U zaječarskoj Gradskoj upravi juče su uručeni sporazumi o uređivanju međusobnih prava i obaveza u realizaciji programa i mera aktivne politike zapošljavanja između Nacionalne službe za zapošljavanje i jedinica lokalnih samouprava Zaječarskog okruga. Sporazume je predstavnicima lokalnih samouprava Zaječara, Boljevca, Knjaževca i Sokobanje uručio generalni direktor Nacionalne službe zapošljavanja Zoran Martinović.

Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac potpisao je sporazum sa NSZ dok je njegov zamenik Miroljub Mihajlović prisustvovao svečanom uručenju sporazuma o uređivanju međusobnih prava i obaveza u realizaciji programa i mera aktivne politike zapošljavanja.

Ovim je na jučerašnji dan i formalno otpočela realizacija sporazuma aktivne poitike zapošljavanja za 2017. godinu. NSZ zajedno sa lokanim samoupravama sufinansira ukupno pet programa – javne radove, koji su uglavnom najzastupljeniji, stručnu praksu za mlade, sticanje praktičnih znanja za ona lica koja nemaju dovoljno kvalifikacija i veština da odgovore zahtevima poslodavaca, zatim program samozapošljavanja za one koji žele da započnu sopstveni biznis i program otvaranja novih radnih mesta za koji se pokazuje i najveće interesovanje od strane poslodavaca jer su najveća izdvajanja.

-Na osnovu informacija o sufinansiranju programa ili mera sve opštine Zaječarskog okruga su uzele učešće i konkurisale, tačnije podnele zahtev za realizaciju nekog od pet programa koliko je ove godine predviđeno Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja. Ukupan iznos sredstava je 40 miliona dinara, a od toga očekujemo da se iz budžeta četiri lokalnih samouprava izdvoji negde oko 21 milion i iz budžeta Republike Srbije blizu 19 miliona dinara.

Sporazumima se bliže uređuju vrste programa ili mera aktivne politike zapošljavanja i obaveze kako NSZ tako i lokalnih samouprava, rekao je ovom prilikom direktor zaječarske filijale NSZ Zoran Đorđević.

Generalni direktor Zoran Martinović je istakao da je veoma važno to što lokalne samouprave svake godine prepoznaju politiku zapošljavanja kao prioritete u svojim sredinama. Od države i od NSZ se očekuje da istom merom uzvrate na pozitivan proces koji se dešava u ovim lokalnim samoupravama.

-Zajednički budžet će biti u vrednosti od oko 40 miliona dinara i ova sredstva će biti usmerena na najteže zapošljive kategorije. Veliki broj nezaposlenih lica, odnosno daleko više od polovine od ukupnog broja, upravo pripada toj kategoriji teže zapošljivih. Verujem da će ova sredstva koja zajednički izdvajamo zaista biti dobro targetirana i usmerena prema onima koji teže nalaze šansu na tržištu rada. U ovoj godini 118 lokalnih samouprava je udružilo sredstva sa NSZ i u tu svrhu su izdvojili oko 550 miliona dinara, a mi smo izdvojili 505 miliona. To je jedan dodatni budžet, dodatni oblik sredstava koji će u tim lokalnim samoupravama dati još veći doprinos, da veći broj svojih građana uključe u naše aktivne mere zapošljavanja. Činjenica je da država poslednjih godina iz svojih raznih budžeta, preko raznih institucija, preko lokallnih samouprava izdvaja i podstiče ne samo zapošljavanje nego i preduzetništvo i otvaranje sopstvenog biznisa, kazao je Martinović.

On je dodao i da živimo u vremenu kad radno mesto nije tako nedostupno kao što je to bilo u nekom ranijem periodu, o čemu govori i statistika na tržištu rada koja je značajno poboljšana. Martinović je napomenuo i da je stopa nezaposlenosti sada u Srbiji 13 odsto, što je do pre tri, četiri godine bilo nezamislivo, jer je na početku 2012. godine ta cifra iznosila 23 odsto.

