Home / Verski praznici / Danas je Sabor svetog Jovana Krstitelja – Jovandan

Danas je Sabor svetog Jovana Krstitelja – Jovandan

20.01.2010
Julianski (stari) kalendar:
07.01.2010

Sveti Jovan Krstitelj
Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bojogavljenja, Crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezuje je još i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. Sveti Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najviše svečara ima ovoga dana, 7. januara. Među ličnostima jevanđelskim, koje okružavaju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu svoga dolaska u svet, tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, i tako najzad po svome tragičnom izlasku iz ovog života. On je bio takve moralne čistote da se, vaistinu, pre mogao nazvati angelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego li smrtnim čovekom. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu (v. datume u godini: 24. februar; 25. maj ; 24. jun; 29. avgust.

Sveti mučenik Atanasije
Ovaj mučenik Hristov beše prost i siromašan čovek, ali bogat verom i mudar Duhom Božjim. Jednom nehotično stupi u prepirku o veri s nekim Turčinom. Turčin beše školovan i vešt na reči, no Atanasije se truđaše svim silama da istakne i utvrdi istinitost i preimućstvo hrišćanske vere nad muhamedanskom. U tom se rastanu. Drugog dana Atanasije bi pozvan pred sud. Ovaj Turčin stajaše tu kao njegov tužitelj. Kada sudija pozva Atanasija da se odrekne vere Hristove i poturči, kao što je tobož i izjavio pred svojim saputnikom dan ranije, uzviknu Atanasije: „Pre ću primiti hiljadu smrti nego što ću se odreći vere Hristove!” Zato bi na smrt osuđen i obezglavljen 1700. godine u Smirni. Telo mu je sahranjeno u crkvi svete Paraskeve u istom gradu.




Sveti Jovan Krstitelj


Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bojogavljenja, Crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezuje je još i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. po uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. Sveti Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najviše svečara ima ovoga dana, 7. januara. Među ličnostima jevanđelskim, koje okružavaju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu svoga dolaska u svet, tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, i tako najzad po svome tragičnom izlasku iz ovog života. On je bio takve moralne čistote da se, vaistinu, pre mogao nazvati angelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego li smrtnim čovekom. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu (v. datume u godini: 24. februar 25. maj 24. jun 29. avgust.

Tekst preuzet iz knjige:

Sv. episkop Nikolaj žički,

„Ohridski prolog“


Sveti Jovan Krstitelj se u hrišćanstvu smatra poslednjim od proroka koji su najavljivali dolazak spasitelja, a i jedini koji ga je video.

Rođen je pola godine pre Isusa Hrista (24. jun/ 7. jul, Ivandan). Svoje detinstvo i ranu mladost Sv. Jovan je proveo u pobožnom domu svojih starih roditelja – Zaharije i Jelisavete. Budući svesni velikog zadatka koji je pretstojao njihovom detetu, da bude preteča Mesijin, oni su dali zavjet Bogu: da će im sin celog života biti nazorej (da će živeti asketskim životom). Nazoreji su se obično povlačili u pustinju. Tako je i Sv. Jovan živeo u judejskoj pustinji, gde je postio (hranio se isključivo medom od divljih pčela i biljkama) a uz sve to, Sv. Jovan je bio u danonođnom molitvenom dodiru s Bogom i vršio je svoje duhovno pripremanje эa veliki эadatak Preteče Mesijinog. Pozivao je ljude da se pokaju, jer se približilo carstvo nebesko. Mnogo naroda je dolazilo da ga sluša, i kada bi čuli šta on govori bilo bi im žao što su Boga vređali i kajali su se. Pokajnike bi sveti Jovan krstio u reci Jordan. Videvši Isusa, Jovan reče: “ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni?” (Matej 3;14), tada mu Isus odgovori: “pusti sada, jer tako treba da ispunimo svu pravednost” (Matej 3;15). Posle ovoga Jovan pristade da krsti Isusa. On potopi Isusa u reku i krsti. A u trenutku, u kome je Isus po iэvršenom krštenju izlazio iz vode, nebo se otvorilo i Duh Sveti u obliku goluba-simbola čistote, bezezlenosti i svetosti- lebdeo je nad Njim, i čula se gromoglasna reč Vožija:“Ovo je sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji“ (Mt.3, 16-17). Kroz taj čin se pokaza i misija Hristova u svetu i put našega spasenja, jer Gospod uze grehe čitavog čovečanstva i pod njima umre (potapanje) i ožive (izlazak iz vode).

Sveti Jovan Preteča završio je svoj ovozemaljski život tako što mu je, na zahtev zle carice Irodijade, odsečena glava. Irodijada je bila majka lepe plesačice Salome, koja je svojim plesom začarala Iroda a ovaj je za uzvrat morao da joj ispuni svaku želju (jer su se tako dogovorili), pod majčinim uticajem zatražila je Salome glavu Jovanovu, zbog prekora koji je on upućivao njenoj majci, jer se udala za cara Iroda, inače brata njenog muža Filipa, koji još beše živ. Dan smrti Svetog Jovana obeležava se praznikom Usekovanje (29. avgust/ 11. septembar). Na taj praznik hrišćani poste bez obzira u koji dan pada.

Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bojogavljenja, Crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezuje je još i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. Sveti Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najviše svečara ima 20. januara. Među ličnostima jevanđelskim, koje okružavaju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu svoga dolaska u svet, tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, i tako najzad po svome tragičnom izlasku iz ovog života. On je bio takve moralne čistote da se, vaistinu, pre mogao nazvati angelom, kako ga Sveto pismo i naziva, nego li smrtnim čovekom. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 7. januara po crkvenom, a 20. januara po gregorijanskom kalendaru. Crkva takođe slavi i obretenje glave svetog Jovana Krstitelja.

Leave a Reply

x

Check Also

Knjaževac : Jelašnica – selo neženja i fakultetski obrazovanih (Video)

Jelašnica kod Knjaževca – selo nekada bogatih domaćina kojima je bio prioritet ...