Home / Drugi pišu / VEČERAS JE BOGOJAVLJENSKA NOĆ

VEČERAS JE BOGOJAVLJENSKA NOĆ

18.01.2017
Јулијански (стари) календар:
05.01.2017


Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave zimski Krstovdan. Ovaj praznik slavi se uoči Bogojavljenja i ujedno je prvi dan nakon Božića kada vernici ponovo poste, bez obzira na to na koji dan u nedelji pada.

Zimski Krstovdan pripada krugu zimskih običaja i verovanja, koji su padali oko Nove godine. Po predanju, zimski Krstovdan se prozvao po ukrštanju vetrova, pa veštice i gatare gataju po tim vetrovima kakva će godina biti. Tog dana se u nekim krajevima strogo postilo i jela su se samo posna jela ostala od Badnje večeri. U nekim predelima se na taj dan stavljao krst u vodu. Ako se voda preko noći zaledi, onda se veruje da će godina biti zdrava i rodna.

Ako u Bogojavljenskoj noći u ponoć otvorite prozor i pogledate u nebo, verovatno ćete primetiti da i neko od vaših komšija radi isto. Ovo ne treba da vas čudi… reč je o prastarom pravoslavnom običaju!

Uoči Bogojavljanja narod veruje da se u gluvo doba noći nebo otvara i Bog javlja ljudima. Te noći stariji svet ne spava i izgovara molbe Svevišnjem ubeđeni da će svaka molba biti uslišena. Za ovaj dan vezana je i jedna šaljiva narodna priča:

„Živeo u selu neki mnogo pohlepan a priglup čovek, a u isto i brz na jeziku. Sedeći sa ljudima na nekom poselu ču priču , kako na Bogojavljanje, u ponoć, Bog svim ljudima ispunjava želje te i on reši da to iskoristi za sebe i da od Boga traži bučuk zlata. Sačeka sledeće Bogojavljanje, i kad bi nešto malo iza ponoći povika sa prozora svoje kuće: Bože daj mi… u taj čas zalaja pseto, on se uplaši, zbuni i završi… glavu kao bučuk! I to ponovi tri puta, očekujući da pred njega padne bučuk zlata. Kako zlata nigde nije bilo, on pomisli kako seljani izmišljaju i htede da se skloni sa prozora, kad hoćeš: Glava ne može unutra. Pokušavao je na razne načine, da iskoči ili da je iskošenu uvuče, pa na levu, pa na desnu stranu, ali ništa nije vredelo. Glava ni makac sa prozora. Tako ga zateče jutro, i onda mu komšije, razvalivši prozor, pomogoše da uđe u kuću, ali do kraja života ostade mu glava velika kao bučuk“.

U nekim selima se govori, kada se nebo otvara, da sve vode na trenutak prestanu da teku, vodenice prestanu da melju i sve se umiri. Pojedinci čak veruju da i vetar prestane da duva, a sva voda se pretvara u vino. Ko zahvati u tom trenutku vodu, odnosno to vino, imaće lek za sve bolesti do kraja života. Ko ne stigne u taj trenutak, onda zahvata sutradan ujutru kada se u mnogim mestima voda „krsti“, pa se zato u nekim krajevima ovaj praznik naziva i Vodokršće.

 

среда 18. јануар (5.јан) Свети Теопемпт и Теона – Крстовдан пост

 

Свети Теопемт и Теона – Крстовдан

Када Диоклецијан објави гоњење хришћана, епископ никомидијски Теопемт беше први који пострада за Христа. Он беше изведен пред цара, и цар му запрети смртном казном, ако се не одрече Христа. На ту претњу храбри епископ одговори цару: „Стоји написано: не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити. Ти, царе, имаш власт кад мојим телом, чини с њим што ти драго”. Би много бијен, глађу мучен и истјазаван на разне начине. Најзад цар дозва неког мађионичара, Теону, да Божјем човеку некако мађијама доскочи. Теона раствори у води најјачи отров и даде Теопемту да испије. Теопемт прекрсти чашу и испи отров. Видев Теона, да његов отров ништа не нашкоди Теопемту, он се окрете к цару и узвикну: „И ја сам хришћанин, и клањам се Распетоме”. Обојица бише на смрт осуђени: Теопемта мачем посекоше, а Теону жива у земљу затрпаше, 298 године. Чесно пострадаше и грађани Царства Христовога постадоше.