-Mi želimo da se ta slika i dalje poboljšava, bez obzira što statistika i neki pokazatelji idu u pravcu toga da je stanje mnogo povoljnije. Još uvek je problem nezaposlenosti jedan od najvećih ekonomskih problema u Srbiji i to dobro osećaju i Zaječar, i Sokobanja, Boljevac i Knjaževac, kao i poslodavci koji se suočavaju sa problemima u svom poslovanju. Verujem da vreme u kome se sada nalazimo i neko buduće vreme mogu da donesu mnogo bolju sliku na tržištu rada, mnogo veće šanse za zapošljavanje, veće šanse za veći ekonomski razvoj, za privredni rast. Mislim da imamo razloga za optimizam, ali ne smemo da živimo samo u statistikama i u podacima nego moramo učiniti sve da svakom nezaposlenom licu i svakom čoveku koji želi da radi da nađemo posao i pružimo mu šansu, da ga uključimo u neki od programa, rekao je juče u Zaječaru Martinović.

Na području filijale Zaječara je nepovoljna struktura nezaposlenih lica. Na evidenciji je preko 30 odsto lica bez kvalifikacija ili polukvalifikovanih. Njima nije lako naći posao, poslodavci ih ne vide i ne prepoznaju jer traže drugačije profile.

Martinović je dodao i da se često dešava da poslodavci ne mogu lako da zadovolje potrebe za novim zaposlenima iako ima mogućnosti da otvori nova radna mesta, zaposle i trajno angažuju ljude, jer postoji nesklad između onoga što nezaposleni poseduju i onoga što poslodavci danas traže.
-Šansa je u onome što država čini, a to je uvođenje procesa dualnog obrazovanja, još u ranim fazama, kroz proces školovanja, da se ljudima omogući i praktičan rad, a ne samo teoretska nastava. Često teoretska znanja poslodavci apsolutno ne doživljavaju kao nešto što je dovolljno da sa nekim licem zasnuju radni odnos, dodao je Martinović.

On je nezaposlenima koji se nalaze na evidenciji poručio da zaista aktivno traže posao, da ne fingiraju taj svoj status nezaposlenog lica da bi imali neke druge benefite i , da nađu način kako da se zaposle i žive od svoga rada.

Ovih dana su inače završeni i programi javnih radova gde će biti uključen veliki broj ljudi, a završen je i program samozapošljavanja za koji je kao i prošle godine bilo veliko interesovanje.

ZA ZAPOŠLJAVANJE U ZAJEČARU OKO 20 MILIONA DINARA

Zamenik predsednika Privremenog organa Grada Zaječara Stefan Zankov je istakao da je grad definisao lokalni akcioni plan zapošljavanja kao osnovni instrument za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, definisao prioritete i ciljeve kao i programe i mere koji treba da dovedu do nešto veće zaposlenosti.

-Mi smo konkurisali kod NSZ za programe za koje smatramo da su najinteresantniji za naš grad i sa kojima mislimo da postignemo najveći efekat. Mi smo tu prepoznali dva programa – javne radove i stručnu praksu. Za to smo u budžetu za 2017. godinu opredelili 11,2 miliona dinara. Uz nešto preko devet miliona dinara koje dobijamo od NSZ mislimo da je to dobar iznos, nešto preko 20 miliona kojim može da se obezbedi većem broju ljudi da u ova teška vremena bar na jedan kratak rok, a ko se snađe možda i na duži rok, neophodna sredstva za život. U tom smisli značaj ovih programa je za Grad Zaječar izuzetno veliki, što se pokazalo i na Sajmu zapošljavanja koji je ovde održan pre nekih mesec dana. Ja se nadam da ćemo ove programe sprovesti na najbolji mogući način, istakao je Zankov i zahvalio se NSZ na dobroj saradnji i razumevanju.