Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen sećanju na Svetog Jovana Zlatoustog, svetitelja i reformatora, najčuvenijeg propovednika u istoriji crkve.
Rođen je u Antiohiji, gde je studirao bogoslovlje u sklopu škole biblijske egzegeze kojom je rukovodio Diodor Tarsijski. U Antiohiji je rukopoložen u čin đakona i sveštenika.
Kao đakon piše “O sveštenstvu”, delo neprevaziđeno do danas, a kao sveštenik posvetio se propovedničkoj službi. Propoveda svakodnevno, na određene teme, ali naročito o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, osuđujući bogate i one koji drže vlast.
Ubraja se u Sveta tri jerarha, a nadimak Zlatousti dobio je zbog svojih retoričkih sposobnosti.
Godine 397. izabran je za episkopa carigradskog, nakon čega ulazi u sukob sa Evtropijem, ministrom dvora cara Arkadija, i sa caricom Evdoksijom, jer je predlagao potpunu reformu načina života, kako u crkvi tako i na carskom dvoru.
Zbačen je sa prestola 402. godine, a carica Evdoksija ga progoni u Kukuz, gde je umro 407. godine. Odatle piše najveći deo pisama, među kojima i onih sedamnaest Pisama Olimpjadi.
Njegove svete mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim (Vatikan), gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u Carigrad (Istanbul).
Sveti Jovan Zlatousti imao je veliko poštovanje prema Svetome pismu i Svetoj liturgiji. U svojoj društvenoj etici, Sveti Jovan Zlatousti je dokazivao da je ljubav prema bližnjem i siromašnom prava tajna.
Smatra se jednim od najučenijih svetitelja, pa se veruje da na današnji dan valja uzeti neku knjigu i iz nje pročitati makar deo. U nekim krajevima Srbije još se veruje da na današnji dan žene ne treba da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle.
Na Jovana Zlatoustog se izbegava svako korišćenje konca, vunice, strune, tj. šivenje, pletenje, vezivanje. Veruje se da onaj ko tada prekine nit (konac) time prekida i svoj život. Pošto u srpskom narodu Sveti Jovan važi za učenog sveca, veruje se da je na dan kada on slavi dobro uzeti knjigu u ruke i pročitati bar neki njen deo.
U mnogim srpskim porodicama ovaj svetac slavi se kao krsna slava.
Izvor https://www.telegraf.rs/