Тропар (глас 4):Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

Свети пророк Михеј I

Савременик пророка Илије. Прорекао опаком цару Ахаву погибао у рату с Асирцима (I цар 22; II Днев 18). Прорицао је све усмено и није писао ништа. Други је, пак, био онај Михеј који је прорекао рођење Господа у Витлејему, и књигу пророчанства написао.

Преподобна мати Синклитикија

Пореклом из Македоније. Васпитана у Александрији. Као богата и угледна девојка имала је много просаца, но она их све одбије и одбегне из родитељске куће у манастир. У највећој уздржљивости, бдењу и молитви поживи до осамдесет година. Њене поуке монахињама одувек су сматране правим духовним бисером, јер ова праведница није дошла до високе мудрости кроз књиге, него кроз страдање, муку, даноноћно размишљање и духовно општење с вишим божанским светом. Преселила се душом у тај виши свет 350. године. Света Синклитикија између осталога говорила је: “Ако је време поста, немој се отказивати поста тобож због болести, јер гле и они који не посте, падају у исте болести”. Још је говорила: “Као што се открито благо брзо разграби, тако и добродетељ, када се разглашава, помрачује се и губи”.

Преподобна Аполинарија

Кћи Антимија, намесника малолетног цара Теодосија Млађег. То му беше старија кћи, док му млађа беше луда. Не хтеде се Аполинарија удавати, него се у срцу обручи Христу и удаљи у пустињу Мисирску. У мушком оделу и под мушким именом Доротеј, она ступи у мушки манастир где се подвизавала узносећи дух свој непрестано к Богу и горећи љубављу према Творцу своме. Царском намеснику Антимију посаветује неко да пошаље своју луду кћи пустињацима, да јој читају молитву. И по промислу Божјем догоди се да своју луду сестру исцели старија сестра силном молитвом. Тек када се Аполинарија упокоји, објави се тајна да она није била мушко но женско. Мужествена храброст ове свете девице остала је примером и подстреком кроз векове многима, који мисле о своме спасењу. Упокојила се 470. године.

Због Бога и душе невине девице
Постадоше Христу верне следбенице.
Насладе и раскош и смех оставише
Ангелскоме свету душе узвисише;
У телима слабим луче запаљене,
Духом Светим душе дивно осветљене
Вековима светле и пут указују,
C ангелима светим на небу ликују.
Аполинарија и Сиклитикија,
У срцима вашим Дух Свети засија,
Он вас и утврди, Он вас веде, учи,
Он вас уневести и Христу обручи,
Молите се за нас, чудне испоснице,
Јунакиње храбре, бесмртне девице.

РАСУЂИВАЊЕ

Плод, плод, и само плод тражи Господ од сваког живог дрвета што се човек зове. Добар плод је богољубиво срце, а зао плод је самољубиво срце. Све остало што човек има и ужива, као: положај, власт, част, здравље, новац, ученост — све је то само лишће на дрвету. „Свако дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца” (Мат. 3, 10). Чак и нехришћански народи ценили су добра дела више него лепе речи. Кудикамо више то мора бити правило за следбенике Христове. На једном сабору Атињана, на коме беху и изасланици шпартански, неки старац хођаше од клупе до клупе тражећи места да седне. Атињани му се подсмеваху и места му не уступаху. Када старац приђе Шпартанцима, сви скочише на ноге и понудише му место. Видећи то Атињани похвалише Шпартанце красноречивим похвалама. На то им Шпартанци одговорише: „Атињани знају шта је добро, но не творе добро.” Ко твори добро, тај личи на дрво које доноси добар плод домаћину своме. А извор добра у човеку јесте добро, богољубиво срце.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам савршенство првога човека, Адама и то:
1. његову близину Богу,
2. његову силу, мудрост и красоту од Бога,
3. драговољно покоравање целе природе власти безгрешног Адама.

