Home / Timocka krajina / Knjaževac / Pravoslavni vernici danas slave Badnji dan i Badnje veče

Pravoslavni vernici danas slave Badnji dan i Badnje veče



         06.01.2014
Julianski (stari) kalendar:
        
24.12.2013


 
Pravoslavni vernici u Srbiji obeležiće večeras Badnji dan i Badnje veče na
liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve i tradicionalnim
porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred Božić, hrišćanski praznik
kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Srpski patrijarh Irinej prisustvovaće na Badnje veče tradicionalnom
loženju badnjaka na Svetosavskom platou, a zatim i večernjem
bogosluženju u Hramu Svetog Save na Vračaru. 

Tradicionalno nalaganje badnjaka u Knjaževcu biće sutra organizovano
na platou Doma kulture nakon večernje službe u Crkvi Svetog Đorđa.

Večernja
služba počinje u 16 sati, a po završetku, biće formirana litija koja će
proći centrom grada i zaustaviti se kod Doma kulture.

Za najmlađe, biće organizovano i lomljenje česnice, u kojoj će oni najsrećniji, moći da pronađu jedan zlatnik i dva srebrnjaka.


Na dan Božića, 7. januara, jutarnja služba počinje u 8, a večernja u 16
sati. Isti raspored bogosluženja važi i za drugi dan Božića, osmi
januar, kao i za praznik Svetog arhiđakona Stefana, koji se obeležava 9.
januara. 

Patrijarh, koji će na Božić, 7. januara, služiti liturgiju u
Sabornoj crkvi u Beogradu, u petak je u božićnoj poslanici podsetio na
značaj tog praznika.
 

“Danas kada slavimo rođenje Bogočoveka, Gospoda Isusa Hrista, pre
svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božji, Hristos se
rodi. Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božje, narod
koji u svim iskušenjima ovog veka može biti veran i častan”, poručio je
Irinej.
 

Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
 

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela.
 

Od Božića do Bogojavljenja, ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”.
 

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom
prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih
običaja, poput lomljenja pogače.
Kako je za Tanjug objasnila etnolog Narodnog muzeja u Čačku Snežana
Ašanin Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka dodavši da se Badnjakom,
odnosno božićnim drvetom u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak.
 

Uz drvo, daruje se i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno
je i unošenje slame, podsetila je ona, jer je to običaj još iz
predhrišćanskog perioda i zato što se na taj način, kako kaže, prinosi
žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.
 

– Na Božić se okuplja cela porodica. Tada se česnica okreće u smeru
kretanja Sunca. Kao žrtva se najčešće prinosi prase, koje predstavlja
nagradu ukućanima za četrdesetodnevni post – veli Ašaninova.

Ona je navela i da običaj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić,
položajnika, daruju poklonima i goste najbolje što mogu, jer on
simbolizuje božanstvo.
 

Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se po julijanskom kalendaru
slavi i u ruskoj, gruzijskoj i makedonskoj crkvi, Jerusalimskoj
patrijaršiji, a obeležavaju ga i Kopti.

BADNJI DAN



Dan
uoči Božića, 6. januara po novom a 24. decembra po starom kalendaru,
zove se Badnjidan. Naziv je dobio po tome što se toga dana seče badnjak i
unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u
zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po
badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u
kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.
Šta je badnjak?
Badnjak
je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima jelovo ili
borovo), koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću.
Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom
unosi u kuću.
Kako se seče badnjak?

Pre izlaska sunca, na
Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak.
Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo
cerića treba da bude toliko da ga domaćin na ramenu može doneti kući.
Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se
prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u
ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa
istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri
snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem
ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i
poželjno je da bude na svakom badnjaku. Vodi se računa da drvo prilikom
pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom
drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude
debeo kao iver. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored
ulaznih vrata, gde stoji do uveče.
Šta simboliše badnjak?

Badnjak
simvolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je
pravedni Josif založio u hladnoj pećin
i kada se Hristos rodio. Badnjak
nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Tropar (glas 4):Napisano
je davno da će djeva Marija sa starcem Josifom, koji je od semena
Davidova, doneti u Vitlejem u utrobi besemeno začetog Hrista. Nastade
vreme rođenja, ali ne beše nijednog mesta za to: No kao krasna palata,
pećina se carici pokazuje. Gospod Hristos se rađa, da vaskrsne pali lik
ljudski.

