Home / Drugi pišu / Propast u Pričevcu (Knjaževac)

Propast u Pričevcu (Knjaževac)

Pričevac

Pričevac se nalazi u dolini Ranine ili Pričevačke Reke. Neznatan je deo sela (do 20 kuća) u osoju (na levoj obali), a sve ostalo u prisoju (na desnoj obali pom reke).

Ime. – Selo narod zove Pričovci ili Pričevci, a o postanku sela priča se ovo: Nekada je čuma morila po selu toliko, da je ostao bio samo jedna svinjar „za priču“, da priča propast svojih, i od njega se namnoži ponovo selo i otuda se prozove Pričevci.

Starine. – U potocima Zlatarici i Sodolčiču ili Suvodolčiču ima mnogo zgure, šljake, rupčaga, te su, po svoj prilici, tragovi stare rudokopnje. Šljake, zgure, ima dosta i u dolini Ranine i Ždreličke Reke, kamo su je sneli potoci. Zgura se ovde zove zgurija.

Na desnoj obali Ždrelničke Reke, pred samim njenim ušćem, priča se, nalazila se crkva. Danas se tu poznaju temelji, i sudeći po njima, crkva je bila dosta prostrana. Očuvan je prestoni stub od bigra kamena, koji je sav išupljikan. Na temelje te crkve podignuta je kapela te se tu skuplja narod o Rusalnoj sv. Petki. Kome je bila posvećena, i iz kog doba, ne zna se, niti se o njenoj sudbini priča.

Iz prošlosti Pričevaca zna se ovo: Na stavama Ždreličke i Ranine Reke, baš ispod sela, nalazi se Selište. Do početka 19-og veka, u vreme vojevanja za slobodu (1804-1815), Pričevci su bili na ovome mestu. Jednom udare Turci, krdžalije, na selo, porobe ga i spale, pa i crkvu na desnoj obali Ždreličke Reke, od koje se danas vidi samo temelj. Na mestu staroga sela su danas mnogi šljivaci, koje nerojina iz Ždreličke i Ranine Reke sve više i više zasipa. Blizu selišta su i stara grobišta kojima se služilo staro selo. Nadgrobno kamenje je do skora stajalo; sada je razneseno. Iznad selišta nalazi se jedan kosar zvani Kalimanica. Tu je, misli se, bila grnčarnica jer se tuda neprestano iskopava komađe od lonaca (grnaca), panica, zemljanih kazana, čitavi ćupovi itd.

Kada je selo bilo na ovome selištu, priča se, bilo je svega 12 kuća.

Što je ostalo neporobljeno od krdžalija, to se ne htede više naseljavati na starom selištu, jedno što je selo bilo u pitomoj dolini Ranine i Ždrel. Reke, te je selo bilo na udaru Turcima, a drugo i zbog toga što je bilo u neprestanoj opasnosti da ga Ranina ili Ždrelička Reka ne poplave. Otuda se selo zaseli u Raninoj Reci, baš iznad današnjeg sela. U to vreme cela je okolina za priču bila pritisnuta šumom. Ovo je mesto bilo pogodnije za ondašnje prilike: i prikriveni su u tesnacu Ranine Reke, opkoljeni šumom i obezbeđeni od poplave. Ali stanovnici ovoga sela stanu odmah seći šumu koje za građu koje za ogrev. Za kratko vreme ogoleše kose iznad sela. Ali od tada i Ranina Reka poče sve češće plaviti selo, dok u vreme prvoga srpskoga i turskoga rata ne udari jedna sprija (pljusak s burom), koja oko 17 kuća odnese. Jedno priroda a drugo i Turci (1876) učiniše, te se selo odatle raspršta kao razbijena vojska niz Raninu Reku: svaki je napuštao staro selo, i pravio kuću na zgodnijem, bezbednijem mestu. Tako ovo selo za nepun vek pretrpe dva jača poraza i promeni dva selišta. A kao da se neće zadržati ni na ovom, trećem mestu.

Stanovništvo, izdeljeno po porodicama, izgleda ovako:

Krstiči (28k) su vrlo stara i jako razgranata porodica. Starinci su. Zovu se i Matejinci. Iz ove su familije, priča se, Bandziči u G. Sokolovici, Krstiči u Štrpcima, Krstiči u D. Kamenici, Krstiči i Grci u Dejanovcima i Krstiči u Aldincima (sve u Zaglavku). Slave sv. Aranđela (8.11).

Milijiči (10k) su tako isto stara i razgranata familija. Oni su, kao i Krstiči, rastureni po celom selu: u Garištu, Bratinskoj Padini i u selu (kraj Ranine Reke). Iz ove se porodice izdvojio deda Davnjan (Damnjan) od koga su Davnjanovci u Papratni (Zaglavak). Slave sv. Nikolu.

Stojiči (6k) su starinci. Po deda Stoji nazvani su Stojinci, a po njegovu sinu Nikoli – Nikoliči ili Nikolinci. Od njih su dve kuće u Kalimanici a 4 k u selu. Iz ove se porodice odselio u G. Kamenicu deda Nedeljko, od koga su tamošnji Pričovčanje. Slave Sv. Nikolu.

Đorđiči ili Pavloviči (11k) su ćutuklije. Zahvataju donji deo sela (Raljin Dol). Od njih se jedan preselio u Rumuniju, kuda je otišao službe radi. Slave sv. Nikolu.

Vlatkoviči ili Vlatkovci (8k) su starovremci. Nazvani su po čukundedi njihovu Vlatku. Slave sv. Đorđa.

Šutaci (1k) su iz Dejanovaca. Slave Vračeve.

Jedna ciganska kuća. Cigani Turski. Kovači su. Doseljeni iz Aldinaca. Govore srpski.

Jedinstveno selo po svojoj prošlosti, jedinstveno po stanovništvu svome – to je selo Pričevci. Ovo se selo, posle Dejanovaca, smatra kao najstarije. Redak je slučaj da je stanovništvo sastavljeno od sve samih ćutuklija. Onaj Šutak je domazet. I ko bi se doselio u selo, gde čovek mora biti na mrtvoj straži večito za vreme kiša i topljenja snega, da mu voda ne odnese krov s glave i njega s njim! Iz ovog sela, obrnuto, ima dosta odseljenih u okolinu. Čitavo selo Papratna preselilo se odavde. Zna se da su se 19 porodica odselile u Bugarsku, u okolinu Belgradžika, od kojih se neke vratile amo.

Seoska je slava Petkov-dan.

„Zaglavak“ Marinko  T. Stanojević, Naselja srpskih zemalja, knjiga 9, 1913, Reprint Službeni Glasnik i SANU

P.S. Pričevac je imao 77 stanovnika u 1834, 354 u 1884, 418 u 1948, 54 u 2002, i 25 u 2011 godini, u tome bez mlađih od 50 godina, uz prosečnu starost od 72,8 godina.



izvor makroekonomija.org

Leave a Reply

x

Check Also

Knjaževac : POČELA „ČITAONICA IGRAONICA“

Na Dečjem odeljenju Narodne biblioteke „Njegoš“ počela je realizacija edukativno zabavnog programa ...