Home / Drugi pišu / Sveti Jovan: Danas se bratimimo i slavimo

Sveti Jovan: Danas se bratimimo i slavimo

Sveti Jovan
20.01.2015
Julijanski (stari) kalendar:
07.01.2015

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Jovana Krstitelja, slavu koju nakon Svetog Nikole i Svetog Arhangela Mihaila, slavi najveći broj domaćinstava u Srbiji.

Ovaj svetac smatra se uzorom karaktera i poštenja, a u narodu već vekovima postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume.

Svim domaćinima koji danas slave, želimo svu sreću, da u veselju i u krugu prijatelja proslave ovaj praznik, jer Jovanjdan to i simboliše.

Srećna slava!

 

utorak 20. januar (7.jan) +++ SABOR SVETOG JOVANA KRSTITELJA – JOVANJDAN

Sveti Jovan Krstitelj

Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bojogavljenja, Crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezuje je još i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. Sveti Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najviše svečara ima ovoga dana, 7. januara. Među ličnostima jevanđelskim, koje okružavaju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu svoga dolaska u svet, tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, i tako najzad po svome tragičnom izlasku iz ovog života. On je bio takve moralne čistote da se, vaistinu, pre mogao nazvati angelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego li smrtnim čovekom. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu (v. datume u godini: 24. februar 25. maj 24. jun 29. avgust) OHRIDSKI PROGLOG – vladike Nikolaja Velimirovića.

Desna ruka Sv. Jovana Krstitelja

Tri velike svetinje: čestica Časnoga Krsta, čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Filerimosa i desnica Sv. Jovana Krstitelja su prešle dug istorijski put do danas: od Jerusalima, preko Carigrada su stigle u posjed krstaških vitezova Sv. Jovana Krstitelja koji su ih prilikom krstaških pohoda zaplijenili. U početku su se nalazile na Rodosu, a zatim od sredine 16. vijeka na Malti. To je razlog što su vitezovi Sv. Jovana prozvani Malteškim. U vrijeme Napoleonovih ratova general Malteškog reda je predao svetinje na čuvanje pravoslavnom ruskom caru Pavlu Prvom Romanovu. Svečani prenos svetinja sa Malte na Carski dvor obavljen je 20. oktobra 1799.g. po starom kalendaru. Čuvane su na dvoru Romanovih u Petrogradu odakle su povremeno iznošene u carski ljetnjikovac u Gatčinu sve do Boljševičke revolucije u Rusiji 1918, kada ih je iz Rusije iznijela Marija Fjodorovna, majka Imperatora Sv. Mučenika Nikolaja Drugog u Kopenhagen (ona je bila Danska princeza). Pred svoju končinu predala ih je znamenitom ruskom Mitropolitu Antoniju Hrapovickom koji je svetinje preko Berlina donio u Beograd.

Tada su predate na dar Kralju Aleksandru Karađorđeviću u znak blagodarnosti ruskog naroda i Ruske crkve za prijem velikog broja izbjeglica iz Rusije. Svetinje su čuvane u kraljevskom dvoru na Dedinju do 1941, kada ih je Kralj Petar Drugi sa Patrijarhom Gavrilom Dožićem, ostavio Upravi Manastira Ostroga na čuvanje. Iz Ostroga svetinje su zaplijenjene od Republičkih vlasti Crne Gore 1952. i prenijete u državni trezor. Ruka Sv. Jovana Krstitelja i dio Časnog Krsta Hristovog su iz trezora predate tadašnjem Mitropolitu Danilu Dajkoviću u Cetinjski manastir, a ikona Presvete Bogorodice Filerimosa 1978. je predata Državnom muzeju na Cetinju gdje se i danas nalazi. Ruka Sv. Jovana i dio Časnog Krsta su u početku bile pohranjene u riznici Cetinjskog manastira, a od 1993. iznijete su na javno poklonjenje vjernicima u kivotu sa moštima Sv. Petra Cetinjskog a kasnije u paraklis (kapelu) posvećenu Sv. Jovanu Krstitelju, takođe u samom Manastiru.

Tropar (glas 2):Pamjat pravednago s pohvalami, tebje že dovljet svidjeteljstvo Gospodnje, Preteče, pokazal bo sja jesi voistinu i prorokov čestnjejšij, jako i strujah krestiti spodobilsja jesi propovjedanago, tjemže za istinu postradav radujasja blagovjestil jesi i suščim vo adje Boga javlšagosja plotiju, v zemljuščago grjeh mira, i podajuščago nam veliju milost.

