Srpski Đžejms Din iz Knjaževca

Tragična sudbina mladog glumca Miloša Miloševića postala je jedan od najvećih urbanih mitova posleratne Jugoslavije.

Mladić poreklom iz Knjaževca, preko Beograda, potom saradnje sa Alenom Delonom u Parizu, stigao je do Amerike. Spremao se da snimi svoj treći film kada je pronađen mrtav sa ženom holivudske zvezde Mikija Runija. Imao je nepunih 25 godina. Sestra i preživeli prijatelji tvrde da se od tada, pa sve do danas, o njemu u našoj javnosti iznose uglavnom neistine. Ovo je njihova priča koja sadrži nove, do sada neispričane detalje tog zločina.

Zvanična verzija smrti Miloša Miloševića kaže da je Miloš 30. januara 1966. u kući Mikija Runija u Los Anđelesu ubio Barbaru Runi, a potom presudio sebi. Porodica je, uz pomoć tada velike zvezde evropskog filma Alena Delona, dopremila njegovo telo i sahranila ga na Novom groblju, nikada ne poverovavši da je njihov sin i brat počinio ubistvo i samoubistvo.

Otkud se taj mladi čovek uopšte našao u tom društvu?

Milošev beogradski prijatelj, advokat u penziji, hroničar Crvenog krsta i Čubure Radoslav – Lale Vujadinović kaže da su Miloš i njegova sestra Zorica želeli da pobegnu iz Titove Jugoslavije, koja im je oca Božidara, bečkog đaka i jednog od najuglednijih trgovaca tog doba, na kraju Drugog svetskog rata osudila na tri godine robije “kao neprijatelja komunizma”.

To je bio početak hoda po mukama porodice Milošević. Majka Julijana je došla u Beograd kod svoje sestre zubarke, priča Vujadinović, i krenula na kurseve daktilografije povevši sa sobom Miloševu stariju sestru Zoricu, kasniju lepoticu čije je lice krasilo i jednu naslovnicu “Pari mača”. Miloš je sve do drugog razreda gimnazije živeo u Knjaževcu sa dedom, babom i ocem, koji se iz zatvora vraća oronulog zdravlja. Dolaskom u Beograd njegov život se menja. Zahvaljujući markantnom izgledu i šarmu, otvaraju mu se mnoge mogućnosti koje on nije želeo da ispusti.

– Uz gimnaziju intenzivno uči engleski i francuski, stanovao je na relaciji Sremska ulica i Maksima Gorkog 6, gde mu je majka živela. Izrastao je u zgodnog i lepo građenog momka. Bio je potpuno nesvestan svoje lepote. Sa 17 godina je mogao da osvoji svaku šiparicu na ulici, a zagledale su ga i starije dame – priča Vujadinović.

Kod “Ruskog cara”, gde su se okupljali žestoki momci s beogradskog asfalta, Miloš je prvi put video jednog od njih, čuvenog Stevana – Stevicu Markovića, ali nije se s njim družio, tvrdi Vujadinović. A upravo će ih kasniji burni događaji, veza sa Delonom i strašne, nasilne smrti (Marković je takođe ubijen i izmasakriran) ujediniti u mitu, za koji Miloševićevi prijatelji i porodica tvrde da je u najvećoj meri izmišljen. Miloš i Stevica nikako nisu isto, kažu.

Miloš Milošević nakon gimnazije upisuje školu glume u Domu kulture “Božidar Adžija” kod profesora Jove Putnika. Ispred sebe je imao jasan cilj, prijateljima je ponudio opkladu da će biti novi Džejms Din…

Odlazak u Rim na prvi kasting, kratka “ljubav na prvi pogled” sa, po Vujadinovićevom svedočenju, jednom od najlepših Beograđanki tog vremena Dagmarom Stojanović, sve je to samo bila priprema za ono veliko što sledi.

A to veliko došlo je 1962. godine sa filmom “Marko Polo” koji se delom snimao u “Avala filmu”. Sa “Polom” stiže i Delon, koji odseda u “Mažestiku”, a Beograd, pogotovo njegov ženski deo, zahvata histerija. Ali i Miloš želi da se približi čuvenoj zvezdi…

– Delon je tih dana upravljao životima mladih Beograđanki. Miloš nije imao kontakte na filmu, ali je imao svoje adute koje je vešto iskoristio da upozna Delona. To je bila Irma Flis, veoma zgodna televizijska i radio novinarka. Irma je bila Delonova “domaćica” za sve vreme njegovog boravka u Beogradu – ističe Vujadinović i dodaje:

– Irma i njena prelepa ćerka Dunja stanovali su odmah do “Mažestika” na Obilićevom vencu, na petom spratu. U Delonovu čast Irma je napravila parti daleko od očiju radoznale javnosti na koji su bili pozvani Miloš i Zorica. Tu se upoznaje s Delonom i ubrzo potom i odlazi u Pariz kao njegov dubler, ne telohranitelj.

Lale Vujadinović insistira na tome. Jer to je još jedna bitna razlika između Miloševića i Markovića, koji je jedno vreme bio baš telohranitelj slavnog Francuza.

O Miloševim pariskim danima Vujadinović piše u svojoj knjizi “Krstaši Čuburci” u odeljku “Večera kod dva maga”. Davne 1963. godine, Miloš poziva Laleta da ga poseti.

