Home / 2022 / Danas je Ivanjdan, praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja

Danas je Ivanjdan, praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja

Jovanova Propoved

Jovanova Propoved

U završnici Petropavlovskog posta, proslavlja se jedno od tri najvažnija rođendana u Crkvi – rođenje svetog Jovana-Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg. Baš rođenju ovog svetitelja posvećen je današnji veliki praznik – Ivanjdan.

Nijedan svetitelj nema toliko puta spomen u godini – obeležava se Rođenje, Usekovanje, Sabor, Tri Obretenja Svetog Jovana čije se ime vezuje za krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu i sve događaje koji su tog dana označili početak novog zaveta i propovedi hrišćanske vere.

 

Jedini je, od svih velikih proroka koji su propovedali Hristov dolazak, video Spasitelja.

Današnji praznik zove se još i Igritelj, jer se veruje da sunce ovoga jutra igra na nebu. Naziva se i Biljober, jer su, veruje se, bilje i trave danas posebno lekovite.

Po običajnom kalendaru, pletu se venci od ivanjskog cveća u koji se stavlja beli luk da kuću čuva od groma.

Čak i voda dobija posebnu moć.

U mnogim krajevima, pale se ivanjske vatre, oko kojih se nekada igralo i pevalo.

Prema običajnom kalendaru, tri dana pre i tri dana posle praznika, ne ulazi se u vinograd.

Kaže se da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Praznik uvek pada u vreme Petropavlovskog posta, pa se ovog dana ne mrsi. Ponegde se organizuju i vašari.

Za Ivanjdan je vezano puno narodnih verovanja i običaja, kao što je pletenje venčića od trave i poljskog cveća, Ivanjskih venčića.

Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (sredina leta), i da se tim vencima priroda ovenčava. Ti venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stavljaju crvenu ružu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.

Praznik koji danas poznajemo kao Ivanjdan, slavio se još u starom Egiptu, Vavilonu, među Keltima i Slovenima. Baš na taj dan, rosa sa biljaka ima posebnu moć. Nemci i danas sakupljaju seme iz orošene paprati jer veruju da će se tako zaštititi od uroka.

Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.

Magijski trikovi “zlu ne trebalo”

U  “Magijskom kalendaru za crvena slova” Jasne Jojić zabeleženo je i da se u skoro svakom selu u Timočkoj krajini na Ivanjdan se organizuju posebna okupljanja za devojke, gde ih starije žene podučavaju magijskim trikovima “zlu ne trebalo”.

“Na Ivanjdan se pre izlaska sunca odlazi u berbu poljskog cveća od kojeg se plete venac i prevlači preko nagog tela, a kroz njega se, kad god je to moguće, gleda u voljenu osobu”, tvrdi Radmila Novaković, poznata vlaška vračara iz okoline Donjeg Milanovca, dodajući da treba pripaziti i na hranu.

“U prvi i poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik suđenika.” Od sveže divlje metvice ubrane na Ivanjdan vlaška mladež pravi venčić kroz koji se u dane mladog meseca tri puta krišom pogleda željena osoba.

“Kažu da se srca nakon toga obavezno spajaju. Odmah iza toga polazi se u berbu cveća i to onog najlepšeg od kojeg se pletu venčići i kače na vrata da bi se ukućani zaštitili od zlih čini. Ovaj venčić može da posluži i kao moćno sredstvo u magijskim ritualima.

Devojke koje nisu udate na ovaj dan treba da posade u saksiji malo žita. Na Petrovdan, 12. jula, treba da pogledaju da li je niklo. Ako su klice kao prstenovi, ove jeseni će se sigurno udati.

Svi koji žele decu treba da urade sledeće…

U istočnoj Srbiji bilje se bere uglavnom na praznike jer ljudi veruju da tada imaju podršku nebesa. Primarijus dr Petar Paunković, koji decenijama istražuje narodnu medicinu u Srbiji, pri Srpskom lekarskom društvu, zabeležio je i verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.

Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.

Zaštita doma od nesreće

Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od Jovanove trave (Melilotus officinalis) sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine…” – zabeleženo je još u “Magijskom kalendaru za crvena slova”.

Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Gružanke devojke posade u saksiji malo žita, a na Petrovdan gledaju kako je niklo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Timočanin otpočeo pripreme

  Fudbaleri knjaževačkog  ,,Timočanina“ prošlog petka  počeli su pripreme pred novu sezonu ...