Home / Drugi pišu / Knjaževac : SUTRA JE ĐURĐEVDAN –

Knjaževac : SUTRA JE ĐURĐEVDAN –

Danas je Đurđevdan

                05.05.2016
Julijanski (stari) kalendar:
22.04.2016

Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci 23. aprila, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa predhrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik Svetog Georgija kod Srba ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.

Poreklo praznika

Đurđevdan je praznik sa jako puno običaja vezanih za njega, i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju. Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.

Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.[1]

Narodni praznik

Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Glavni običaji su:

  • pletenje venaca od bilja
  • umivanje biljem
  • kupanje na reci

Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućananakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili „berićetni“ – „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.

Takođe, opletu se venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.[2]

Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – „da bi se sačuvali od grada“ (slično krstovima od badnjaka za Božić).

Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa[3]; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.[4]

Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – „da budu zdrava kao dren“, devojke – „da se momci grabe oko njih“, stariji – „da budu zdravi“, domaćin – „da mu kuća bude dobro čuvana“, itd. Svaki prema svojim potrebama i željama.[4]

Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko).[5] Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu, „da bi bila zdrava kao dren“, a devojke su se valjale po zelenom žitu, „da bi im kosa rasla kao žito“.[6] Posebnoj je za ove običaje značajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene pšenice itd.), kojim se ljudi i žene kite, ili „pričešćuju“ ili potapaju u vodu, u kojoj će se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju, itd.[5]

Đurđevdanski uranak

Jagnje na ražnju

Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na „đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće; obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje traju često i do podne.[2]

Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen“.[4]

Trpeza

Oko Timoka svaki domaćin na Đurđevdan dotera pred crkvu po jedno muško jagnje, i tu mu na svaki rog prilepi po voštanu svećicu, pa sveštenik posle liturgije izađe među jaganjce, zapale se jaganjcima sveće na rogovima, očita im se molitva i blagoslove ih za trpezu.[7]

Oranje brazde oko sela

Zemljoradnici su oko sela oboravali brazdu koja je činila magijski krug u koji zle sile nisu mogle da prodru.[6]

Stočarski praznik

Ovaj praznik naročito poštuju stočari. Ovog dana se stoka isteruje u planine na letnje paše. Tada se kolje prvo jagnje čijom su se krvlju, radi zdravlja, ukućani mazali po čelu i obrazima.[6] Sakramentalna žrtva jagnjeta, s kojim se „pričešćuju“ sva deca, je ujedno i najvažniji od običaja za taj dan.[5]

Razna verovanja

Pre Đurđevdana ne treba selena brati ili mirisati, a na Đurđevdan svako uzme po jedan stručak te omiriše i zadene se za pojas, a devojke i mlade za đerdan.[7]

Na Đurđevdan ne valja spavati, „da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao „onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“.[8]

Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre „da bi zaštitili sebe i selo“.[6]

Vračanja za plodnost

Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj. Međutim, najveći broj običaja spada u čistu magiju, kod čega onaj, koji ih vrši, nema u vidu nikakvog određenog demona ni božanstvo.[5]

Žene i devojke donesu uveče kući „omaje“ tj. vode sa kola vodeničnoga, „da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne“, kao omaja od kola, i stave u nju različitog bilja a naročito selena, da prenoći, pa se ujutru njom kupaju u gradini pored selena i pored ostalog cveća.[7]

Zarad plodnosti svoje stoke, da bi oduzele mleko tuđoj stoci, noću neke žene vračaju (retko muškarci), koje su gole i jašu na vratilu (obilaze oko tuđih torova).[5] Sve to pokazuje, da je običaj veoma star.

Na sličan način privlači se i poljska plodnost. Sa velikom revnošću praktikuju se i ljubavna vračanja i gatanja. Vrste gatanja i predmeti, po kojima se gata, vrlo su mnogobrojni (po hlebu, koprivama, kukavici, svinjama, rosi itd).[5]

Verovanja o vremenu

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro – „da će biti plodna godina“, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša – „da će leto biti sušno“. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.[8]

Praznik Svetog Đorđa

Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikonii predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane. Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“. Pod pobedom koju je Sveti Đorđe odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti, i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina. Žena na ikoni je možda i sama sveta Aleksandra, žena koja se tradicionalno poistovećuje sa Priskom, suprugom cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.[6]

Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji (posle Nikoljdana).

Istorija

U vreme srpskog ropstva pod Turcima, Turci su bili odredili da im se godišnji porez plaća u dva dela: na Đurđevdan i na Mitrovdan.

Nekada su ovog dana hajduci napuštali svoja mesta zimovanja, svoje jatake, i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje na tadašnje hajdukovanje, pa je ostala i izreka „Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak“.

četvrtak 5. maj (22.apr) Pr. Teodor Sikeot; sv. sveštenomučenik Platon Banjalučki
Dan Novi Stari Praznik
neđelja 1. maj (18.apr) +++VASKRSENJE GOSPODA ISUSA HRISTA – V A S K R S
ponedeljak 2. maj (19.apr) +++VASKRSNI PONEDELJAK
utorak 3. maj (20.apr) +++VASKRSNI UTORAK; Sveti Nikolaj Žički
sreda 4. maj (21.apr) Sveti sveštenomučenik Januarije
četvrtak 5. maj (22.apr) Pr. Teodor Sikeot; sv. sveštenomučenik Platon Banjalučki
petak 6. maj (23.apr) +++ SVETI VELIKOMUČENIK GEORGIJE – ĐURĐEVDAN (Istočni Petak)
subota 7. maj (24.apr) Sveti mučenik Sava Stratilat; sveti Sava Erdeljski; sv. sveštenomuč. Branko
neđelja 8. maj (25.apr) Sveti apostol i jevanđelist Marko – Markovdan
ponedeljak 9. maj (26.apr) Sveti sveštenomučenik Vasilije Amasijski (Pobusani Ponedeljak)
utorak 10. maj (27.apr) Spaljivanje moštiju Svetog Save na Vračaru
sreda 11. maj (28.apr) Sveti apostoli Jason i Sosipatr post
četvrtak 12. maj (29.apr) +++ SVETI VASILIJE OSTROŠKI ČUDOTVORAC
petak 13. maj (30.apr) Sv. apostol Jakov Zavedejev post
subota 14. maj (1.maj) Sveti prorok Jeremija
neđelja 15. maj (2.maj) Sveti Atanasije Veliki; Sveti Mihail
ponedeljak 16. maj (3.maj) Sveti mučenici Timotej i Mavra
utorak 17. maj (4.maj) