Home / Bezbednost / Oprez : Podaci Knjaževčana na Internetu !

Oprez : Podaci Knjaževčana na Internetu !

hakeri

Povodom sinoćne informacije koja je objavljena u više medija da su Hakeri objavili rat MUP-u! i objavili da su OTKRIVENI TELEFONI SVIH GRAĐANA SRBIJE, redakcija Knjaževačkih vesti proverila je ovu informaciju i otkrila zapanjujući podatak!

Lični podaci sa imenima i prezimenima, adresama kućnim i mobilnim telefonima brojnih Knjaževčana se nalaze u tri baze koje su objavljene na internetu. Proverom podataka iz baza naša redakcija je otkrila da su podaci istiniti i da se veoma lako mogu zloupotrebiti.

Udruženje za zaštitu ljudskih prava Edukativni Centar iz Knjaževca upozorava da zloupotreba zaštite podataka o ličnosti može građanima doneti mnogo veće štete od one koja se meri novcem, a da je najveća zloupotrebe ličnih podataka građana u oblasti telekomunikacijskog, bankarskog, zdravstevnog i osiguravajućeg sektora.Od nadležnih zahtevamo da se ispita poreklo ovih podataka i oštro kazne oni koji su mimo zakona pravili svoje baze podataka građana , kao i da se oštro sankcionišu oni koji su dotične baze izneli u javnost i time ugrozili privatnost svig građana Srbije.Podsećamo građane ali i ostale da je Pravo da zahteva lične podatke od građana ima samo policija, a uznemiravanje putem telefona je kažnjivo. Kazne za višestruk pozivanje kreću se od 500.000 do tri miliona dinara.Podsećamo da je Zamenik direktora Poreske uprave Marko Marinković u novembru 2014 izjavio da postoji osnovana sumnja da su operativni podaci MUP-a, kao i svih poreskih obveznika u Srbiji, uključujući i podatke o građanima i firmama izneti iz Poreske uprave.

hakeri 3

Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP Srbije saopštilo je danas da baze, za koje su mediji naveli da su iz njih ukradeni jedinstveni matični brojevi građana, nisu baze MUP Srbije.

Policija, kako se navodi, nastavlja rad na tom slučaju, ispitujući da li su u pitanju baze nekih drugih državnih organa ili baze nastale prikupljanjem podataka građana prilikom anketiranja.

 


U beogradske redakcije večeras je stigao mejl, s potpisom srpskih hakera koji, navodno, revoltirani na to što im MUP Srbije nije ispunio uslove, objavljuju „rat srpskoj policiji“!

Znimljivo je to da u mejlu hakeri čestitaju Srpsku novu godinu 12. januara, iako u mejlu kažu da je 13. januar, najverovatnije planirajući da pismo bude objavljeno u štampanim izdanjima.

PISMO HAKERA PRENOSIMO U CELOSTI:

Poštovani građani Srbije srećna Vam Srpska Nova godina, puno sreće i zdravlja žele vam SRPSKI HAKERI. Naime kao što znate prošli put kad smo se javili, javili smo se sa delom baze podataka građana Srbije, i rekli da ako MUP i služba za Visoko tehnoloski kriminal ne ispuni nase zahteve da cemo objaviti jos podataka. Mi to danas 13.1.2015. godine radimo. Danas smo na internetu objavili još jednu veliku bazu podataka građana Srbije (jmbg brojevi, brojevi telefona, gradovi, ulice, email-ovi, šifre…).

Podsetimo se zahteva koje MUP nije ispunio:

[pullquote]

Podsećamo, grupa srpskih hakera koji su se predstavili nadimcima UrL3x, C3t^Rt1, L3g1j4, TR0FiX, Cyb3RH0Rn37, objavili su da imaju gotovo sve podatke o stanovnicima, odnosno JMBG, brojeve telefona, adrese…

Oni su putem mejla poslali 8 spiskova sa podacima građana iz cele Srbije, navodeći da je to samo deo podataka koje poseduju.

[/pullquote]

1) Da u roku od 15 dana uhapse bar 3 albanska hakera (ovaj zahtev je stavljen zato što MUP juri samo srpske hakere, a albanske ignorišu).!

2) Da MUP javno prizna da je baza podataka preuzeta za njihovog računara kao što i jeste, i imamo dokaze za to (MUP je slagao i rekao da baza podatak nije njihova, već baza nekih partija!)

