Kakve su OBAVEZE I PRAVA poljoprivrednika po osnovu PDV-a

-Na početku poslovanja i proizvodnje, od najveće važnosti su informacije koje se direktno tiču tržišta proizvodnje koju planiramo da pokrenemo. Osnovna pitanja na koja proizvođač treba da odgovori su šta će da proizvodi i za koga će da prozvodi.

Na ova pitanja odgovor ima tržište, istraživanje tržišta neophodno je provesti zbog dobijanja informacija o potrebama istog za poljoprivrednim proizvodima koje mi planiramo proizvesti te mogućnosti dopremanja tih proizvoda blagovremeno i na potrebno mesto.

Osim proizvodnje i tržišta treba imati na umu način ostvarenja subvencija koje pomažu tokom razvoja ali i obaveze poljoprivrednika prema državi. Te obaveze se odnose na penziono osiguranje i sistem Poreza na dodatu vrednost. O ovoj temi odgovore daje dipl.inž. Zorice Zdravković iz PSSS Kraljevo.
–



–
–

Poljopriredna proizvodnja se kod nas odvija na porodičnim gazdinstvima koja mogu biti komercijalna i nekomercijalna. Nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva nisu tržišno orijentisana i proizvode za vlastite potrebe. Komercijalna gazdinstva jesu orjentisana na tržište, te se njihovo poslovanje može smatrati agrobiznisom, dakle moraju biti u sistemu PDV-a.

Kada je u pitanju porez na dodatnu vrednost (PDV), obveznici su ona poljoprivredna gazdinstva čiji promet od prihoda ostvarenih prodajom poljoprivrednih proizvoda i usluga prelazi 8.000.000 dinara u prethodnih 12 meseci.Poljoprivredna gazdinstva se dobrovoljno mogu opredeliti i evidentirati u sistem PDV-a ukoliko procene da je to za njih povoljno iako nemaju promet preko osam miliona.

Poljoprivredna gazdinstva koja do sada nisu pratila svoje promete treba obavezno to da urade,kako bi proverila iznos svojih prihoda u poslednjih 12 meseci i ukoliko je to potrebno izvrše evidenciju gazdinstva u sistem PDV-a.Nakon evidentiranja za sistem PDV-a gazdinstvo je dužno da ispunjava sve Zakonom propisane obaveze: izdaje račune (fakture) za prodate proizvode; vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva; obračunava i plaća PDV; podnosi poreske prijave u zakonski utvrđenom roku.

Poljoprivredna gazdinstva pored redovnih poslova koja se tiču proizvodnje na gazdinstvu moraju voditi računa i o poštovanju zakonskih propisa. Neinformisanost i neznanje ne oslobađa od odgovornosti ukoliko dođe do prekršaja.

– Poljoprivredno gazdinstvo mora poslovati isključivo preko računa u banci – dakle nastojati da sve svoje obaveze plaća bezgotovinski. To naravno ne znači da ne može podizati gotovinu ukoliko ima valjan osnov za podizanje gotovine tj. ugovor, odluku, fakturu i sl. Može podići do 150.000 dinara , preko ovog iznosa je dužan da dokument na osnovu koga vrši isplatu dostavi banci na uvid i overu. Isto tako je dužan da novac primljen u gotovini po bilo kom osnovu u roku od 7 dana uplati na svoj račun u banci – sugeriše savetodavac.

Obveznik PDV-a najmanje dve godine mora ostati u sistemu PDV-a,a po isteku roka ukoliko ne ispuni obavezan uslov za ostanak u sistemu može da podnese zahtev za prestanak obaveze plaćanja PDV-a.

Obveznik je dužan da na dan podnošenja zahteva za brisanje :

– Izvrši popis dobara, uključujući i opremu , objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte , po osnovu kojih je imao pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa zakonom;

– izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza i utvrdi iznos prethodnog poreza koji iskazuje kao dugovni u poreskoj prijavi koju podnosi zajedno sa zahtevom za brisanje; – Iznos dugovanog poreza / povraćaja PDV koje je ostvario za nabavku opreme, objekata i dobara/ naravno dužan je platiti pri izlasku iz sistema.

– Fizička lica koja su vlasnici, zakupci i drugi korisnici poljoprivrednog i šumskog zemljišta i fizička lica koja su kao nosioci, odnosno članovi poljoprivrednog gazdinstva upisana u registru poljoprivrednih gazdinstava (poljoprivrednici) imaju obavezu da budu obveznici poreza na dodatu vrednost ako su u prethodnih 12 meseci ostvarili ukupan promet veći od 8.000.000 dinara, i dužni su da podnesu evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu i to najkasnije do isteka roka za predaju periodične poreske prijave. Ako obveznici nisu podneli evidencionu prijavu u roku, onda evidencionu prijavu mogu podneti i posle tog roka, odnosno podneće je nadležni poreski organ po službenoj dužnosti – napominje Zorica Zdravković.

Evidencionu prijavu mogu podneti i mali obveznici- poljoprivrednici koji su ostvarili promet manji od 8.000.000 dinara, a koji su se dobrovoljno opredelili za obavezu plaćanja PDV. U ukupan promet ulaze prihodi od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, od premija povezanih sa prometom dobara (premija za mleko) i prihodi od izvršenih poljoprivrednih usluga.

Obveznici PDV koji su se dobrovoljno opredelili za obavezu plaćanja PDV moraju najmanje dve godine ostati u sistemu PDV, a po isteku tog roka ukoliko ne ispune obavezan uslov za ostanak u sistemu mogu da podnesu zahtev za prestanak obaveze plaćanja PDV.

Poljoprivrednici čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara NE obračunavaju PDV za izvršen promet dobara i usluga, nemaju pravo iskazivanja PDV u računima, nemaju pravo na odbitak prethodnog poreza i nisu dužni da vode evidenciju propisanu zakonom.

Poljoprivrednici obveznici PDV imaju pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, za nabavku dobara i usluga, uključujući i avans, počev od dana podnošenja evidencione prijave.

– Poljoprivrednici koji nisu obveznici PDV, a kupuju sve inpute (seme, đubrivo, gorivo, stočnu hranu…) u kojima je i porez na dodatu vrednost, prodajom svojih proizvoda (voće, žitarice, živa stoka, mleko) obveznicima poreza na dodatu vrednost, imaju pravo na delimičan povraćaj poreza (8 odsto), tako što je propisano da onaj ko vrši nabavku (otkupljivač) a obveznik je PDV, plaća poljoprivrednom proizvođaču na iznos nabavke PDV nadoknadu po umanjenoj stopi od 8 odsto. Na primer, ako je jedinična cena poljoprivrednog proizvoda 100,00 din., kada se on otkupljuje od poljoprivrednika mora se otkupiti po ceni od 108,00 din i to se mora prikazati u priznanici koju potpisuju kupac i poljoprivrednik (osnovica + iznos PDV po stopi 8 odsto = ukupna vrednost). Ovih 8 odsto je stimulacija koju država daje poljoprivredniku a u propisima se naziva PDV nadoknada poljoprivredniku – pojašnjava sagovornica.

PDV nadoknada se priznaje poljoprivrednicima, koji su vlasnici, zakupci i drugi korisnici poljoprivrednog i šumskog zemljišta i koji su upisani kao nosioci, odnosno članovi poljoprivrednog gazdinstva u registru poljoprivrednih gazdinstava, a koji su izvršili promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga obveznicima PDV agregatorima.

Otkupljivači obveznici PDV su dužni da obračunaju PDV nadoknadu u iznosu od 8% na vrednost primljenih dobara i usluga, o čemu izdaju dokument za obračunodnosno priznanicu priznanicu, kao i da obračunatu PDV nadoknadu isplate poljoprivrednicima u novcu uplatom na tekući račun.

– Kupac koji je isplatio poljoprivredniku PDV nadoknadu od 8 odsto, može da koristi taj PDV kao prethodni PDV, tako što će za isti iznos manje platiti svoje obaveze državi po osnovu PDV. U primeni Zakona o PDV i ostvarivanju prava poljoprivrednika na PDV nadoknadu od 8 odsto imamo situaciju da otkupljivači obveznici PDV u otkupnu cenu uključuju i 8 odsto PDV nadoknade, tako da poljoprivrednici nemaju nikakve koristi od dobre namere zakonodavca da im kroz PDV nadoknadu povrati deo poreza za kupljene inpute za poljoprivrednu proizvodnju. Možda bi rešenje bilo kroz tačno definisanje otkupne cene kao “otkupna cena bez PDV nadoknade od 8 odsto”, što bi značilo i da u izveštajima o kretanju otkupnih cena žitarica, voća, povrća i žive stoke naglasimo da li je cena sa PDV nadoknadom od 8 odsto. Svrha uvođenja PDV nadoknade od 8% je da od nje imaju korist poljoprivrednici, a ne otkupljivači – zaključuje Zdravkovićeva.

PDV se ne plaća na promet zemljišta (poljoprivrednog, šumskog, građevinskog, izgrađenog ili neizgrađenog), kao i na davanje u zakup tog zemljišta.

U ukupan promet ne uračunavaju se podsticaji koji nisu povezani sa prometom dobara i usluga (regresi, podsticaji po grlu stoke).

Izvor https://www.blic.rs/