Sajam seoskog turizma

Restoran u poznatom izletištu Grza blizu Paraćina

Poslednjih desetak godina Bor je u nezavidnom položaju kad su smeštajni kapaciteti u pitanju, što je (osim trenda) bio jedan od razloga za pokretanje seoskog turizma 2007. godine. Tada je organizovan prvi Sajam seoskog turizma, u međuvremenu su registrovana četiri domaćinstva, a uskoro se očekuje još desetak. I jedni i drugi predstaviće svoju ponudu na drugom po redu Sajmu seoskog turizma koji će se održati od 12. do 14. februara u Boru. Kako nam je rekla Danijela Kenić, direktor Resurs Centra Bor, pored njih, predstaviće se i domaćini iz okolnih mesta (Zaječar, Sokobanja, Boljevac, Žagubica…), ljudi koji se bave izradom suvenira. Planirana je prezentacija odmarališta Savača, ali i mogućnosti razvoja lovnog turizma. Sve ukupno 35 štandova. Među njima i lokalna turistička organizacija sa novim proizvodom, razglednicom Bora, i prezentacijom ostalih projekata. U edukativnom delu, prisutni će moći da se upoznaju sa uredbama za razvoj seoskog turizma u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede. Stanje smeštajnih kapaciteta objašnjava Jasna Tomić, v. d. direktor TO Bor, ističući da hotel Srbija u centru nije na nekom zavidnom nivou, ali da ohrabruje najava da će na leto početi sa radom jedan privatni. – Ono što vredi uglavnom je u Brestovačkoj banji i na Borskom jezeru, tamo gde se turisti najviše zadržavaju. Smeštaj je moguć i u odmaralištu Savača, u blizini ove dve lokacije, potom u Planinarskom domu na planini Stol. Nameni se privodi i Lovački dom na Crnom vrhu, a postoje i naznake da se ove zime i ski staza vrati u funkciju. U toku su radovi na osposobljavanju ski lifta koji nije radio skoro deset godina. To su ujedno i turistička odredišta tokom čitave godine, mada imamo i Lazarevu (Zlotska) pećinu za koju se nadam da će biti otvorena početkom maja. U centru Bora je Muzej rudarstva i metalurgije u centru, a njegov ogranak – konak kneza Miloša u Brestovačkoj banji. Damper, u svoj svojoj veličini, izložen je u gradskom parku, u muzeju na otvorenom, zajedno sa drugim mašinama koje su se koristile u pogonima RTB-a Bor u procesu vađenja i prerade rude. Zanimljivo je i selo Gornjane sa epitetom „mala Švajcarska”, udaljeno 16 km od Bora. Osim krša koji ga ograđuje, specifično je i po skoro sedamdeset pećina, 12 vrsta ptica grabljivaca i retkim biljakama. Još atraktivnijim čini ga manastirište, odnosno mesto na kome je nekad postojao manastir čije su ruševine i danas vidljive. Legenda kaže, da se ljudi posle boravka na tom mestu vraćaju preporođeni i spokojni. Postoji i verovanje da darivanje ovakvih „svetilišta” donosi preporod i boljitak, kaže naša sagovornica. Lep osećaj pruža i pun stomak, a ovaj kraj je poznat po specifičnoj domaćoj kuhinji. Da bi ste se uverili u to, probajte kačamak (na sto načina), proju od koprive, belmuž (od mleka), ali ostavite mesta i za „Vlašku plašintu”(palačinka), i „vlaški borndel”(od svinjskog mesa). Z noćenje sa doručkom u seoskim domaćinstvima potrebno je oko 850 dinara, pun pansion do 1.600 dinara, dok se u ostalim objektima pansion kreće od 1.130 do 2.100 dinara po osobi.

Senka Lučić

Прилагођена претрага