Sveti mučenik Atanasije

Ovaj mučenik Hristov beše prost i siromašan čovek, ali bogat verom i mudar Duhom Božjim. Jednom nehotično stupi u prepirku o veri s nekim Turčinom. Turčin beše školovan i vešt na reči, no Atanasije se truđaše svim silama da istakne i utvrdi istinitost i preimućstvo hrišćanske vere nad muhamedanskom. U tom se rastanu. Drugog dana Atanasije bi pozvan pred sud. Ovaj Turčin stajaše tu kao njegov tužitelj. Kada sudija pozva Atanasija da se odrekne vere Hristove i poturči, kao što je tobož i izjavio pred svojim saputnikom dan ranije, uzviknu Atanasije: „Pre ću primiti hiljadu smrti nego što ću se odreći vere Hristove!“ Zato bi na smrt osuđen i obezglavljen 1700. godine u Smirni. Telo mu je sahranjeno u crkvi svete Paraskeve u istom gradu.

Trideset godina posta i molčanja!
To ni gorske zveri ne mogu podneti.
Lav glad svoju blaži muzikom rikanja.
I drvo zašumi kad vetar naleti,
A ti ne zašumi, nit riknu, nit jeknu.
Pustinjom ni plač ti ni pesma odjeknu!
Čovek li si, reci? Kako ti je ime?
Da l’ ćeš ikad hteti progovorit’ c kime?
— „Glas, glas, glas, ja sam glas, a On Reč Božja,
Poslat sam da vičem deci Izrailja:
Pokajte se, ljudi, evo On dolazi,
Dobar plod tvorite svak po svojoj snazi.
Evo, evo ide, o čudo čudesa,
Usred vode skriven oganj sa nebesa!
Evo jagnje Božje sred vukova hodi;
Vukovi, perite ćud vučju u vodi!
Trideset godina molčanja i posta,
Šta od tvoga tela sem glasa preosta?
Tvoje suho telo, senka glasa tvoga,
Što vest jednu glasa: evo k nama Boga!
Tvoje suho telo, trsku, Irod skpši.
Ho glas ode, ode, — niko da g’ uguši.
Čij’ je glas to? od kog vekovi trepere?
Lava gladnog? ne, ne — čoveka od vere.

RASUĐIVANJE

„Čovek nije nešto vidljivo“, rekao je sv. Vasilije Veliki. Kao što kuća liči na kuću tako spoljašnji čovek na spoljašnjeg čoveka. No kući se odaje čast prema onome ko stanuje u njoj, tako i čoveku prema duhu koji stanuje u njemu. I telesnom vidu jasno je da kuća nije domaćin no samo kuća u kojoj stanuje domaćin; ali samo duhovnom vidu jasno je da telo nije čovek no samo kuća u kojoj stanuje čovek.

SOZERCANJE

Da sozercavam odlazak Gospoda na goru iskušenja i to:
1. kako se On posle krštenja odmah upućuje na post i molitvu,
2. kako krštenom čoveku đavo pravi spletke naročito u vreme posta i molitve,
3. kako On krotko kao jagnje no odlučno kao gospodar odbi sva iskušenja đavolska.

BESEDA

o pokornosti volji Božjoj
Neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu (Mat. 6, 10)
Blago Jovanu Krstitelju, jer ispuni Jevanđelje pre Jevanđelja! Otišavši u pustinju, on se predao beše potpuno volji Božjoj, i telom i dušom. I volja Božja vršila se i na zemlji njegovog tela kao i na nebu njegove duše. Ni glad. ni zver ne povredi mu telo u pustinji kroz mnoge godine, niti mu dušu povredi očajanje zbog samoće, niti gordost zbog nebesnih viđenja. On ne potraži od ljudi ni hleba ni znanja. Sve mu Bog dade što mu beše od potrebe, jer se beše potpuno predao volji Božjoj.
Niti on upravljaše svoje korake u pustinju ni iz pustinje. Nevidljiva krma sviše krmanila je životom njegovim. Jer kada trebaše da izađe iz pustinje i pođe u susret Gospodu, veli se: „bыstь glagolъ Božїi Іoann?“ (Lk. 3, 2). Kao nevini mladenac tako prosto priča Jovan svoje opštenje sa silama nebeskim: i ja ga ne znadoh (tj. Hrista); nego onaj koji me posla da krstim vodom, on mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i stoji na njemu, to je onaj koji će krstiti Duhom svetijem. I ja vidjeh i zasvjedočih da je ovaj sin Božji (Jov. 1, 33—34). Kako nežno i prosto govori on o nebeskim predmetima! A kako je strašan, kao lav, kad govori protiv nepravde ljudi, protiv Iroda i Irodijade! Jagnje i lav u njemu žive zajedno. Njemu je nebo blisko kao detetu majka. I volja Božja njemu je tako pristupačna i jasna kao i angelima na nebu.
Gospode premudri, upravi prema Tvojoj volji život i nas grešnih u pustinji ovog života kao što si upravio život sv. Jovana Krstitelja. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