БЕСЕДА

о немоћи нашој без Христа Господа
Без мене не можете чинити ништа (Јов. 15, 5)
Господ наш није имао обичај да говори преувеличано. Ничије речи у свету нису одмереније од Његових. Па кад Он каже, да ми без Њега не можемо чинити ништа, онда то тако треба буквално разумети и примити. Он говори овде о добру а не о злу; никакво добро ми не можемо чинити без Христа, мимо Христа и насупрот Христа. Он је власник, давалац и надахнитељ свеколиког добра. Никакво добро ие стоји ван Њега, као што никакво зло нс стоји у Њсму. Ја сам чокот, а ви лозе, рекао је Он. Шта могу лозе без чокота? Могу ли расти и плод донети? Ништа, осим постати горивом.
Може човек мислити колико хоће, но не може никада замислити једно истинско добро које није у Христу, и које не истиче из Христа. Ако неко рекне, да он чини добра и човечна дела мимо Христа, знајте, да су та његова дела кварна у језгру и разједена, било од сујете, било од скривеног себичлука. Јер човек без Христа

Дан Нови Стари Празник
недеља 1. јануар (19.дец) Свети мученик Бонифације (Оци) пост
понедељак 2. јануар (20.дец) Св. Игњатије Богоносац; Св. Данило, Други Арх. српски
(Претпразанство Рождества)
пост
уторак 3. јануар (21.дец) Света мученица Јулијана и свети Петар Кијевски пост
среда 4. јануар (22.дец) Света великомученица Анастасија пост
четвртак 5. јануар (23.дец) Светих 10 мученика Критских; преподобни Наум ОхридскиТуциндан пост
петак 6. јануар (24.дец) Света преподобномученица Евгенија – Бадњи дан пост
субота 7. јануар (25.дец) +++ РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО – БОЖИЋ
недеља 8. јануар (26.дец) +++ САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
понедељак 9. јануар (27.дец) +++ СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН
уторак 10. јануар (28.дец) Светих 20.000 мученика Никомидијских
среда 11. јануар (29.дец) Светих 14.000 младенаца Витлејемских
четвртак 12. јануар (30.дец) Света мученица Анисија; преподобна Теодора
петак 13. јануар (31.дец) Преподобна Меланија; св. Доситеј Загребачки Исповед.
(Оданије Рождества)
субота 14. јануар (1.јан) +++ ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ; СВ. ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ (НОВА ГОДИНА)
недеља 15. јануар (2.јан) Преп. Серафим Саровски; свети Силвестар (Претпр. Богојављења)
понедељак 16. јануар (3.јан) Свети пророк Малахија и свети мученик Гордије
уторак 17. јануар (4.јан) Сабор 70 светих апостола; свети Јевстатије српски
среда 18. јануар (5.јан) Свети Теопемпт и Теона – Крстовдан пост
четвртак 19. јануар (6.јан) +++ БОГОЈАВЉЕЊЕ
петак 20. јануар (7.јан) +++ САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – ЈОВАЊДАН пост
субота 21. јануар (8.јан) Св. муч. Јулијан и Василиса; пр. Георгије Хозевит; св. Григорије Охридски
недеља 22. јануар (9.јан) Свети мученик Полиевкт; свети Филип Московски
понедељак 23. јануар (10.јан) Свети Григорије Ниски; преподобни Дометијан Митилински
уторак 24. јануар (11.јан) Преподобни Теодосије Велики; преподобни Михаило
среда 25. јануар (12.јан) Света мученица Татијана; икона Млекопитатељица пост
четвртак 26. јануар (13.јан) Свети мученици Ермило и Стратоник (Оданије Богојављења)
петак 27. јануар (14.јан) +++ СВЕТИ САВА – ПРВИ АРХИЕПИСКОП СРПСКИ пост
субота 28. јануар (15.јан) Преподобни Павле; преподобни Гаврило Лесновски
недеља 29. јануар (16.јан) Часне вериге Апостола Петра; преподобни Ромило Раванички
понедељак 30. јануар (17.јан) Преподобни Антоније Велики
уторак 31. јануар (18.јан) Свети Атанасије Велики; свети Максим Архиепископ српски

Izvor crkvenikalendar.com/pravoslavnikalendar.iz.rs/Kurir

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Danas je Sveti Alimpije – Srećna slava!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog prepodobnog Alimpija stolnika. ...