Home / Istorijski dogadjaji / Danas je Vaskrs: Hristos vaskrese! (Foto & Video)

Danas je Vaskrs: Hristos vaskrese! (Foto & Video)

Hrišćani obeležavaju Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.

U kripti Hrama Svetog Save u Beogradu jutarnju liturgiju služio je patrijarh srpski Irinej. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar predvodio je uskršnje bogosluženje u Crkvi Krista Kralja u Beogradu.

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.

Suštinu i načelo hrišćanske vere objasnio je Sveti apostol Pavle, čija je propoved osnažila i usmerila novozavetnu veru.

U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru, čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskresenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.

Prema jevanđeljima, događaj se zbio na grobu Hristovom, a radosnu vest je ženama mironosicama, “Mariji Magdaleni i drugoj Mariji”, saopštio arhangel Gavrilo.

“A lice njegovo bijaše kao munja i odjelo njegovo kao sneg”, zapisao je jevanđelist Matej opisujući arhangela Gavrila koji sedi na “grobnom kamenu” i pokazuje prstom na prazan grob.

“Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao”, zapisano je u Jevanđelju po Mateju, a slično i u drugim jevanđeljima, koja se završavaju porukama nove vere čiju propoved nastavljaju Hristovi apostoli.

Prema odlukama Nikejskog sabora (325. godine), koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvu nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.

Prema hrišćanskom predanju, Isus je umro u dane Pashe pa se u nekim jezicima ovaj naziv zadržao i za praznik njegovog vaskrsenja. Poznato je takođe da su rođenje Isusa Hrista, njegovo stradanje i vaskresnje najavili starozavetni proroci koji će, kako propoveda hrišćanstvo, opet doći da najave njegov drugi dolazak među ljude.

Vaskrs – simbol obnavljanja prirode i života

Vaskrs – simbol obnavljanja prirode i života

U knjizi Otkrivenja Jovanovog, kojom se završava Novi zavet, ti proroci su Ilija i Enok i njihov ponovni dolazak među ljude i stradanje treba da najavi novi dolazak Hristov, kome se nadaju hrišćani.

Simbol obnavljanja prirode i života

Vaskrs je, dakle, pokretan praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja.

Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja, se prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.

Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o vaskrsenju.

Danas je Vaskrs

Danas je Vaskrs

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.

Vernici, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boje na Veliki petak, kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su naše misli upućene na događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.

Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove “čuvarkuća”.

Na pravoslavnim vaskršnjim ikonama i freskama slika se arhangel Gavrilo na grobnom kamenu, a najlepša predstava sačuvana je u manastiru Mileševi kraj Prijepolja, zadužbini srpskog kralja Vladislava iz 1234. godine, koja je proglašena za sliku prethodnog milenijuma.

Vaskrs hrišćani slave tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.

U SPC pravoslavni vernici razmenjuju pozdrave – Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!

Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион началствовао је светом архијерејском Литургијом на Велику суботу, 15. априла 2017. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Епископу су саслуживали и појали свештеници овога хрма, уз молитвено учешће верног народа и деце, ученика веронауке који су се припремили да овога дана приме Свету тајну Крштења.

После литургијског сабрања крштено је педесеторо деце, који веронауку похађају у Зајечару и околним селима. Ово крштење организовали су са благословом владике Илариона вероучитељи који предају у основним и средњим школама.

Владика је у беседи позвао новокрштене да на васкршњој Литургији приступе светој Чаши и приме Тело и Крв Господњу која нам се даје на отпуштење грехова и на живот вечни. Бити активни члан литургијске заједнице и живети светотајинским животом јесте обавеза свих нас који себе називамо хришћанима тј. крштенима у име Господа Исуса Христа.

недеља 16. април (3.апр) +++ ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА – ВАСКРС

 

 

ВАСКРС

“А после суботе, у свануће првога дана недеље, дође Марија Магдалина и друга Марија да погледају гроб. И гле, земљотрес би велики, јер анђео Господњи сиђе с неба, приступи, одвали камен и сеђаше на њему. А лик му је био као муња, и одело његово бело као снег. Од страха пред њим уздрхташе стражари и посташе као мртви. Тада анђео проговори и рече женама: Ви се не бојте; знам наиме да тражите Исуса распетога. Нема Га овде. Јер васкрсе као што рече; дођите и видите место где је лежао. И идите брзо па реците његовим ученицима да је васкрсао из мртвих и гле, он иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети. Ето, рекох вам. И отишавши од гроба са страхом и великом радошћу потрчаше да јаве његовим ученицима. И гле, Исус их срете и рече: Здраво. А оне пришавши ухватише његове ноге и поклонише му се. Тада им Исус рече: “Не бојте се; идите и јавите мојој браћи нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видети”.А када су оне ишле, неки од страже дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. И састаше се старешине, те се договорише и дадоше војницима много новца говорећи: Кажите да су његови ученици дошли и украли га док смо спавали. И ако то дочује намесник, ми ћемо га убедити и вас опростити бриге. А они узеше новац и учинише како су их научили. И разгласи се ова прича код Јудеја до данашњег дана.” (Мат. 16,1-15).