Živi u Delonovoj kući, Vujadinovića smešta u hotel s pet zvezdica. Po načinu komunikacije i ophođenju već se snašao u Gradu svetlosti. Pozdravlja se u prolazu sa slavnim Belmondom, koji mu zavidi na devojci: “Zbog nje bi svaki muškarac rizikovao godinu dana zatvora”…

Ovako tu lepoticu Vujadinović opisuje u knjizi:

“Bio je 30. jun, a Neša Rimski mi je rekao da će sutradan iz Rima stići u Pariz kako bismo proslavili Milošev rođendan. Miloš je već duže vreme bio u strasnoj vezi sa jednom prelepom Francuskinjom, zapravo Špankinjom rođenom u Maroku, čudnog prezimena – Kanovas. (…) Miša je priznao da je to ’devojka iz snova’, detaljno nam opisujući njene fizičke čari i umeće ljubavi. Nisam mu baš sve poverovao, ali kada mi je Rimski rekao da je devojka zaista izuzetno lepa, pomislio sam da je Miloš pronašao devojku o kojoj svako od nas samo može da sanja. (…) Imala je blistavu plavu kosu, koja je padala do ramena, krupne plave oči, tanak struk, lepo oblikovane noge, dugačke i elegantne. Postojalo je kod nje nešto što ju je činilo prozračnom poput bisera.”

Radilo se o Fransis Kanovas koja kasnije postaje Natali i udaje se – ali ne za Miloša, nego za Delona. Milošu su našli drugu za brak… Mora da se rastane od Delonovih. Ženi se Sintijom Buron da bi mogao da ode u Ameriku. Ispostaviće se, da tamo upozna još jednu fatalnu ženu i da se kući vrati u kovčegu.

U Ameriku stiže 1964. Pokušava da gradi karijeru filmskog glumca i uspeva u tome. Uzima umetničko ime Miloš Miloš i snima dva filma: “Rusi dolaze, Rusi dolaze”, koji je nekada bio vrlo popularan i kod nas, i “Incubus”.

Međutim, dolazi do kobnog susreta – sa lepoticom, bivšom misicom Barbarom En Tomas Runi – koji će mu doći glave. Po svedočenju Miloševih prijatelja, bio se baš zaljubio, dok je Barbara bila u procesu razvoda od Runija koji se tada nalazio na lečenju na neuropsihijatrijskoj klinici. Upoznao ju je u restoranu “Adrijatik” u Los Anđelesu, koji su držali naši ljudi, i to, ah kako je svet mali, Miloševa školska drugarica iz Knjaževca Gordana Kovačević i njen suprug fudbaler. Tu su često svraćali i Runijevi i Miloš.

– Zacopao se, ipak je bio mlad čovek – kaže Lale Vujadinović.

Niko ko je znao Miloša ne veruje u verziju njegove smrti koja je servirana kao zvanična, tvrdi Vujadinović, iznoseći u ovom razgovoru prvi put detalje koji bacaju drugačije svetlo na zločin koji se desio 30. januara 1966.

– Bio je vikend. Žena koja je ostala u kući, guvernanta, poslužila je Barbaru i Miloša i nestala. U Beogradu je rađena nova ekspertiza. Utvrđeno je da im je u viski sipan barbiturat koji ih je omamio… Toliko je providna priča da je on sam sebe ubio… Slikali smo ga mrtvog, bio je sav u ranama, sav u modricama, ruka slomljena, rana na glavi. Odakle mu, bre, rana na glavi? Miloš je bio snažan čovek, borio se protiv ubice. Čuo je Barbarin krik i krenuo ka kupatilu, kad je ušao dobio je udarac u glavu drškom pištolja. Ubijeni su u kupatilu, pa su preneti u sobu. Miki Runi je bio u bolnici, a mi imamo našeg čoveka odavde, baš s Krsta, koji je radio u toj bolnici, on nam je rekao da je te večeri izašao. Runiju je to bila divna prilika da se reši Barbare jer je ona bila podnela zahtev za razvod, a imao je novca da sve zataška i namontira. Sad, da li je postojao još nečiji interes da se Miloš ubije, recimo Delonov, to ne znam…

Vujadinović je svog prijatelja Miloša Miloševića poslednji put video u Parizu 1964. godine. Kaže da sve što se dogodilo od tada pa do njegovog tragičnog kraja nije promenilo pozitivno mišljenje o Mišku, kako su ga zvali.

– Nismo bili sveci, bili smo mladi, zgodni, voleli smo žene, ali tvrdim vam da Miloš Milošević nije bio ni plejboj, kako su ga nazivali, niti je imao veze sa kriminalom. Bio je talentovani individualac. Veoma talentovan – kaže Vujadinović.

On sa Jugoslovenskom kinotekom organizuje izložbu posvećenu Milošu Miloševiću koja će biti otvorena 16. novembra u prostorijama Kinoteke u Kosovskoj.

– Oni koji pričaju laži o Milošu nisu ga ni poznavali. Ima još njegovih živih prijatelja, među njima su Mile Zarić, Ratko Vujović, Joca Kursulić, ja… Svi smo odbijali intervjue i pozive u emisije. Do sada. Ovom izložbom u Kinoteci želim da odužim dug prema Milošu i Zorici, koja je stara i bolesna u Rimu – zaključuje priču Vujadinović.

izvor Blic