Ustanova za stare u Knjaževcu punih godinu dana odoleva kovidu

GODINU dana strepeli su. Bojali se svakog rukovanja, zazirali od cimera koji bi se nakašljao, zatvarali se u svoje sobe i pratili vesti iz sata u sat. Karantini su uvođeni, posete zabranjivane, kontakti svedeni na minimum. Za oko 23.500 stanara domova za stare širom Srbije u martu prošle godine život je praktično stao i počela je grčevita borba za svakog korisnika.

Kada se posle 365 dana podvuče crta, većina vlasnika ovih ustanova reći će sa olakšanjem: “Vredelo je!”. A jedan od onih koji svakako treba da bude ponosan je vlasnik doma za stare u Knjaževcu Milovan Đurić.

On je čovek koji je zajedno sa negovateljicama, servirkama, vozačima i stanarima uspeo da koronu zaustavi pred vratima. Vlasnik je jedne od retkih ustanova za najstarije u kojoj nije zabeležen nijedan slučaj zaraze virusom korona. Svi urađeni PCR testovi korisnika i zaposlenih su bili negativni.

– Nisam razmišljao da li možemo, već sam znao da moramo – kaže Đurić. – Radnici su nedeljama bili u karantinu zajedno sa stanarima. Ulazili su u totalni karantin na 14 dana, brinuli o stanarima 24 časa dnevno, trudili se da im maksimalno olakšaju svaki trenutak. Nije bilo nimalo lako, ali se na kraju ispostavilo da je to bilo jedino ispravno i u tim trenucima moguće
–
–

---

U ovom domu za stare smešteno je 97 osoba. Do sada su vakcinisana 92, a revakcinisano je 65 stanara. Za još dvoje se čeka saglasnost lekara, a troje ne želi da primi vakcinu.

Đurić objašnjava da se u njegovim objektima posete odnedavno organizuju bez problema. Utvrđeni su termini, a stanari su raspoloženi, pa je i u domu drugačija klima nego prethodnih meseci.

– Nema ograničenja u broju poseta. Svi koji se jave mogu da dođu, ali moraju da poštuju termine. Viđenje sa decom i rođacima je u jednoj velikoj prostoriji u kojoj je moguće obezbediti distancu – kaže Đurić.

 

O zagrljaju svojih najmilijih mogli su samo da sanjaju, a o izlasku iz domske sobe nije bilo ni govora. Život im se praktično svodio na četiri zida. Rođendani unuka obeležavali su se bez njih. Na slave i preslave nisu smeli ni da pomisle. Ali, na kraju su uspeli.

 

Kada se posle godinu dana od početka epidemije osvrnu iza sebe u sećanju im ostaju lepe uspomene. Najlepša od svih je da za godinu dana u bolnicu nisu ispratili nijednog stanara, da ih nije bilo ni na jednom spisku epidemiologa.

Držali su se zajedno, jadali jedni drugima, pustili pokoju suzu, patili za najbližima. Sada je, čini se, sve iza njih. Sa negovateljicama su se zbližili kao sa rođenom decom, a iz borbe sa kovidom izlaze kao pobednici.

Za Nadeždu Ivanović ovo je bio jedan od najtežih perioda u životu.

– Patili smo svi, i moja porodica i ja – priča ova penzionerka. – Predugo nismo mogli da se vidimo. Posle vakcinacije sam videla svoje ćerke, zetove i unuke i veoma sam srećna.

Petar Andonović je jedva čekao da počne imunizacija i da se prijavi:

– Kada sam se vakcinisao konačno sam mogao da se vidim sa svojim bratom i da sa njim popijem kafu. Koliko sam samo dugo čekao na taj trenutak. Imam ja ovde prijatelje, ali kafa sa bratom je nešto drugo.

Vakcinu je mesecima čekala i Jelka Živković. Obećala je sebi da će se vakcinisati među prvima. Tako je i bilo.

– Jedina želja mi je bila samo da se vidim sa svojom porodicom. Nakon toliko vremena ne znam šta da kažem osim da su mi krenule suze. To valjda dovoljno govori koliko sam ih se uželela. Rođaka mi je prva došla u posetu, donela mi je svašta nešto, sok, bombone, ali sve je to nebitno. To što sam nju videla bilo mi je najbitnije.

Patili su mnogi da zagrle svoje najbliže, da porazgovaraju sa njima u četiri oka, da im vide osmeh, stisnu ruku. I Branislava Živković je videla sina posle dužeg vremena. Svesna je da je to bilo najbolje za nju u ovim mesecima i misli da će vakcinacija promeniti sve. Kod nje već jeste mnogo toga.

Mnogo sam srećna, jer sada mogu da ga zagrlim. A šta mi više i treba – veli Branislava.

STANARI OVIH USTANOVA PRIORITET

Kao posebno rizična grupacija stanari domova su prioritet u imunizaciji, pa je uspostavljena posebna procedura.

– Objedinjeni spisak potreba se dostavlja Insititutu “Batut” i Vladi, a Institut koordiniše rad zdravstvenih ekipa za vakcinaciju – ističu u ministarstvu.

Aktuelna epidemiološka situacija u ovim ustanovama je stabilna, a uočeno je opadanje broja obolelih. Ipak, nadležni kažu da je pogoršanje situacije u opštoj populaciji uticalo na pojačanu budnost i u domovima.

–



Izvor  https://www.novosti.rs/