Knjaževačke vesti Knjaževačke vesti – Vesti iz Knjaževca i okoline
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Badnji dan. Šta predstavlja današnji dan, šta rade domaćini, kada se unosi badnjak i kako se proslavlja Badnje veče?
Badnjim danom počinje božićno praznovanje. Slavi se dan uoči Božića i ujedno je poslednji i najstroži dan božićnog posta. Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvo, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićne svetkovine.
PRODAVNICE, pijace, tržni centri i banke na Badnji dan radiće skraćeno, uglavnom do 18 časova, dok će na Božić ugostiteljski i prehrambeni objekti biti zatvoreni.Skraćeno radno vreme sredu biće i u svim prestoničkim tržnim centrima koji će biti otvoreni samo do 18 časova.
Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena. Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a jede se na slami.
Čim svane, loži se vatra i peče se pečenica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan. Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jede riba, pasulj, kupus i suvo voće.
Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripremaju prigodnu trpezu za Božić.
Prema običajima, ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Po badnjak idu muškarci iz porodice. Bira se obično mlad i prav cerić, a može i hrast. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru i seče badnjak.
Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći u tri snažna udarca. Ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada.
Kad se badnjak donese, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, a onda se unese u kuću. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane.
BADNJE VEČE
Na Badnje veče bi trebalo da ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa.
Uveče, uoči Božića, badnjak se unosi u kuću. Prvo se celiva i maže medom, a nakon toga se pali i počinje “džaranje”. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena, najčešće uz reči “Koliko iskrica toliko srećica, koliko varnica toliko parica, zdravlja…”. To izgovara i položajnik koji ujutro na Božić prvi uđe u kuću domaćina i “džara” vatru.
Pečenica se unosi na ražnju. Uglavnom je dvojica nose i jedan od njih prvo prelazi desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: “Dobro veče! Čestiti Božić, srećno Badnje veče!”
Domaćica i drugi ženski članovi porodice posipaju pečenicu i domaćina zoblju i pšenicom, odgovarajući: “Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!”
POKLONI POD BADNJAKOM
S badnjakom se u kuću unosi i slama, koja se posipa po celoj kući ili u prostoriji u kojoj je postavljena trpeza. Slama simbolizuje onu iz pećine u kojoj se rodio Hrist i ona se posipa kako bi domovi ličili na Vitlejemsku pećinu. Ispod badnjaka ili u slamu, prema srpskim običajima, valja se ostaviti nešto poklona i slatkiša za decu.
Prema starom srpskom običaju, stariji kada unose slamu kvocaju, a za njima idu decu i pijuču.
Domaćin nakon toga obilazi sve delove kuće bacajući u ćoškove po jedan orah.
Kvocanje i pijukanje ima posebno simboličko značenje.
“Kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je Hristos došao da sve ljude sabere u jedno i ukrepi svojom ljubavlju, i kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom, jer je govorio: Ko je gladan neka dođe k meni i ja ću ga nahraniti, i koje žedan neka dođe k meni da pije vode žive.”
KAKO IZGLEDA VEČERA NA BADNJE VEČE
Nakon unošenja badnjaka i slame svi ukućani stanu oko stola na kome je večera i pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sednu za trpezu.
Večera mora biti posna, a najčešće se priprema prebranac, a uz to se postavlja kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi…
Kako se navodi u “Godišnjim običajima Srba”, od svih praznika tokom godine, kao i tako raznovrsnih i lepih običaja koji ih prate, Badnji dan i Badnje veče se izdvajaju po načinu svetkovanja, živopisnosti obrednih radnji i značenjima koja sadrži.
Na prvi dan Božića dočekuje se položajnik – osoba koja će prva ući u kuću, odlazi se u crkvu na službu i pričest i jede prvi mrsni doručak.
Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se u crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila božićnog posta.
Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar: Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.
Želimo vam srećan Badnji dan i Badnje veče. Provedite ih u miru i slozi, okruženi porodicom i prijateljima.
Izvor https://www.b92.net/