Господ Исус Христос сахрањен је у Гетсиманском врту у једну пећину, коју запечатише великим каменом и поставише стражу. У недељу, трећи дан по Распећу сиђе Анђео Господњи и здроби камен на улазу у пећину и Исус Христос изађе напоље и васкрсну. Лице му беше као муња, а одело бело као светлост. Војници се уплашише и побегоше, вичући: “Христос је Васкрснуо!” Када изјутра жене Мироноснице дођоше да обиђу Христов Гроб, затекоше га празног и анђео им рече да иду у град и јаве осталима да је Господ наш Васкрснуо из мртвих. Оне одмах послушаше и одоше да ову радосну вест разгласе свима. И од тада почеше се сви поздрављати поздравом: “Христос Васкресе” и “Ваистину Васкресе”. Па чак и данас, после 2000 година, ми се поздрављамо истим тим поздравом. Васкрс је највећи хришћански празник, јер на тај дан Исус Христос, Господ Бог наш васкрсну из мртвих, победи смрт и свим људима, од прародитеља Адама и Еве дарова вечни живот. Због великог значаја овог догађаја свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака се сматра за мали Васкрс. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Најраније може да падне 4 априла, а најкасније 8 маја (по новом календару).

Тропар (глас 5):Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ, и сушчим во гробјех живот даровав.

Васкршња јаја

Код Хришћана је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја, и исписује поздрав: “Христос васкрсе.” По предању, овај обичај потиче из времена Христовог Васкрсења и Вазнесења. Наиме, следбеница Исуса Христа Mapиja Магдалена дошла је, после Христовог Вазнесења, у Рим ради проповедања Јеванђеља. И када је изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: “Христос васкрсе” и пружила му на дар офарбано јаје, а по угледу на њу, Хришћани су продужили праксу бојења и шарања јаја.

Васкршњим јајетом жели се представити очигледност Васкрсења и како из мртвила постаје живот. Јер, јаје је само по себи мртва ствар, али под утицајем топлоте, кад се стави под кокош, развије се у њему живот и излеже се живо пиле, које својом снагом развали свој гроб – љуску, и изађе на свет – као што је и Исус Христос оживео и из гроба устао. Црвена боја је боја радости, због тог радосног догађаја, и символизује Божанску природу Христову; то је боја Божанске љубави. Обичај је да се васкршња јаја шарају на Велику суботу. Постоје бројни локални обичаји везани за украшавање (шарање) васкршњих јаја. У воду у којој се кувају јаја ставља се и освећена водица.

Народни обичаји

Домаћица рано буди укућане да се умију водом. Рано се одлази у цркву, на јутрење и Васкршњу Литургију, са собом носе јаја, један део подели по цркви, а други после богослужења комшијама, пријатељима, рођацима, пред црквом. Где нема цркве људи се у селима окупљају око “записа”. Ту је долазио свештеник, ту су се делила јаја, секао колач, први пут мрсило, а мушкарци се договарали о литији која се носи сутрадан око села. Уобичајен поздрав је “Христос воскресе – Ваистину воскресе”, и он се употребљава у току целе наредне седмице. Кад се заврши служба у цркви, људи, жене, деца, свечано обучени, засели би око ње или на обижњим ливадама, ако је лепо време. Ту се поред јаја јело све од белог мрса и печеног меса. Пила се ракија и вино, играло, певало и веселило.

У Горњој Пчињи, свако село је приређивало сабор, на коме се први пут, после вишенедељног поста, играло и певало. Ујутру, У селима јужне Србије, прво се прима “комка” – причешћују се, и то пошто су сви укућани свечано се обукли и “поновили” за Ускрс неким делом одеће или целим оделом. Комка се код куће; прво домаћица спреми ресе од дрена, коприве и здравца и све то потопи у вино заједно са комадићима васкршњег колача. После тога је породични ручак, а затим млађарија иде на “вртешку”, која је чврсто усађен стожер на који се стави дугачка греда. На оба краја греде уденута су по два вертикална клина за које се придржавају играчи, а трбухом се ослањају о саму греду. Два играча трчећи врте греду или једноставно неко стане у средину и заврти их. Да би се вртешка лакше окретала, врх греде се намаже соком стабљике младог кукурека. Док се једни врте, други играју клиса или пиљке, играју у колу и певају разне пригодне песме.

