Knjaževačke vesti Knjaževačke vesti – Vesti iz Knjaževca i okoline
U utorak 11. juna 2019. godine služena je zaupokojena liturgija u manastiru Bukovo povodom upokojenja novoprestavljenog protosinđela Artemija (Ranđelovića), nastojatelja manastira Svete Trojice kod Knjaževca.
Načalstvovao je Preosvećeni Episkop timočki g. Ilarion uz sasluženje sveštenoslužitelja iz Timočke i Raško-prizrenske eparhije.
Nakon svete Liturgije besedio je arhimandrit Stefan iz manastira Sv. Kozme i Damjana u Zočištu.
Čin monaškog opela služio je Episkop Ilarion, a sasluživali su sveštenoslužitelji iz Braničevske, Raško-prizrenske i Timočke eparhije a molitveno učešće uzelo je mnogobrojno monaštvo, sveštenstvo i verni narod.
U svom obraćanju nakon opela vladika Ilarion je rekao – Blagodarim čovekoljublju Božijem i tajanstvenom promislu Božijem koji za nas ljude ovde na zemlji nikada neće biti do kraja shvaćen. Sabrali smo se ovde da našeg sabrata, duhovnog oca, saslužitelja, sina, brata, rođaka i prijatelja ispratimo sa ovoga sveta, jer je njegov zemaljski život okončan, ali njegova duša već prebiva u večnome životu. Tačno je četvrt veka od kada je došao u ovu svetinju, i od toga polovinu proveo u ovoj Eparhiji, a nešto malo manje u Braničevskoj, i opet se vratio ovde da do svoga kraja bude sa nama. Kao arhijerej blagodarim svojoj starijoj braći arhijerejima koji su bili ovde kada je otac Artemije došao, Episkopu žičkom Justinu, ali i Episkopu Braničevskom Ignjatiju koji ga je takođe primio u arhijerejksi zagrljaj. Oni su izrazili svoje saučešće i prilažu svoje arhijerejske molitve za milost pred Gospodom i nasleđe Carstva Nebeskog našem ocu Artemiju. Blagodarim i svima vama, braći, saslužiteljima, monahinjama, i vama braćo i sestre koji ste ovde sa nama i koji ste bili molitvenici i podrška u vreme bolesti o. Artemija, a posebno zahvaljujem dr Radetu Kostiću i dr Slaviši iz Gamzigradske banje, kao i lekarima iz Zaječara, Beograda i Knjaževca.
Od prvog dana njegovog dolaska u ovaj manastir svi mi okupljeni ovde smo se uz njega borili, trudili i sa njim upoznavali našu veru i prve monaške dane provodili, mnoge je krštavao, venčavao među vama…. Ovde se rodio kao monah i tu sada zauvek počiva.
U ovom trenutku sećam se ukrštenih životnih puteva nas dvojice, od dana moga rođenja kada me prvi put video, preko toga kada me je učio da hodam, igram fudbal, plivam, sviram gitaru…. Kada sam ja prizvan od Gospoda u Crkvu Hristovu, nastojao sam da i njega podstaknem da vidi istinski put Hristov, i tu sam ga malo pretekao…A onda je on mene pretekao, jer je došao u manastir pre mene i postao prvi moj iguman koga sam slušao. Ja sam njega priveo na krštenje, a on mene na monašenje. Evo sada ga ispraćamo saborno da on opet prvi kroči u večni život.
Neka bi Gospod dao da on molitvenim zastupništvom Presvete Bogorodice, svetog Nikolaja njegove krsne slave i svetog velikomučenika Artemija ide pred nama u Carstvo Nebesko i uđe u Radost Gospoda svoga. Kroz bolest i stradanje zadobio je očišćenje i duše i tela i iskupljenje pred Bogom za život večni.
Neka bi Gospod darovao nama bratoljublje koje se gradi na istinskom bogoljublju, da svako od nas ispunjava svoju misiju i prizvanje ovde na zemlji, jer je svakome od nas pripremljeno mesto u Carstvu Nebeskom, po rečima Gospodnjim „u Carstvu mome stanovi su mnogi“. Amin.
Izvor: Eparhija timočka
