DANAS SU BLAGOVESTI: Običaji i verovanja

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Blagosvesti, dan kada se Hrišćani podsećaju dolaska Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božjeg

“Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama”.

Ovim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božjeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka.

Otuda se i Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom. Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari.

Spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru.

Koliko se u našem narodu poštuju Blagovesti, govori i verovanje da danas ni ptice u šumi ne svijaju gnezda. Svetkuju ga najviše žene, zbog poroda, posebno nerotkinje mole se Svetoj Bogorodici.

Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime. Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.

Za ovaj praznik vezuje se radosni narodni običaji, ali i oni zaštitnički.

Blagovesti su Bogorodičin praznik, jedan od nekoliko koji se praznuje od prvih dana hrišćanske propovedi.

Pošto je praznik Bogorodičin, znači ženski, mnoge se žene na današnji dan mole Bogorodici za potomstvo.

To je povezano i sa razmnožavanjem u prirodi jer od Blagovesti kreće setva jarih žita, a veruje se i da je današnji dan srećan za kalemljenje voća.

Na ovaj dan čiste se kuća, dvorište, štale, a svo đubre se obavezno iznosi iz kuće i spaljuje.

Prema običajima, uz vatru se potom vesele i žene i muškarci, i mladi i stari i onda se ta vatra preskače. Onaj ko preskoči vatru, taj „obred“ se zove bukara, zaštićen je od zmija. Strah od zmija je veliki. Toliki da na današnji dan ne valja čak ni pričati o zmijama.

U nekim krajevima Srbije upražnjavao se običaj da deca idu oko kuće, lupaju u gvozdene predmete i viču “Bežite zmije i gušteri”.

Takođe, postoji i verovanje da se žene na današnji dan ne češljaju, a valjalo bi se umiti u reci ili na nekom izvoru.

Na Blagovesti, je dobro započeti neki veći posao ili doneti neku veću ili čak životnu odluku.

I, na kraju ovog dela – vremenska prognoza. I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, „ukazuju“ kakva će godina biti.

Ako je nebo vedro – biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.