3) Da se MUP i služba za Visoko tehnoloski kriminal javno na televiziji i u medijima izvinu srpskim hakerima zbog ne poštovanja onoga što rade, mi trebamo biti nagrađeni, a ne hapšeni!

Ove podatke izbacujemo u javnost iz jednog razloga samo, zato što MUP ne poštuje prava HAKERA. Hakeri se u drugim zemljama uzimaju za testiranje security sistema drzave, kod nas se masovno hapse. Hakeri su u drugim zemljama plaćeni za to što rade, mi ugroženi u našoj zemlji.
Takođe kada smo prvi put izbacili 5 slike na kojima se vidi da imamo podatke, MUP je odmah počeo da traži hakere koji su to uradili, a mi smo im rekli da smo to uradili da bismo ukazali na rupe u sistemima države Srbije i da narod vidi koliko je njihova privatnost ugrozena u ovoj zemlji!

Poruka za MUP i VTK službu: „RAT JE POČEO, RAT KOJI SE VODI IZMEĐU NAS I VAS. NADAMO SE DA STE ZA TOLIKO PISMENI U IT SEKTORU DA SHVATITE DA SE OVDE RADI O KOMPJUTERSKOM (SAJBER) RATU!Sada je kasno da ispunjavate bilo kakve uslove, sada ćete tek imati pravu priliku da shvatite koliko ste pogrešili jer niste ispoštovali uslove koje ste dobili. Kako smo do sada videli po reakcijama građana imamo vise ljudi koji staju na stranu nas „HAKERA“ nego na stranu vas „MUP-a“.
Sta su po nama MUP i VTK?

Po Srpskim hakerima vi predstavljate jedan skup DILETANATA. U kom smislu, ovo nije uvreda. Diletanti su ljudi koji se bave iz ljubavi nekim poslom, a ne zato sto su obrazovani za to što rade. Mislim da trebate da zaposlite nekoga od nas, pa da pogledate za koliko kraći vremenski period bi rešavali neke problematike koje vi rešavate mesecima.

NEKA HAKOVANJE POČNE!

S ljubavlju, SRPSKI HAKERI!

———————————————–

POŠTE, banke, organi uprave, ali sve češće i biblioteke ili vozila gradskog prevoza, mesta su gde građanima svakodnevno traže lična dokumenta. Većina na to pristaje, iako nisu dužni da to urade. Naime, samo policija i komunalna policija imaju pravo da vide nečije lične podatke.

Prema rečima profesora Bogoljuba Milosavljevića, sa beogradskog Pravnog fakulteta „Union“, zakon ovo pravo daje i obaveštajnim službama, poput BIA i VBA, carinskoj službi (ako prelazite granicu), poreskim organima (kada izvršite poreski prekršaj), Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (zatvori), sudskom obezbeđenju ili pravosudnoj administraciji.

Zakon ne krše čak ni obezbeđenja u državnim institucijama ili pojedinim firmama kada traže dokumenta onima koji bi da uđu, a zauzvrat im daju propusnicu. Delom i zbog toga, naši matični i brojevi ličnih karata i pasoša pohranjeni su, kako se procenjuje, na čak 300.000 mesta u državnim organima, ali i privatnim preduzećima.

UNIFORMA SE PITA GRAĐANIN je u obavezi da se legitimiše samo u slučaju da su pripadnici snaga reda uniformisani i sa vidno istaknutim identifikacionim brojem – ističe Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije. – Ukoliko je policajac u civilu, dužan je da pokaže službenu legitimaciju. Pravo da uzima podatke od građana Vojna policija ima samo u slučaju proglašenog ratnog stanja, dok se u miru bavi samo pripadnicima oružanih snaga.

– Prozivzakonito je kada nam dokumenta traže kontrolori gradskog saobraćaja, jer njima zakon nikada nije dao takva ovlašćenja – kaže Milosavljević.

Ako neko nema voznu kartu, kontrolor ne samo da ne sme da ga legitimiše bez prisustva policije već nema ovlašćenje ni da naloži vozaču da zatvori vrata i zadrži „švercera“ dok ne dođu organi reda. Takođe, nema pravo fizički da spreči putnika da napusti vozilo. U suprotnom, putnik može da ga tuži, kao što gradsko saobraćajno može da tuži onoga ko nije platio kartu.

Svi koji ljudima traže lične podatke a za to nisu ovlašćeni krše Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, gotovo isto toliko velik je i broj onih koji krše Zakon o potrošačima, besomučno pozivajući ljude telefonom i nudeći im različite proizvode i usluge. Ovaj zakon krše čak i političke partije u vreme predizborne kampanje, kada vas anketiraju za koga ćete da glasate ili pozivaju da izađete na birališta.

