Knjazevac Uspeo je Tomislav iz Gabrovnice

Pre tri godine penzioner iz Norveške počeo je da istražuje rodnu Staru planinu i okuplja raseljene Ćiriće

Naslovna strana knjige

Knjaževac – Ovih dana iz Fetsunda u Norveškoj stigao je do zaječarskog dopisništva „Politike” paket od Tomislava Ćirića. A u paketu novogodišnji kalendar sa motivima prirode dalekog severa Evrope i – knjiga, napisana o Tomislavu i njegovom životu. Od rodne Gabrovnice, ispod Stare planine, do Norveške, gde je Tomislav nedavno penzionisan kao ugledni inženjer metalurgije.

To je upravo knjiga koju je on rodbini i novinaru „Politike” pre tri godine obećao. Velikog je formata sa puno sećanja i istraženih dokumenata. Na naslovnoj korici je portret autora uslikan između dve geografske karte na kojima se vide Gabrovnica i okolina i Fetsund u zaleđu Osla u Norveškoj.

Obećao je Tomislav Ćirić da će ostaviti pisani trag o svom životnom putu, svom zavičaju i svojim Ćirićima. Odavno je to želeo, i zbog sebe, i zbog svojih sinova Dragana i Nenada, i kćerke Ljiljane. Podjednako i zbog snahe Tune, Norvežanke, i njene dečice Kristine i Nikolaja koja su rođena u njenom braku sa Tomislavljevim sinom Draganom. Tune je socijalni radnik, Dragan mašinski inženjer, a mlađi sin Nenad informatičar.

Elem, opisuje Tomislav Ćirić, inženjer najviše specijalnosti, svetskog ugleda, kako je službovao u Norveškoj 31 godinu, a još gotovo toliko živeo je i službovao u Vojvodini, školujući se za metalurga u Boru i Zenici. Ipak, najviše se zavetovao svojoj životnoj saputnici Mariji, Sarajki poreklom, koja podjednako voli unučad i zavičajne predele muža Tomislava.

– S posebnim emocijama, uz prisećanje još ponekog vremešnog iz rodbine, opisujem svoje detinjstvo u Gabrovnici – navodi u predgovoru knjige još vitalni gorštak, koji sada ima 73 godine.

Zapisao je Tomislav Ćirić, deci i unucima za dugo sećanje, da je njegova rodna Gabrovnica, kod Kalne, ispod Stare planine – pre 60 godina, kada je on bio dečak – imala neuporedivo više stanovnika nego sada. Škola u selu odavno ne radi, a on je nekada bio jedan od 50 njenih đaka. Preostalo je još troje staraca. Gotovo da je i zaboravljeno da se Gabrovnica pročula u svetu 1966.godine, kada je u njoj otvoren rudnik uranijuma. Pusto je sada i u obližnjoj Kalni gde je Tomislav učio gimnaziju, u školi koja je tada imala 500 đaka. Tu školu sada pohađa nešto manje od 30 osnovaca. U celoj oblasti Budžaka, u kojoj su i Gabrovnica i Kalna i ukupno 14 naselja, nekada je bilo 12.000 stanovnika, a sada ih je manje od dve hiljade.

Od sećanja naviru suze gorštaku Tomislavu, sada u postojbini vikinga. Ali, ne želi da njegov zavičaj nestane iz sećanja njegovih potomaka. Već im je pribavio knjigu koju je o tom kraju napisao njegov zavičajac Miodrag Velojić, zaječarski profesor geografije, rodom iz Repušnice u susednom Zaglavku, u kojoj već osam godina nema više nijednog stanovnika.

Posebno Tomislava raduje što je u Gabrovnicu i Staru planinu zaljubljen njegov zet Dragan, Pančevac,muž njegove kćerke Ljiljane. Taj zet ga često dovozi u knjaževački kraj. Dragan je mašinac, a Ljiljana medicinska sestra.

Njihovi sinovi Nebojša i Slobodan su česti gosti dedine Gabrovnice. Deda se uvek raduje kada se oni upute tamo, a posebno se obradovao pre pet godina kada je u Gabrovnicu iz Norveške stigla njegova unučica Kristina sa majkom Norvežankom.

Ipak srećniji nego ikada bio je Tomislav na Petrovdan prošle godine. Tog dana u Gabrovnici se okupilo 64 Ćirića, koji su se minulih decenija raselili na sve strane. Sve ih je pozvao Tomislav. Obavestio ih je da sada u Norveškoj ima petoro unučadi. Dragan i Tune dobili su još jedno dete, a oženio se u Norveškoj (Srpkinjom) i mlađi Tomislavljev sin Nenad i dobio dvoje dece.

Svi Ćirići u Norveškoj (Tomislav i njegova supruga i njihovi sinovi s porodicama) sada imaju dvojno državljanstvo i svi vole Staru planinu.

Svima njima penzionisani metalurg Tomislav rado priča o svom ocu Đorđu, težaku, koji je još 1948. godine krenuo u Banatski Petrovac, kada se tamo udala njegova najstarija kćerka Slobodanka. Đorđe je imao četiri kćeri i dva sina, a Đorđev otac zvao se Mihailo, a Mihailov Ćira . . .

Saznao je penzioner Tomislav Ćirić i ko su bili bliski i daleki rođaci Ćirića i napravio veliko porodično stablo sa dubokim korenima. Ove godine na Petrovdan opet će se, možda i u većem broju, okupiti u Gabrovnici. Ima izgleda da će Ćirići tamo početi i da grade.