Samo dan posle Bogojavljenja, Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Sabor Svetog Jovana, Preteče i Krstitelja, praznik u čast onome koji je poslužio tajni božanskog krštenja. Jovanjdan je česta krsna slava.
Sveti Jovan, u narodu poznat kao Preteča Hristov, rodio se u domu blagočestivih i pobožnih ljudi, prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete.
Već starci, od Boga izmoliše dete, koje je kasnije poslužio svetoj tajni krštenja. Ovaj svetitelj, veliki propovednik i prorok, proveo je svoju mladost u pustinji, a potom je počeo da poziva narod na pokajanje.
Izuzetne moralne čistote, od Boga je dobio dar da može da krštava ljude i oslobađa ih njihovih grehova.
Bez straha je kritikovao i narod i starešine, a njegova ljubav prema istini i pravdi na kraju ga je odvela u smrt.
U našem narodu sveti Jovan je izuzetno cenjen. Pri sklapanju kumstva i pobratimstva obavezno se pominje ime ovog sveca, često se slavi i kao krsno ime.
Današnji praznik naziva se Saborom zbog toga što se ljudi danas sabiraju u crkvama slaveći svetog Jovana Krstitelja.
Praznuje se nekoliko puta godišnje, ali najviše svečara ima baš na ovaj dan.
Vernici danas slave Svetog Jovana, slavu koja je navodno treća najčešća u Srbiji. Ovo su najvažniji običaji!
Svetom Jovanu posvećen je Jovanjdan, dan odmah posle Bogojavljenja, i naši preci su vezivali njegov praznik za mnoga čuda. Postoje običaji koje bi trebalo ispoštovati.
Vernici ne bi trebalo da uzimaju nož u ruke, niti da jedu ili deci daju hranu ili piće crvene boje. Nisu dozvoljeni crvene jabuke ili sokovi, jer to simbolizuje nevinu krv svetitelja koja je prolivena. U Hercegovini je običaj da se ne obavljaju teški kućni poslovi, niti išta što imna veze sa semenom.
Na dan Svetog Jovana, vernici se kume i bratime, žene ne bi trebalo da uzimaju pletivo, makaze ili igle, a kažu da je odličan dan za polazak na put. Glavna poruka koju je svetitelj širio dok je prevodio ljude u hrišćanstvo bila je “volite jedan drugoga”.