Sve ovo, kao i ubacivanje promotivnog materijala naslovljenog poimence na stanare zgrade, po Milosavljeviću, spada u uznemiravanje. Telefonski broj nije lični podatak, jer je javan, ali okretanje tog broja već spada u zadiranje u sferu privatnosti.

– Firme, reklamne agencije ili političke stranke mogu, po zakonu, da vas pozovu samo jednom, predstave se i pitaju da li želite da vam šalju materijale ili da vas zovu zbog anketa ili promocija. Ako odbijete, ne smeju da vas pozovu više nijednom jer time krše zakon – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Uprkos tome, često se dešava da iz jedne kompanije zovu po nekoliko puta. Ove najupornije građani bi mogli da tuže. Kazne za ovaj „greh“ kreću se od 500.000 do neverovatnih tri miliona dinara!

Spiska adresa na kojima građani ostavljaju svoje lične podatke, ne znajući da to ne moraju da rade, sve je duži. Ni posle četiri godine od donošenja zakona podaci o ličnosti nisu sigurni

SPISAK adresa na kojima građani ostavljaju svoje lične podatke, ne znajući da to ne moraju da rade, sve je duži – pošte, banke, opštine, sudovi, biblioteke, firme, portirnice raznih institucija, čak i biletarnice na stadionima.

Zvanično, da traže lične podatke mogu samo policija i komunalna policija, BIA i VBA, sudovi i carina i poreznici – ako izvršite poreski prekršaj. U praksi, to radi kome se god prohte.

Zato su, između ostalih, kazne zaslužili organizatori utakmica koji su uveli praksu da prikupljaju foto-kopije ličnih karata kupaca ulaznica. Oni se neopravdano pozivaju na Zakon o sprečavanju nasilja na stadionima, po kom moraju da vode evidencije o licima kojima daju ulaznice preko navijačkih klubova. Međutim, uzimanjem foto-kopije lične karte, prevazilazi se svrha te obrade, jer se prikuplja mnogo više podataka nego što je potrebno (ime, prezime, adresa, JMBG, broj lične karte, fotografija, potpis, otisak prsta…)

Sve to olakšava, ne samo pravljenje ilegalnih baza podataka građana, već i mogućnost falsifikovanja njihovih isprava.

– U našoj zemlji se, po gruboj proceni, nekoliko stotina hiljada subjekata javnog i privatnog sektora bavi obradom podataka o ličnosti. Većina raspolaže i sa više baza, pa se ukupan broj evidencija procenjuje na preko milion. Reč je o evidencijama državnih službi, vojske, policije, ustanova penzijskog i zdravstvenih osiguranja, obrazovanja, bankarskog sistema i kreditnih biroa, ustanova socijalne zaštite, udruženja, brojnih kadrovskih službi poslodavaca – kaže Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.

ŽALE SE NA POLICIJU, BANKE, PA I ŠKOLE NAJVIŠE građana žalilo se prošle godine da su im lične podatke zloupotrebljavali: MUP, centri za socijalni rad, BIA, kazneno-popravni zavodi, pravosuđe, Visoki savet sudstva, bolnice, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički fond za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, banke, škole, telefonski operatori, Republički zavod za statistiku, osiguravajuća društva, Piratska partija Srbije, fakulteti i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

Za mnoge obrade ne postoji saglasnost lica o kojima je reč, a, što je najopasnije, često su u pitanju naročito osetljive informacije – medicinski ili podaci o socijalnom statusu. Rizici nezakonite obrade podataka još su veći zbog korišćenja biometrijskih podataka o ličnosti, ali i čestom upotrebom uređaja za video i nadzor elektronskih komunikacija.

Samo u januaru ove godine, Kancelarija poverenika za zaštitu podataka o ličnosti imala je u radu 451 predmet, gde su se građani žalili da su im na ovaj ili onaj način zloupotrebljeni matični brojevi i adrese. Od toga, 92 predmeta je rešeno, a samo u tom mesecu stigle su 82 prijave.

Posebno se žale zaposleni na podatke koje prikupljaju poslodavci da bi vodili evidenciju o njihovom boravku na radnom mestu. Ispostavilo se da su takve mere u najvećem broju slučajeva suprotne zakonu, posebno kada se radnicima uzimaju otisci prstiju.

