40 дана након Васкрса

Четрдесетог дана после васкрсења Христовог његови ученици налазили су се за трпезом. Тада им се Христос поново јави и заповеди : Идите по свему свету и проповедајте Еванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се биће спасен, а ко не поверује биће осуђен. Христос им обећа да ће им послати Духа Утешитеља, јер без Његове благодати не би могли да обаве ту божанску мисију. Повео је потом Христос своје ученике и Пресвету Богородицу на Маслинску Гору близу Јерусалима. Кад су тамо стигли Христос подиже руке и све их благослови, а затим се на очиглед свих њих поче узносити на небо. Посматрали су га све дотле док га један облак не заклони од њихових очију. Тако се Господ Исус Христос, завршивши дело спасења, вратио Богу оцу на небесима. Сваке године Црква обележава тај догађај празнујући Вазнесење четрдестог дана после Васкрса. Празник се још зове Спасовдан, јер се тога дана завршила Христова улога спасења људи која је била везана за његов боравак на земљи. Спасовдан се увек празнује четвртком.

Тропар: Вознесалсја јеси во славје, Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем Свјатаго Духа, извјешченим им бившим благословенијем, јако Ти јеси Син Божиј, избавитељ мира

Превод: Вазнео си се у слави, Христе Боже наш, и обрадовао си апостоле обећањем Духа Светога, и уверио си их о своме благовољењу; јер си Tи Син Божји, избавитељ света

Спасовдан

СПАСОВДАН (грч: Αναλήψεως – Вазнесење), велики покретни празник Господњи, који се слави 40 дана после Васкрса (ДАп 1,4-11), и то у четвртак шесте седмице по Пасхи. У почетку се није славио као посебан празник, него је цела Педесетница сматрана великим празником са више успомена. До одвајања у посебан празник дошло је у IV веку. Литургијски се прославља Христово вазнесење на Небо и седање са десне стране Оца, што се десило у Витинији (Мк 16-19), (Лк 24,50-52), (ДАп 19). Празник Вазнесења наглашава важну улогу Апостола. Христос је остао човек све док није наложио ученицима да наставе Његову мисију.

На иконама, празник се представља на следећи начин: Усред маслињака, Апостоли гледају навише чудећи се, а у средини је Богородица. Са сваке стране уз Богородицу стоје Анђели у белом, показујући Апостолима вазнелог Христа који седи на облацима у мандорли и бива вазнет на Небо, придржаван од два Анђела одевена често у златну одећу. Вазнесење се најчешће слика у куполи или на олтарском своду. Најмонументалнија представа овог празника сачувана је у Светим Апостолима у Пећи (XIII век).

Народни обичаји

Ово је сточарски и ратарски празник који се слави и као Крсна слава, али и као завет за читаво село. У Републици Српској се излази изван села па се прославља на врховима брда или сеоским игралиштима. У селу Прањани, код Чачка, црква слави овај дан па се тог дана око цркве приређује велики вашар и народно весеље. У истом селу ујутру се праве дрвени крстићи од лескових гранчица и стављају у њиве, ливаде, на куће, торове и изворе. Млади у Шумадији изјутра одлазе у брда и беру девесиље које после стављају око карлица са млеком. После одлазе на ливаде са девојкама где беру и друго цвеће. Ту се развија коло и играју сеоске игре. На овакве игранке се често долазе и из других мањих села.

У Поповом пољу и околним селима, Спасовдан сматрају за сточарски празник па се тог дана највише посвећују стоци. Чобани изгоне стоку пре сунца, успут наберу ковиља, везују за јасенов прут, који затакну у зид око врата на тору. Уочи овог празника пуштају јагањцима и јарићима да сисају. После подне, кад враћају стоку, сточари обилазе око читавог села, а свака јача кућа закоље јагње или јаре па се одлази до цркве где се у порти заједно руча.

На Спасовдан у многим селима иде литија односно крстоноше. Раније, литија је кретала из цркве и правила круг, опход око села. Кад обиђу цело село враћају се цркви одакле су и пошли. После тога се за све учеснике организује заједнички ручак. Данас, литија не излази из порте и обилази само око цркве. Близу Вишеграда постоји брдо звано Спасово, а изнад Будве је брдо Спас. Оба брда су места окупљања сељана и грађана из околине на Спасовдан. Крст као обележје је саставни део спасовданског ритуала. Праве га од леске и стављају на разна места; у Републици Српској, крстиће стављају на врхове старих стабала; у Доњој Гружи на средини села пободу велике спасовданске крстове.

Многе цркве су у Србији за време владавине династије Обреновића посвећиване Спасовдану, што је имало символичан смисао подизања националне свести српског народа.