedenu literaturu iz 10 država, od 40 autora i 14 prevodioca što nesumnjivo predstavlja čitavu antologiju savremene svetske poezije na jednom mestu.
Pri tom sve ovo oko Istoka (nagrada, časopis i edicija knjiga) medijski je propraćeno blagovremeno i sa pažnjom. Pisala je Politika, Večernje novosti, Novosadski dnevnik, nedeljnik Pečat, o svim naših knjigama pozitivno se oglašavala književna kritika…
Možete posetiti naš sajt www.istok.akademija.rs , možete nas naći i na Vikipediji, nešto od ovoga i na sajtu Riznice srpske…

– G. Ristiću, imajući u vidu sve što ste ovde izrekli što je, čini mi se, nastavak ranijeg vašeg izlaganja, stiče se utisak da smo bar zaokružili sliku o Istoku do ovih dana. Ako stvari idu po planu ili bar ovim dosadašnjim tempom, biće materijala za buduće razgovore. Na kraju, jedno klasično pitanje: Šta se trenutno dešava u pesničkoj radionici Obrena Ristića?

Pesnik Obren Ristić, u potpunosti se svom svojom energijom, pesničkim i uredničkim iskustvom i umećem, stavio na raspolaganje Istoku i samo ta činjenica obavezuje da pokušam da dam odgovor na ovo pitanje, imajući u vidu to da uživam neprestano pričajući o Istoku. Dakle, ima tu nekoliko započetih rukopisa, jedan je još nedovršen sonetni venac… Spremio sam jednu knjigu za predaju izdavaču a to je zapravo knjiga od 21 pesme na srpskom koje su prevedene na još tri jezika, grči, poljski i engleski. Objavljujem u ponekom časopisu, nedavno je to bilo u Engleskoj i Poljskoj… Ipak, i pored velike opsednutosti magijom Istoka, pesnička radionica OR, poput stare vodenice potočare vrti svoj kamen i polagano izbacuje to plemenito mlivo koje život znači, meni bar.

Izvor Knjaževačke vesti