Srpska pravoslavna crkva i vernici 4. decembra slave Vavedenje Presvete Bogorodice.
Vavedenje, ili kako ga još zovu Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica je obeleženo crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru. Spada među 12 najvećih hrišćanskih praznika. Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.
Po obećanju, da će dete koje im Gospod podari, posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram. U svečanoj povorci, Marija je išla između majke i oca, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji.
Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju, gde je bila do svoje 12 godine.
Posle smrti roditelja, Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava. Današnji praznik je i slava manastira Hilandar.
Narodna verovanja i običaji
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.
U takovskim selima bio je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale. U selima u južnom Pomoravlju žene koje nemaju decu, odlaze u manastir Crkvicu, gde se mole kako bi dobile porod.
Na ovaj dan post je obavezan jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.
Izvor : Stil/Novosti.rs