– Ni u jednu važniju instituciju obezbeđenje vas sigurno neće pustiti da uđete ako se ne legitimišete, i niko neće moći da ih kazni kao eventualne prekršioce zakona – kaže profesor Bogoljub Milosavljević sa Pravnog fakulteta Union.

A kad bi se zakon primenio, kazne za zloupotrebu ličnih podataka za firme su od 50.000 do milion dinara, a za građane 5.000 – 50.000. Broj podnetih krivičnih prijava ne prelazi pet-šest godišnje, a izrečenih sankcija, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku – nema!

——————————————-

ŠPIJUNAŽA Ukradeni podaci iz Poreske uprave

Milica Bisić, koju je kao konsultanta angažovao bivši ministar finansija Lazar Krstić, u saradnji sa Ivanom Posavecom i doskorašnjim državnim sekretarom Nikolom Ćorsovićem intenzivno je tokom ove godine preuzimala podatke iz sektora za informacione i komunikacione tehnologije Poreske uprave, rekao je za „Blic“ v.d direktora Poreske uprave Marko Marinković.


Milica Bisić

– Ivan Posavec je predstavljen kao savetnik zaposlen u Ministarstvu finansija zadužen za modernizaciju rada Poreske uprave. Fizički je sedeo u Poreskoj upravi, a formirao je i rukovodio neformalnom grupom ljudi koji nisu nikome predstavljani – kaže Marinković.

On navodi da je Milica Bisić takođe imala slobodan pristup svim podacima Poreske uprave.

Dolazila je dva puta nedeljno i ulazila bez prijavljivanja. Nije koristila ID karticu već su joj vrata otvarali zaposleni. S druge strane Posavec je dobio ID karticu u februaru i koristio je do avgusta. Iako se razdužio karticu nije vratio – kaže Marinković.

 

Ivan Posavec nije savetnik u Ministarstvu finansija od kada je bivši ministar Lazar Krstić podneo ostavku, odnosno od 12. jula 2014, a razdužio se kako tvrdi Marinković tek 22. oktobra . Tada jr vratio tri diska sa bazom podataka o vozilima MUP-a.

 

– Zbog ove situacije i činjenice da su baze podataka Poreske uprave dostupne licima van PU mi nemamo fizičku kontrolu nad bazama podataka svih nas – rekao je Marinković na konferenciji za novinare.


Koje podatke su krali

 

Baze podataka koje su dostavljene ovoj grupi, odnosno Ivanu Posavecu, jesu podaci iz registra poreskih obveznika, veza između PIB-a, preduzetničke radnje i jedinstvenog matičnog broja vlasnika iste, podaci o poreskim obveznicima sa istorijom statusa PIB-a, podaci o delatnostima poreskih obveznika.

 

Podaci registra poreskih obveznika koji su predati Posavecu i poslati na mejl su podaci o dužnicima, podaci o uplatama u 2013, broj obveznika pravnih lica i preduzetnika po opštinama, podaci o uplatama obveznika sa teritorije Zaječara (interesantan zbog Južnog toka), podaci o zaduženjim vlasnika igraonica i stomatologa u 2013., uplate u istoj godini po računima, teritorijama i danima.

Na mejlu se našao i spisak 250 najvećih platiša.

 

Omogućen je i pristup bazi podataka MUP-a o vlasnicima vozila od 2012. do 2014. godine, kao i uvid u sva dokumenta IPA projekata.

 

Prvi čovek poreske uprave kaže da je Milica Bisić koja radi u revizorskoj kući KPMG, bila siva eminencija Poreske uprave.

 

– Milica Bisić je bila uključena u u konsultantske poslove u mnogim firmama. Apatinska pivara nije kontrolisana sedam godina. Lafarž od 2009. godine. A prema našim saznanjima upravo u njima Bisić radi kao konsultant – kaže Marinković.

 

On je dodao da inspektori nisu mogli da stignu dase bave kontrolom povraćaja PDV-a jer su im neki šefovi Poreske uprave tražili da kontrolišu trafike pa čak i prodavce sveća na grobljima.

 

U Poreskoj upravi je organizovana konferencija za novinare koja je počela u 15 časova sa najavom „Špijunaža u Poreskoj upravi“.

 

 


Izvor Knjaževačke vesti /Kurir / novosti.rs/Blic

 

Leave a Reply

x

Check Also

Prezentacija rakija brenda “Gospodska“ (Foto & Video)

– U Domu kulture u Knjaževcu je krajem protekle nedelje Firma “Frutimo“ ...