Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetu Petku (u grčkoj i bugarskoj crkvi poznata kao Paraskeva), sveticu koja je poznata kao zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih.
Veče uoči ovog velikog praznika, veoma je bitno ispoštovati posebne običaje, kako bi vas sreća pratila cele godine, a Sveta Petka uvek bila uz vas.
Posle večere obično se ide na spavanje, tri puta se prekrstiti, pa izgovoriti molitvu:
Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!
Glava se uvek tokom spavanja okreće istoku, jer se tako valja. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu, jer se tako valja. Gde ima dece, soba se okadi tamjanom, da se deca ne bi u snu plašila.
Zanimljivo je da ukoliko na selu oko večere zapevaju petlovi, jedna od žena uzme malo vune, baci je u vatru i tri puta vikne: “Vi ste krivi, mi nismo, na vas bolest, na nas zdravlje!”
Ove petlove ljudi na selu zovu “krivci”. Veruje se da kad oni kukurikanjem najavljuju bolest ili nečiju smrt.
Sveta Petka je jedna od najznačajnijih svetica u istočnoj i južnoj Evropi, a zanimljivo je da je na Bliskom istoku poštuju i mnogi nehrišćanski narodi.
Sveta Petka ili Paraskeva je najznačajnija svetica srpskog porekla. Živela je u Epivatu (Mala Azija) krajem 10. i početkom 11. veka. Po predanju je najveći deo svog života provela u pustinji uz molitvu, post i usamljenost. Ostala je devica celog života.
Predanje kaže i da joj je u snu Isus Hrist naredio da se vrati u civilizaciju, dajući joj moć da leči bolesne. Njena čudotvorna moć ostala je po legendi da traje i posle smrti, te su ljudi nastavili da se isceljuju na čudotvornim izvorima koje je ostavila iza sebe.
Veruje se da čudotvorna voda sa izvora kod kapele Svete Petke u crkvi Ružica leči mnoge bolesti, a naročito probleme sa očima. Pravoslavci iz mnogih zemalja zato upravo svakog 27. oktobra dolaze da uzmu vodu sa svog izvora u nadi da će im podariti dobro zdravlje ili izlečenje od trenutnih oboljenja.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu, gde svake godine kolona žena čeka u redu za čudotvornu vodu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.