Sutra su zadušnice

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u subotu obeležavaju Zadušnice.

Zadušnice uvek padaju u subotu jer je Isus Hristos taj dan, uoči vaskrsenja, u nedelju, proveo upokojen.

To je dan kada pravoslavni vernici obilaze grobove najmilijih, daju pomene i pale sveće. Sećajući se svojih pokojnih predaka, hrišćanski vernici se na ovaj dan mole Bogu za oprost grehova i za svoje pretke.

Srpska pravoslavna crkva u toku godine obeležava jesenje ili Miholjske zadušnice, zatim letnje Duhovske, prolećne uoči Velikog posta i i zimske koje se zovu još i Mitrovske

Tog dana u crkvi se služi zaupokojena liturgija na kojoj se čitaju imena upokojenih pravoslavnih hrišćana. (Raspitajte se na vreme u koliko sati počinje liturgija u subotu; obično je ranije nego nedeljom, negde u 8 časova, u nekim crkvama u 7:30) Ako želite da date imena za proskomidiju dođite nešto ranije, pre početka liturgije i imena predajte pomoćniku sveštenika koji će ih uneti u oltar.

U crkvu na liturgiju potrebno je poneti:

– malo kuvanog žita
– malo crnog vina
– malu sveću za žito
– svećica za svakog upokojenog ili jedna veća za sve
– spisak imena vaših upokojenih rođaka i prijatelja. (Ako dajete spisak za liturgiju, biće vam potreban još jedan za parastos posle liturgije).
– skroman novčani prilog prema svojim mogućnostima

Žito nas sibolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simvol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.

Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.

Sveća je sibol svetlosti Hristove. On je rekao: „Ja sam svetlost svetu.” Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.

Posle liturgije u crkvi se služi parastos na kome se čitaju imena upokojenih pravoslavnih hrišćana, koja smo pripremili, i na kraju vinom preliva žito. Uz imena priloži se skroman novčani prilog – naša žrtva za pokoj duša naših pokojnika za koje se molimo.

Posle parastosa se ide do grobova pokojnika. Tamo se pale sveće i uređuju se grobovi.

Iako je u jugoistočnoj Srbiji ustaljen običaj da se na grobove iznosi hrana, u duhu pravoslavne vere je da se na grob iznese: vino, sveća i žito, koje simbolizuje Vaskrsnuće – ono u koje svim srcem veruju svi pravoslavni vernici i kome se nadaju.

Sve ostalo je nepotrebno i ne čini suštinu ovog praznika. Ukoliko na grob i iznesete hranu, ona bi trebala da bude razdeljena siromasima i onima koji se tu slučajno nađu, za pokoj duše pokojnika.

Ako želite, dogovorite se sa sveštenikom da odsluži mali pomen i okadi grob. Ako su naši pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, uvek može da se ode u crkvu, gde se odsluži pomen.