Home / Knjaževac / Udruženje pčelara Lipa iz Knjaževca

Udruženje pčelara Lipa iz Knjaževca

Usled smanjene kupovne moći stanovništva poslednjih godina manji je i promet meda u Srbiji. Istovremeno, količina falsifikovanog meda na tržištu raste iz dana u dan. Protiv loših kopija originala i nesavesnih proizvođača, profesionalni pčelari bore se svakodnevnim ukazivanjem na štetnost tih namirnica ali i insistiranjem na standardizaciji u proizvodnji meda.

U razgovoru sa predsednikom Udruženja pčelara Lipa u Knjaževcu, Miroslavom Miloševićem, saznali smo da je misija Saveza pčelarskih udruženja Srbije, čiji su i oni članovi, ali i veterinarskih inspektora, suzbijanja falsifikovanog meda, u znatnoj meri doprinela smanjenju tog trenda.




Originalom protiv falsifikata

Nesavesni pčelari uvideli su da je mešetarenje pogrešan put dolaska do ekspresnog profita a kvalitet je ponovo izbio u prvi plan. Miroslav kaže da taj problem još uvek nije iskorenjen ali se nada da će uvođenje standarda, kao što je Dobra pčelarska praksa eliminisati falsifikatore sa domaćeg tržišta.

Miroslav Milošević kaže da je nepoverljivim potrošačima, osim lošijeg kvaliteta, cena tegle meda, najsigurniji pokazatelj da je reč o lažnom medu. Miroslav, koji se pčelarstvom bavi još od detinjstva, kaže da se cena određenog proizvoda formira na osnovu uloženih sredstava i truda pčelara, koja u ovom trenutku ne bi smela da iznosi manje od 800 dinara po tegli. Nije svaki med koji je jeftiniji i falsifikat ali je, kako dodaje naš sagovornik, definitivno reč o proizvodu niže klase.

Istog je mišljenja i potpredsednik Udruženja, majstor pčelarstva iz Knjaževca, Ranko Vučković. Ovaj pčelar sa višedecenijskim iskustvom, 600 košnica i godišnjom proizvodnjom od 15 tona prirodnog meda, kaže da su domaće pijace i hipermarketi preplavljeni medom niže klase.

Kako prepoznati prirodni med?

Zamolili smo naše sagovornike da nas savetuju, kako da prepoznamo pravi, prirodni med od neuspele imitacije. Ranko nam na početku objašnjava da se na domaćem tržištu, pojavio med iz Bugarske, čija je cena 150 dinara, što bi, da je reč o prirodnom, bilo ispod svake granice isplativosti pčelarima.

On savetuje potrošače da, nakon cene provere i organoleptička svojstva meda. Vučković opisujući taj postupak kaže da drvenom kašikom treba da zahvatite med i podignete je u vis, nit odnosno konac koji se spušta ka dole, ne sme da bude isprekidana. Ukoliko dođe do cepanja niti, to je siguran znak da je dodata voda ili je reč o falsifikatu. Kristalisani med mora da ima konzistentnu boju i gustinu poput masti.

Miroslav se kratko nadovezuje rečenicom, da je prirodni med onaj koji su pčele unele u košnice, preradile i proizvele ga. Deklaracija na tegli je samo pismena potvrda onoga što se u tegli nalazi, dodaje ovaj pčelar.

Standardizacija u pčelarskoj proizvodnji

Pojava velikog broja falsifikovanog meda sumnjivog kvaliteta na domaćem tržištu, kako nam je rekao Saša Vučković, Rankov sin, jasan je signal pčelarskim udruženjima da je neophodno uložiti napore da se uvede više reda u tu oblast, pre svega, da se izvrši standardizacija u pčelarstvu i proizvodnji pčelinjih proizvoda. On smatra da bi se tada napravila jasna razlika između ozbiljnih i nesavesnih proizvođača, koji više ne bi mogli da odgovore novopostavljenim kriterijumima.

U tome značajnu ulogu treba da odigraju pčelarska udruženja, među kojima i Udruženje pčelara Lipa u Knjaževcu, čiji su i oni članovi. Saša napominje da će izgradnja centra za pčelarstvo u Rači Kragujevačkoj, pomoći proizvođačima da standardizuju svoje proizvode a doprineće i stvaranju brenda „Srpski med“, kontroli kvaliteta i plasmanu meda na tržište Evropske unije.

 

Istorijat i planovi Udruženja

Udruženje pčelara Lipa u Knjaževcu, postoji od 1970. godine i trenutno ima 400 registrovanih članova sa oko 9 hiljada košnica. Za proteklih 50 godina, kroz udruženje je prošao veliki broj amatera, hobista i profesionalaca, koji su ostavili svoj trag u domaćem pčelarstvu i dali ogroman doprinos u afirmaciji te stočarske grane – kaže njen predsednik, Miroslav Milošević.

 

Milošević napominje da je jedan od dugoročnih ciljeva njihovog udruženja i prodor na inostrana tržišta, imajući u vidu činjenicu da se „Srpski med“ prilično visoko kotira u zemljama Zapadne Evrope i rado konzumira.

 

Uz zaključak da je ova godina bila izuzetno povoljna pčelarima iz istočne Srbije, Milošević ističe da im u narednom periodu predstoje brojni sajmovi i festivali meda, na kojima će pčelari imati priliku da „odmere snage“, sagledaju svoje trenutne pozicije ali i usvoje savremene trendove u pčelarstvu.

Opširnije pogledati u prilogu.






Izvor agrosaveti.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

SUTRA SU MITROVSKE ZADUŠNICE

Srpska pravoslavna crkva i vernici će sutra, 5. novembra obeležiti jedan od ...