Knjaževačke vesti Knjaževačke vesti – Vesti iz Knjaževca i okoline
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju dva praznika, posvećena Svetom apostolu i jevanđelisti Luki i Svetom Petru Cetinjskom, koji su, iako predstavnici dve različite epohe, svojim delima zadužili pravoslavlje.
Danas nikako ne bi trebalo da budete preki i nervozni, da se upuštate u svađe i rasprave, jer je Sveti Luka bio blag i miran i uvek pomagao ljudima!
Jevanđelista Luka, Grk po rođenju, pre krštenja neznabožac, jedan je od apostola. Po zanimanju lekar, bio je izuzetno obrazovan, sa velikim darom za slikarstvo.
Naslikao je tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je “ikona u ikoni”, koja predstavlja Svetog Luku i ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava.
Slikarsko delo ovog svetitelja, rodom iz Antiohije, jesu i ikone Svetih apostola Petra i Pavla, a crkva ga smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Pisac je trećeg Jevanđelja Novog Zaveta, oko 60. godine.
Prvo je pratio apostola Pavla na misionarskim putovanjima, a kasnije i sam propovedao. U 84. godini života, mučno je stradao za veru.
Sveti Luka – sneg do kuka
Praznik je u našem narodu poznat kao Lučindan i česta je krsna slava. Obično se kaže: “ide Luka-eto vuka” ili “sveti Luka sneg do kuka”, najavljujući zimu i snegove.
Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao “crno slovo” svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.
Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
Sveti Luka je život okončao u 84. godini, kada ga, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović, “zlobni idolopoklonici udariše na muke, Hrista radi, i obesiše o maslinu u gradu Tivi”.
Uspomena na Svetog Petra Cetinjskog
Uspomenu na nedavno kanonizovanog Svetog Petra Cetinjskog, Srpska pravoslavna crkva slavi kao zavetni praznik i “crveno slovo” u kalendaru.
Prema zapisu vladike Nikolaja, ovaj svetitelj je “ceo svoj život viteški posvetio svome narodu”, boreći se da izmiri zavađena plemena i odbrani zemlju od spoljnih neprijatelja.
Oba posla uspešno je obavio, a srpska crkva i narod posebno slave njegovu pobedu nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji.
Slava je u srpskom narodu jedan od najvažnijih praznika koji okuplja celu porodicu i predstavlja veličanje određenog sveca, čuvara tog doma.
Običaji na Lučindan
Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata. Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
Običaji našeg naroda sežu iz davnih vremena i u mnogim krajevima zemlje ostali su nepromenjeni, autentični kao pre više vekova i danas predstavljaju divan aktuelan spoj tradicionalnih vrednosti i vere. Tako se na na Lučindan puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečan i bolji ručak, nose im se pite pazarice, kolači, … Prema stadu se znalo i dal će „alaudža“ na zemlju. Kada ovca „zateže“, znači biće teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.
U većini krajeva u Srbiji, na Svetog Luku se koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a govori se i: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“, jer dolazi zima i vukovi dolaze do sela.
U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke. Sveti Luka moli Boga za nas!
Danas nikako ne bi trebalo da budete preki i nervozni, da se upuštate u svađe i rasprave, jer je Sveti Luka bio blag i miran i uvek pomagao ljudima!
Pravoslavni vernici proslavljaju 31. oktobra sv. Luku, a prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao „crno slovo“ svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.
Sveti Luka koji se slavi 31. po novom odnosno 24. oktobra po starom kalendaru smatra se osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Jedan je od najcenjenijih zaštitnika lekara i mnoge srpske porodice ga slave.
Rodom je iz Antiohije. U mladosti je izučio grčku filozofiju, medicinu i živopis. U vreme delatnosti Gospoda Isusa na zemlji sv. Luka dođe u Jerusalim, gde vidi Spasitelja licem u lice, čuje Njegovu spasonosnu nauku i bude svedok čudesnih dela Njegovih. Poverovavši u Gospoda sv. Luka bio je uvršćen u Sedamdeset apostola i poslat na propoved. Zajedno sa Kleopom video je vaskrslog Gospoda na putu za Emaus (Lk. 24). Po silasku Duha Svetoga na apostole Luka se vratio u Antiohiju, i tamo je postao satrudnik apostola Pavla, s kojim je putovao i u Rim, obraćajući u veru Hristovu Jevreje i neznabošce. Pozdravlja vas Luka ljekar ljubazni, piše Kološanima apostol Pavle (Kol. 4, 14). Na molbu hrišćana napisao Jevanđelje, oko 60. godine. Po mučeničkoj smrti velikog apostola Pavla sv. Luka je propovedao Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim stranama. Živopisao ikonu Presvete Bogorodice, — i to ne jednu nego tri, a tako isto i ikone sv. apostola Petra i Pavla. Otuda se sv. Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Pod starost posetio je Liviju i Gornji Misir. Iz Misira se vratio u Grčku, gde je nastavljao s velikom revnošću propovedati i ljude Hristu obraćati, bez obzira na svoju duboku starost. Napisao sv. Luka Jevanđelje i Dela Apostolska, i oboje posveti Teofilu knezu Ahaje. Beše mu 84 godine, kada ga zlobni idolopoklonici udariše na muke Hrista radi i obesiše o jednoj maslini u gradu Tivi (Tebi) Beotijskoj. Mošti čudotvorne ovoga divnoga svetitelja behu prenesene u Carigrad u vreme cara Konstancija, sina Konstantinovog.