 

Dan Novi Stari Praznik
četvrtak 1. januar (19.dec) Sveti mučenik Bonifatije post
petak 2. januar (20.dec) Sv. Ignjatije Bogonosac; Sv. Danilo, Drugi Arh. srpski
(Pretprazništvo Roždestva)
post
subota 3. januar (21.dec) Sveta mučenica Julijana; sveti Petar Kijevski post
neđelja 4. januar (22.dec) Sveta velikomučenica Anastasija (Oci) post
ponedeljak 5. januar (23.dec) Svetih 10 mučenika Kritskih; prepodobni Naum OhridskiTucindan post
utorak 6. januar (24.dec) Sveta prepodobnomučenica Evgenija – Badnji dan post
sreda 7. januar (25.dec) +++ ROŽDESTVO HRISTOVO – BOŽIĆ
četvrtak 8. januar (26.dec) +++ SABOR PRESVETE BOGORODICE
petak 9. januar (27.dec) +++ SVETI PRVOMUČENIK I ARHIĐAKON STEFAN
subota 10. januar (28.dec) Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih
neđelja 11. januar (29.dec) Svetih 14.000 mladenaca Vitlejemskih
ponedeljak 12. januar (30.dec) Sveta mučenica Anisija; prepodobna Teodora
utorak 13. januar (31.dec) Prepodobna Melanija; sv. Dositej Zagrebački Ispoved.
(Odanije Roždestva)
sreda 14. januar (1.jan) +++ OBREZANJE GOSPODNJE; SV. VASILIJE VELIKI (NOVA GODINA)
četvrtak 15. januar (2.jan) Prep. Serafim Sarovski; sveti Silvestar (Pretpr. Bogojavljenja)
petak 16. januar (3.jan) Sveti prorok Malahija; sveti mučenik Gordije
subota 17. januar (4.jan) Sabor 70 svetih apostola; sveti Jevstatije srpski
neđelja 18. januar (5.jan) Sveti Teopemt i Teona – Krstovdan post
ponedeljak 19. januar (6.jan) +++ BOGOJAVLJENJE
utorak 20. januar (7.jan) +++ SABOR SVETOG JOVANA KRSTITELJA – JOVANJDAN
sreda 21. januar (8.jan) Sv. muč. Julijan i Vasilisa; pr. Georgije Hozevit; sv. Grigorije Ohridski post
četvrtak 22. januar (9.jan) Sveti mučenik Polievkt; sveti Filip Moskovski
petak 23. januar (10.jan) Sveti Grigorije Niski; prepodobni Dometijan post
subota 24. januar (11.jan) Prepodobni Teodosije Veliki; prepodobni Mihailo
neđelja 25. januar (12.jan) Sveta mučenica Tatijana; ikona Mlekopitateljica
ponedeljak 26. januar (13.jan) Sveti mučenici Ermil i Stratonik (Odanije Bogojavljenja)
utorak 27. januar (14.jan) +++ SVETI SAVA – PRVI ARHIEPISKOP SRPSKI
sreda 28. januar (15.jan) Prepodobni Pavle; prepodobni Gavrilo Lesnovski post
četvrtak 29. januar (16.jan) Časne verige Svetog apostola Petra; prepodobni Romilo Ravanički
petak 30. januar (17.jan) Prepodobni Antonije Veliki post
subota 31. januar (18.jan) Sveti Atanasije Veliki; sveti Maksim Arhiepiskop srpski
Izvor Kurir / crkvenikalendar.com/ pravoslavnikalendar.iz.rs

Leave a Reply

x

Check Also

Knjaževac : POČELA „ČITAONICA IGRAONICA“

Na Dečjem odeljenju Narodne biblioteke „Njegoš“ počela je realizacija edukativno zabavnog programa ...