Knjaževačke vesti Knjaževačke vesti – Vesti iz Knjaževca i okoline
SPC i njeni vernici danas slave Krstovdan, veliki praznik, odnosno dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.
Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.
U kalendaru Srpske pravoslavne crkve danas se proslavlja jesenji Krstovdan, dan kada je carica Jelena pronašla krst na kojem je razapet Isus Hrist. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak
Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.
Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.
Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.
Narodna verovanja i običaji
Jesenji Krstovdan pada 27. septembra i toga dana se, prema običajima, bere i posvećuje bosiljak. Na Krstovdan se strogo posti, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Iako važi da se na crveno slovo ništa ne radi po kući, prema nekim narodnim običajima, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
U nekim selima održavaju se vašari. Najveći vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici, ispod crkve pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze i prodaju i kupuju stoku sve do podneva, a od podneva dolaze oni koji žele da vide vašar.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, te da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi. U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i, ako se voda smrzne, očekuje se dolazak rodne godine, a, ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti “oskudna i bolešljiva”.
U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.