BADNJE VEČE
Badnje veče, praktično, spaja Badnjidan i
Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i
vezane da su „kao Božić i Badnjidan“. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa
sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na
ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom
nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: „Dobro
veče! Čestit Božić, Badnje veče!“ Domaćica i ženska čeljad posipaju
pečenicu i domaćina zoblju i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti
vi i vaša pečenica!“ Pečenica se unosi u sobu, gde se obavlja večera na
Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i
kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri
dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću.
Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na
ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i
odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se
stavlja kod pečenice.
Slama

Posle badnjaka u kuću se unosi
slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao
kad se unosi badnjak i pečenica. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u
slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i
igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu
slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.
Večera uoči Božića

Kada
se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na
molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje…“, pomole se Bogu, pročitaju
molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i badnje veče i
sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža
ili sušena riba i druga posna jela

Dan Novi Stari Praznik  
sreda 1. januar (19.dec) Sveti mučenik Bonifatije post
četvrtak 2. januar (20.dec) Sv. Ignjatije Bogonosac; Sv. Danilo, Drugi Arh. srpski
(Pretprazništvo Roždestva)
post
petak 3. januar (21.dec) Sveta mučenica Julijana; sveti Petar Kijevski post
subota 4. januar (22.dec) Sveta velikomučenica Anastasija post
neđelja 5. januar (23.dec) Svetih 10 mučenika Kritskih; prepodobni Naum Ohridski (Oci) – Tucindan post
ponedeljak 6. januar (24.dec) Sveta prepodobnomučenica Evgenija – Badnji dan post
utorak 7. januar (25.dec) +++ ROŽDESTVO HRISTOVO – BOŽIĆ
sreda 8. januar (26.dec) +++ SABOR PRESVETE BOGORODICE
četvrtak 9. januar (27.dec) +++ SVETI PRVOMUČENIK I ARHIĐAKON STEFAN
petak 10. januar (28.dec) Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih
subota 11. januar (29.dec) Svetih 14.000 mladenaca Vitlejemskih
neđelja 12. januar (30.dec) Sveta mučenica Anisija; prepodobna Teodora
ponedeljak 13. januar (31.dec) Prepodobna Melanija; sv. Dositej Zagrebački Ispoved.
(Odanije Roždestva)
utorak 14. januar (1.jan) +++ OBREZANJE GOSPODNJE; SV. VASILIJE VELIKI (NOVA GODINA)
sreda 15. januar (2.jan) Prep. Serafim Sarovski; sveti Silvestar (Pretpr. Bogojavljenja)
četvrtak 16. januar (3.jan) Sveti prorok Malahija; sveti mučenik Gordije
petak 17. januar (4.jan) Sabor 70 svetih apostola; sveti Jevstatije srpski
subota 18. januar (5.jan) Sveti Teopemt i Teona – Krstovdan post
neđelja 19. januar (6.jan) +++ BOGOJAVLJENJE
ponedeljak 20. januar (7.jan) +++ SABOR SVETOG JOVANA KRSTITELJA – JOVANJDAN
utorak 21. januar (8.jan) Sv. muč. Julijan i Vasilisa; pr. Georgije Hozevit; sv. Grigorije Ohridski
sreda 22. januar (9.jan) Sveti mučenik Polievkt; sveti Filip Moskovski post
četvrtak 23. januar (10.jan) Sveti Grigorije Niski; prepodobni Dometijan
petak 24. januar (11.jan) Prepodobni Teodosije Veliki; prepodobni Mihailo post
subota 25. januar (12.jan) Sveta mučenica Tatijana; ikona Mlekopitateljica
neđelja 26. januar (13.jan) Sveti mučenici Ermil i Stratonik (Odanije Bogojavljenja)
ponedeljak 27. januar (14.jan) +++ SVETI SAVA – PRVI ARHIEPISKOP SRPSKI
utorak 28. januar (15.jan) Prepodobni Pavle; prepodobni Gavrilo Lesnovski
sreda 29. januar (16.jan) Časne verige Svetog apostola Petra; prepodobni Romilo Ravanički post
četvrtak 30. januar (17.jan) Prepodobni Antonije Veliki
petak 31. januar (18.jan) Sveti Atanasije Veliki; sveti Maksim Arhiepiskop srpski post

Izvor Knajževačke vesti/ Blic/http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs

Leave a Reply

x

Check Also

Koncert ansambla KOLO – 4.oktobra

Dom kulture Knjaževac u subotu 4.novembra organizuje koncert ansambla KOLO. Početak koncerta ...