Home / Drugi pišu / VEČERAS JE BOGOJAVLJENSKA NOĆ

VEČERAS JE BOGOJAVLJENSKA NOĆ

18.01.2017
Julijanski (stari) kalendar:
05.01.2017


Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave zimski Krstovdan. Ovaj praznik slavi se uoči Bogojavljenja i ujedno je prvi dan nakon Božića kada vernici ponovo poste, bez obzira na to na koji dan u nedelji pada.

Zimski Krstovdan pripada krugu zimskih običaja i verovanja, koji su padali oko Nove godine. Po predanju, zimski Krstovdan se prozvao po ukrštanju vetrova, pa veštice i gatare gataju po tim vetrovima kakva će godina biti. Tog dana se u nekim krajevima strogo postilo i jela su se samo posna jela ostala od Badnje večeri. U nekim predelima se na taj dan stavljao krst u vodu. Ako se voda preko noći zaledi, onda se veruje da će godina biti zdrava i rodna.

Ako u Bogojavljenskoj noći u ponoć otvorite prozor i pogledate u nebo, verovatno ćete primetiti da i neko od vaših komšija radi isto. Ovo ne treba da vas čudi… reč je o prastarom pravoslavnom običaju!

Uoči Bogojavljanja narod veruje da se u gluvo doba noći nebo otvara i Bog javlja ljudima. Te noći stariji svet ne spava i izgovara molbe Svevišnjem ubeđeni da će svaka molba biti uslišena. Za ovaj dan vezana je i jedna šaljiva narodna priča:

„Živeo u selu neki mnogo pohlepan a priglup čovek, a u isto i brz na jeziku. Sedeći sa ljudima na nekom poselu ču priču , kako na Bogojavljanje, u ponoć, Bog svim ljudima ispunjava želje te i on reši da to iskoristi za sebe i da od Boga traži bučuk zlata. Sačeka sledeće Bogojavljanje, i kad bi nešto malo iza ponoći povika sa prozora svoje kuće: Bože daj mi… u taj čas zalaja pseto, on se uplaši, zbuni i završi… glavu kao bučuk! I to ponovi tri puta, očekujući da pred njega padne bučuk zlata. Kako zlata nigde nije bilo, on pomisli kako seljani izmišljaju i htede da se skloni sa prozora, kad hoćeš: Glava ne može unutra. Pokušavao je na razne načine, da iskoči ili da je iskošenu uvuče, pa na levu, pa na desnu stranu, ali ništa nije vredelo. Glava ni makac sa prozora. Tako ga zateče jutro, i onda mu komšije, razvalivši prozor, pomogoše da uđe u kuću, ali do kraja života ostade mu glava velika kao bučuk“.

U nekim selima se govori, kada se nebo otvara, da sve vode na trenutak prestanu da teku, vodenice prestanu da melju i sve se umiri. Pojedinci čak veruju da i vetar prestane da duva, a sva voda se pretvara u vino. Ko zahvati u tom trenutku vodu, odnosno to vino, imaće lek za sve bolesti do kraja života. Ko ne stigne u taj trenutak, onda zahvata sutradan ujutru kada se u mnogim mestima voda „krsti“, pa se zato u nekim krajevima ovaj praznik naziva i Vodokršće.

 

sreda 18. januar (5.jan) Sveti Teopempt i Teona – Krstovdan post

 

Sveti Teopemt i Teona – Krstovdan

Kada Dioklecijan objavi gonjenje hrišćana, episkop nikomidijski Teopemt beše prvi koji postrada za Hrista. On beše izveden pred cara, i car mu zapreti smrtnom kaznom, ako se ne odreče Hrista. Na tu pretnju hrabri episkop odgovori caru: „Stoji napisano: ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti. Ti, care, imaš vlast kad mojim telom, čini s njim što ti drago”. Bi mnogo bijen, glađu mučen i istjazavan na razne načine. Najzad car dozva nekog mađioničara, Teonu, da Božjem čoveku nekako mađijama doskoči. Teona rastvori u vodi najjači otrov i dade Teopemtu da ispije. Teopemt prekrsti čašu i ispi otrov. Videv Teona, da njegov otrov ništa ne naškodi Teopemtu, on se okrete k caru i uzviknu: „I ja sam hrišćanin, i klanjam se Raspetome”. Obojica biše na smrt osuđeni: Teopemta mačem posekoše, a Teonu živa u zemlju zatrpaše, 298 godine. Česno postradaše i građani Carstva Hristovoga postadoše.

Tropar (glas 4):Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.

