Danas je Spasovdan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan.

Vaznesenje Isusa Hrista, Spasovdan,  spada u pokretne praznike i uvek pada na četvrtak, četrdeset dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.

Posle Vaskrsenja, Hristos je boravio na zemlji sa učenicima četrdeset dana, javljajući im se, učeći ih i učvršćujući im veru posle Golgote i raspeća.

Prema narodnom verovanju Spasovdan može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. Stoga se ne radi  nikakav težak posao.

Čin Vaznesenja dogodio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon.

Toga dana se završio Hristov boravak na zemlji, radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda.

Hristos se pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca.

Posle toga se apostolima vratila njihova vera, radost i hrabrost.

U četvrtak se praznuje Spasovdan, slava Grada Beograda. Dan će započeti liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi, a u 18 časova krenuće litija ulicama glavnog grada. Patrijarh Porfirije obratiće se građanima ispred Hrama Svetog Save.

Liturgija u Vaznesenjskoj crkvi počinje u 9 sati u četvrtak, potom sledi rezanje kolača, dok će u 18 sati početi Spasovdanska litija koju RTS direktno prenosi na Drugom programu.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je ove godine domaćin slave, kaže da će početak kolone biti u Kneza Miloša, a ne u ulici Admirala Geprata kao do sada.

Litija će proći kroz ulicu Kralja Milana, od “Londona”, do Slavije, a zatim Bulevarom Oslobođenja do Hrama Svetog Save, gde će se obratiti patrijarh srpski Porfirije i biti upriličen prigodan program.

Prema njegovim rečima, građani će šetati iza ikone Presvete Bogorodice.

“Hiljadu petsto dvadeset prve, kada su Turci osvojili Beograd, svi hrišćani su proterani iz Beograda za Istanbul i na taj dugi marš išli su iza ikone Bogorodice, iza mošti carice Teofane i delića Časnog krsta. To i danas radimo”, navodi Vesić.

Litiju će predvoditi patrijarh srpski, beogradsko sveštenstvo, učenici Bogoslovije.

“Ovo je za Beograd najvažniji dan u godini, kao i svaka slava, to je vreme kad se svi okupimo i zajednički se molimo za dobro našeg grada. 1403. godine, od kad je Despot Stefan uzeo Spasovdan za slavu, to je simbolizovalo tadašnji Beograd koji se uzdizao i početkom 15. veka postao jedna od najvećih evropskih tvrđava i bedem hrišćanstva. Sve ono što se dešavalo u istoriji Beograda, svaki put zahtevalo da se grad ponovo izdigne”, objasnio je Vesić.

Podseća da se Spasovdan nije slavio do 1862, kada je ponovo uveden kao slava. Slavio se do 1947. kada je ponovo prekinuto, a 1993. obnovljena je litija.

Koji je smisao litije
Episkop zapadnoevropski Justin objasnio je i u čemu je smisao litije.

“Da nas podseti na istinu pravoslavne vere – biti hrišćanin ne znači samo praktikovati privatnu duhovnost, koja je korisna i lepa, niti pak svoj hrišćanski identitet temeljiti na tradiciji ili nedeljnom, jednogodišnjem odlasku u crkvu. S druge strane, Spasovdanska litija je javni događaj i naše učešće u tom događaju nas podseća na društvenu odgovornost koja proističe iz vere hrišćanske. Srbi su pravoslavni, utemeljeni na tim i takvim temeljima istine, pravde, ljubavi hrišćanske i u tom kontekstu kroz ovaj događaj pokazujemo da je moja vera, moj stav prema društvu i životu, koja je javni događaj i zbog toga je bitno da svi budemo deo te reke”, navodi vladika Justin.

Litija je, prema njegovim rečima, molitvena povorka koja nosi poruku mira, ljubavi, istine, radosti, koja će se proneti iz Hrama ulicama grada.

“Sve više se vraćamo veri, to pruža nadu. Sve druge vrednosti koje ovaj svet nameće nekako dođu i prođu, a hrišćanska vera opstaje uprkos burama i vetrovima, ljudi spoznaju dubinu i značaj veere, tome doprinose i veronauka i aktivnost crkve, prisutnija je u javnosti. Hoću da verujem da narod više zna i pokazuje veći interes ka tome”, naglašava vladika Justin.