Knjaževačke vesti Knjaževačke vesti – Vesti iz Knjaževca i okoline
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju treći dan Velike nedelje, odnosno Veliku sredu
Na Veliku sredu se spominje izdajstvo Jude Iskariotskog.
Tog dana, u spomen žene koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama se vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja
Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.
Narodna verovanja i običaji
Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. U Negotinskoj krajni čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini.
Ponegde se i na veliku sredu, farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.
U ponedeljak je počela Velika, odnosno strasna sedmica, a tokom ove nedelje nekada su vladale rigorozne zabrane koje su i te kako poštovane.
Strogo se pridržavalo posta, zabranjeno je pranje veša, veselje, pijanstvo, čak i odnosi između supružnika, jer se verovalo da će deca začeta u tom periodu dobiti “fras”.
U crkvama se na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dane Gospoda Isusa Hrista – njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol.
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama. Mogu se raditi svi poslovi. Ništa se ne proslavlja i izbegavaju se sva veselja. Dan protiče u isčekivanju događaja koji su konačno ostvarenje Gospodnjeg plana za spasenje čoveka.
