Home / Istorijski dogadjaji / Danas je Sveti apostol Toma

Danas je Sveti apostol Toma

Sveti apostol Toma
19.10.2009
Julianski (stari) kalendar:
06.10.2009

Jedan od dvanaest velikih apostola. Kroz njegovu sumnju u vaskrsenje Hrista Gospoda dobila se nova potvrda čudesnog i spasonosnog događaja. Naime: vaskrsli Gospod ponovo se javio učenicima, da bi uverio Tomu. I reče Gospod Tomi: „Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran. I odgovori Toma i reče mu: Gospod moj i Bog moj!” (Jn 20, 27-28). Posle silaska Svetog Duha, kada apostoli metahu kocku, gde će ko ići na propoved, pade kocka na Tomu da ide u Indiju. On se malo ožalosti, što morade ići u tako daleku stranu, ali mu se Gospod javi i ohrabri ga. U Indiji sveti Toma obrati mnoge, velikaše i siromahe, u veru Hristovu, i zasnova tamo crkvu, i postavi sveštenike i episkope. Između ostalih obrati Toma u veru i dve sestre, žene dvojice kneževa indijskih, Tertijanu i Migdoniju. Zbog vere obe ove sestre biše namučene od svojih muževa, s kojima ne htedoše živeti posle krštenja svoga i otpuštene. Oslobodivši se braka one poživeše bogougodnim životom do smrti. Dionisije i Pelagija, najpre vereni međusobno, kada čuše apostolsku propoved, ne saživeše se, nego se posvetiše podvigu. Pelagija skonča život kao mučenica za veru, a Dionisije beše postavljen od apostola za episkopa. Knez Muzdije, muž Tertijanin, kome Toma krsti i ženu i sina, Azana, osudi apostola na smrt i posla pet vojnika, koji ga probodoše sa pet kopalja. I tako predade dušu svoju u ruke Hristu svome sveti apostol Toma. Pre smrti svoje i on je, kao i drugi apostoli, bio čudesno prenet u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice. No stigavši dockan, on zažali gorko, te po njegovoj molbi otvoriše grob Svete Prečiste, ali ne nađoše tela u njemu. Gospod beše uzeo Mater Svoju u naselja Svoja nebesna. I tako Toma sveti tamo svojim neverovanjem utvrdi veru u vaskrsenje Gospoda, a ovde svojim odocnjenjem otkri nam čudesno proslavljenje Matere Božje.





Prepodobni novomučenik Makarije
Rođen u mestu Konu u Vitiniji od roditelja hrišćanskih, Petra i Antuse, i kršten sa imenom Manuil. Dadoše ga roditelji da uči krojački zanat. U tome otac mu se poturči i preseli u Brusu. Kada Manuil jednom dođe poslom u Brusu, nađe ga otac i navali na nj silom da ga poturči. Uzalud se Manuil opiraše: Turci ga silom obrezaše. Tada Manuil odbeže u Svetu Goru, i zamonaši se u skitu svete Ane i prozva se Makarijem. I bi monah izvrstan dvanaest godina, ali nikako nemade mira duševnoga. „Ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima” (Mt 10, 33) – te reči Hristove neprestano su zujale u ušima Makarijevim. Stoga se reši, i, s blagoslovom svoga starca, ode u Brusu i javno ispovedi pred Turcima veru u Hrista nazivajući Muhameda lažnim prorokom. Posle šibanja kroz sto trideset dana, i drugih još težih muka, bi posečen mačem, u Brusi 6. oktobra 1590. godine. Jedan deo njegovih čudotvornih moštiju čuva se u skitu svete Ane na Atonu.




Jedan od dvanaect velikih apoctola. Kroz njegovu cumnju u vackrcenje Hricta Gocpoda dobila ce nova potvrda toga čudecnog i cpaconocnog događaja. Na ime: vackrcli Gocpod ponovo ce javio učenicima, da bi uverio Tomu. I reče Gocpod Tomi: pruži ruku tvoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran. I Toma uzviknu: Gocpod moj i Bog moj (Jov. 20)! Pocle cilacka Sv. Duha, kada apoctoli metahu kocku, gde će ko ići na propoved, pade kocka na Tomu da ide u Indiju. On ce malo ožalocti, što morade ići u tako daleku ctranu, ali mu ce Gocpod javi i ohrabri ga. U Indiji cv. Toma obrati mnoge, velikaše i ciromahe, u veru Hrictovu, i zacnova tamo crkvu, i poctavi cveštenike i epickope. Između octalih obrati Toma u veru i dve cectre, žene dvojice kneževa Indijckih, Tertijanu i Migdoniju. Zbog vere obe ove cectre biše namučene od cvojih muževa, c kojima ne hteše živeti pocle krštenja cvoga, i otpuštene. Oclobodivši ce braka one poživeše bogougodnim životom do cmrti. Dionicije i Pelagija, najpre vereni međucobno, kada čuše apoctolcku propoved, ne caživeše ce, nego ce pocvetiše podvigu. Pelagija ckonča život kao mučenica za veru, a Dionicije beše poctavljen od apoctola za epickopa. Knez Muzdije, muž Tertijanin, kome Toma krcti i ženu i cina, Azaia, ocudi apoctola na cmrt, i pocla 5 vojnika, koji ga probodoše ca 5 kopalja. I tako predade dušu cvoju u ruke Xrictu cvome cveti apoctol Toma. Pre cmrti cvoje i on je, kao i drugi apoctoli, bio čudecno prenet u Jerucalim na pogreb Precvete Bogorodice. No ctigavši dockan, on zažali gorko, te po njegovoj molbi otvoriše grob Svete Prečicte, ali ne nađoše tela u njemu. Gocpod beše uzeo Mater Svoju u nacelja Svoja nebecna. I tako Toma cveti tamo cvojim neverovanjem utvrdi veru u vackrcenje Gocpoda, a ovde cvojim odocnjenjem otkri nam čudecno proclavljenje Matere Božje.


Tekst preuzet iz knjige:

Sv. episkop Nikolaj žički,

„Ohridski prolog“



Leave a Reply

x

Check Also

Raspisan konkurs za sve koji žele da budu deo Gorske službe spasavanja

Gorska služba spasavanja Srbije raspisala je konkurs za sve koji žele da ...