Sveti prorok Mihej I

Savremenik proroka Ilije. Prorekao opakom caru Ahavu pogibao u ratu s Asircima (I car 22; II Dnev 18). Proricao je sve usmeno i nije pisao ništa. Drugi je, pak, bio onaj Mihej koji je prorekao rođenje Gospoda u Vitlejemu, i knjigu proročanstva napisao.

Prepodobna mati Sinklitikija

Poreklom iz Makedonije. Vaspitana u Aleksandriji. Kao bogata i ugledna devojka imala je mnogo prosaca, no ona ih sve odbije i odbegne iz roditeljske kuće u manastir. U najvećoj uzdržljivosti, bdenju i molitvi poživi do osamdeset godina. Njene pouke monahinjama oduvek su smatrane pravim duhovnim biserom, jer ova pravednica nije došla do visoke mudrosti kroz knjige, nego kroz stradanje, muku, danonoćno razmišljanje i duhovno opštenje s višim božanskim svetom. Preselila se dušom u taj viši svet 350. godine. Sveta Sinklitikija između ostaloga govorila je: „Ako je vreme posta, nemoj se otkazivati posta tobož zbog bolesti, jer gle i oni koji ne poste, padaju u iste bolesti“. Još je govorila: „Kao što se otkrito blago brzo razgrabi, tako i dobrodetelj, kada se razglašava, pomračuje se i gubi“.

Prepodobna Apolinarija

Kći Antimija, namesnika maloletnog cara Teodosija Mlađeg. To mu beše starija kći, dok mu mlađa beše luda. Ne htede se Apolinarija udavati, nego se u srcu obruči Hristu i udalji u pustinju Misirsku. U muškom odelu i pod muškim imenom Dorotej, ona stupi u muški manastir gde se podvizavala uznoseći duh svoj neprestano k Bogu i goreći ljubavlju prema Tvorcu svome. Carskom namesniku Antimiju posavetuje neko da pošalje svoju ludu kći pustinjacima, da joj čitaju molitvu. I po promislu Božjem dogodi se da svoju ludu sestru isceli starija sestra silnom molitvom. Tek kada se Apolinarija upokoji, objavi se tajna da ona nije bila muško no žensko. Mužestvena hrabrost ove svete device ostala je primerom i podstrekom kroz vekove mnogima, koji misle o svome spasenju. Upokojila se 470. godine.

Zbog Boga i duše nevine device
Postadoše Hristu verne sledbenice.
Naslade i raskoš i smeh ostaviše
Angelskome svetu duše uzvisiše;
U telima slabim luče zapaljene,
Duhom Svetim duše divno osvetljene
Vekovima svetle i put ukazuju,
C angelima svetim na nebu likuju.
Apolinarija i Siklitikija,
U srcima vašim Duh Sveti zasija,
On vas i utvrdi, On vas vede, uči,
On vas unevesti i Hristu obruči,
Molite se za nas, čudne isposnice,
Junakinje hrabre, besmrtne device.

RASUĐIVANJE

Plod, plod, i samo plod traži Gospod od svakog živog drveta što se čovek zove. Dobar plod je bogoljubivo srce, a zao plod je samoljubivo srce. Sve ostalo što čovek ima i uživa, kao: položaj, vlast, čast, zdravlje, novac, učenost — sve je to samo lišće na drvetu. „Svako drvo koje ne rađa dobra roda, siječe se i u oganj baca“ (Mat. 3, 10). Čak i nehrišćanski narodi cenili su dobra dela više nego lepe reči. Kudikamo više to mora biti pravilo za sledbenike Hristove. Na jednom saboru Atinjana, na kome behu i izaslanici špartanski, neki starac hođaše od klupe do klupe tražeći mesta da sedne. Atinjani mu se podsmevahu i mesta mu ne ustupahu. Kada starac priđe Špartancima, svi skočiše na noge i ponudiše mu mesto. Videći to Atinjani pohvališe Špartance krasnorečivim pohvalama. Na to im Špartanci odgovoriše: „Atinjani znaju šta je dobro, no ne tvore dobro.“ Ko tvori dobro, taj liči na drvo koje donosi dobar plod domaćinu svome. A izvor dobra u čoveku jeste dobro, bogoljubivo srce.

SOZERCANJE

Da sozercavam savršenstvo prvoga čoveka, Adama i to:
1. njegovu blizinu Bogu,
2. njegovu silu, mudrost i krasotu od Boga,
3. dragovoljno pokoravanje cele prirode vlasti bezgrešnog Adama.