У Левчу и Темнићу се каже: “Васкрс је до подне црвен, а од подне зелен” и “До подне у јаја, а од подне у коприве”, јер Васкрс је падао у дане када су села била у највећој пролетњој оскудици, након зиме, а пре него је нова летина стигла, те се није имало довољно хлеба за исхрану.

Деца се изузетно радују Васкрсу и црвеним јајима, којима се туцају. Чије се јаје разбије, тај губи и предаје ономе који има јаче. Прво офарбано јаје чува се у кући годину дана и назива “чуваркућа”. Сремци месе посебан васкршњи колач, који зову “буздован”, а у Шумадији се зове “витица”. Витицу домаћин ломи уз ручак и дели свима говорећи: “Све нам крсло и васкрсло”.

Дан Нови Стари Празник
субота 1. април (19.мар) Свети мученици Хризант, Дарија и други; преподобни Симон Дајбабски пост
недеља 2. април (20.мар) Преподобни Оци побијени у манастиру светог Саве Освећеног пост
понедељак 3. април (21.мар) Преподобни Јаков Исповедник пост
уторак 4. април (22.мар) Свети свештеномученик Василије Анкирски пост
среда 5. април (23.мар) Свети преподобномученик Никон и други пост
четвртак 6. април (24.мар) Преподобни Захарије (Претпразништво Благовести) пост
петак 7. април (25.мар) +++ БЛАГОВЕСТИ пост
субота 8. април (26.мар) Сабор светог архангела Гаврила
Лазарева Субота – Врбица (Оданије благовести)
пост
недеља 9. април (27.мар) +++ Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – ЦВЕТИ пост
понедељак 10. април (28.мар) Преподобни Иларион Исповедник пост
уторак 11. април (29.мар) Преподобни Марко Ареутски пост
среда 12. април (30.мар) Преподобни Јован Лествичник пост
четвртак 13. април (31.мар) Велики четвртак (Велико бденије) пост
петак 14. април (1.апр) +++ ВЕЛИКИ ПЕТАК пост
субота 15. април (2.апр) +++ВЕЛИКА СУБОТА пост
недеља 16. април (3.апр) +++ ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА – ВАСКРС
понедељак 17. април (4.апр) +++ ВАСКРСНИ ПОНЕДЕЉАК
уторак 18. април (5.апр) +++ ВАСКРСНИ УТОРАК
среда 19. април (6.апр) Свети Евтихије Цариградски
четвртак 20. април (7.апр) Преподобни Георгије Митиленски
петак 21. април (8.апр) Свети апостол Иродион, Агав, Руф и други с њима (Источни петак)
субота 22. април (9.апр) Свети мученик Евпсихије
недеља 23. април (10.апр) Свети мученик Терентије
понедељак 24. април (11.апр) Свети свештеномученик Антипа (Побусани понедељак)
уторак 25. април (12.апр) Преподобни Василије Исповедник
среда 26. април (13.апр) Свети свештеномученик Артемон Лаодикијски пост
четвртак 27. април (14.апр) Свети Мартин Исповедник
петак 28. април (15.апр) Свети апостоли Аристарх, Пуд и Трофим пост
субота 29. април (16.апр) Свете мученице Агапија, Хионија и Ирина
недеља 30. април (17.апр) Преподобни Симеон Персијски

 

 

Pričešće na Vaskrs u Knjaževcu

 

 

 

 

Snimak obeležavanja Carskih časova na Veliki petak.
Veliki petak je poslednji i najznačajniji dan u Velikoj ili stradalnoj nedelji kada se u crkvama ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događalima u danima Stradanja. Na Veliki petak, večernje bogosluženje sa iznošenjem Plaštanice služeno je u Crkvi Svetog Đorđa u Knjaževcu od 16 časova, a u večernjim satima su se pevale statije i služeno jutrenje sa ophodom oko hrama uz nošenje Plaštanice. Sveštenici iznose crvenu Plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

Sveta liturgija drugog dana Vaskrsa u Hramu rodjenja presvete Bogorodice u Gornjem Zunicu – 09.h

Carskih časova Na Veliki Petak

Flickr Album Gallery Powered By: WP Frank

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Počelo montiranje brane na Svrljiškom Timoku

Danas je počelo postavljanje brane na Svrljiškom Timoku. Posao, koji će trajati ...