BESEDA

o nemoći našoj bez Hrista Gospoda
Bez mene ne možete činiti ništa (Jov. 15, 5)
Gospod naš nije imao običaj da govori preuveličano. Ničije reči u svetu nisu odmerenije od Njegovih. Pa kad On kaže, da mi bez Njega ne možemo činiti ništa, onda to tako treba bukvalno razumeti i primiti. On govori ovde o dobru a ne o zlu; nikakvo dobro mi ne možemo činiti bez Hrista, mimo Hrista i nasuprot Hrista. On je vlasnik, davalac i nadahnitelj svekolikog dobra. Nikakvo dobro ie stoji van Njega, kao što nikakvo zlo ns stoji u NJsmu. Ja sam čokot, a vi loze, rekao je On. Šta mogu loze bez čokota? Mogu li rasti i plod doneti? Ništa, osim postati gorivom.
Može čovek misliti koliko hoće, no ne može nikada zamisliti jedno istinsko dobro koje nije u Hristu, i koje ne ističe iz Hrista. Ako neko rekne, da on čini dobra i čovečna dela mimo Hrista, znajte, da su ta njegova dela kvarna u jezgru i razjedena, bilo od sujete, bilo od skrivenog sebičluka. Jer čovek bez Hrista

Dan Novi Stari Praznik
nedelja 1. januar (19.dec) Sveti mučenik Bonifacije (Oci) post
ponedeljak 2. januar (20.dec) Sv. Ignjatije Bogonosac; Sv. Danilo, Drugi Arh. srpski
(Pretprazanstvo Roždestva)
post
utorak 3. januar (21.dec) Sveta mučenica Julijana i sveti Petar Kijevski post
sreda 4. januar (22.dec) Sveta velikomučenica Anastasija post
četvrtak 5. januar (23.dec) Svetih 10 mučenika Kritskih; prepodobni Naum OhridskiTucindan post
petak 6. januar (24.dec) Sveta prepodobnomučenica Evgenija – Badnji dan post
subota 7. januar (25.dec) +++ ROŽDESTVO HRISTOVO – BOŽIĆ
nedelja 8. januar (26.dec) +++ SABOR PRESVETE BOGORODICE
ponedeljak 9. januar (27.dec) +++ SVETI PRVOMUČENIK I ARHIĐAKON STEFAN
utorak 10. januar (28.dec) Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih
sreda 11. januar (29.dec) Svetih 14.000 mladenaca Vitlejemskih
četvrtak 12. januar (30.dec) Sveta mučenica Anisija; prepodobna Teodora
petak 13. januar (31.dec) Prepodobna Melanija; sv. Dositej Zagrebački Ispoved.
(Odanije Roždestva)
subota 14. januar (1.jan) +++ OBREZANJE GOSPODNJE; SV. VASILIJE VELIKI (NOVA GODINA)
nedelja 15. januar (2.jan) Prep. Serafim Sarovski; sveti Silvestar (Pretpr. Bogojavljenja)
ponedeljak 16. januar (3.jan) Sveti prorok Malahija i sveti mučenik Gordije
utorak 17. januar (4.jan) Sabor 70 svetih apostola; sveti Jevstatije srpski
sreda 18. januar (5.jan) Sveti Teopempt i Teona – Krstovdan post
četvrtak 19. januar (6.jan) +++ BOGOJAVLJENJE
petak 20. januar (7.jan) +++ SABOR SVETOG JOVANA KRSTITELJA – JOVANJDAN post
subota 21. januar (8.jan) Sv. muč. Julijan i Vasilisa; pr. Georgije Hozevit; sv. Grigorije Ohridski
nedelja 22. januar (9.jan) Sveti mučenik Polievkt; sveti Filip Moskovski
ponedeljak 23. januar (10.jan) Sveti Grigorije Niski; prepodobni Dometijan Mitilinski
utorak 24. januar (11.jan) Prepodobni Teodosije Veliki; prepodobni Mihailo
sreda 25. januar (12.jan) Sveta mučenica Tatijana; ikona Mlekopitateljica post
četvrtak 26. januar (13.jan) Sveti mučenici Ermilo i Stratonik (Odanije Bogojavljenja)
petak 27. januar (14.jan) +++ SVETI SAVA – PRVI ARHIEPISKOP SRPSKI post
subota 28. januar (15.jan) Prepodobni Pavle; prepodobni Gavrilo Lesnovski
nedelja 29. januar (16.jan) Časne verige Apostola Petra; prepodobni Romilo Ravanički
ponedeljak 30. januar (17.jan) Prepodobni Antonije Veliki
utorak 31. januar (18.jan) Sveti Atanasije Veliki; sveti Maksim Arhiepiskop srpski

Izvor crkvenikalendar.com/pravoslavnikalendar.iz.rs/Kurir

Leave a Reply

x

Check Also

Knjaževac : POČELA „ČITAONICA IGRAONICA“

Na Dečjem odeljenju Narodne biblioteke „Njegoš“ počela je realizacija edukativno zabavnog programa ...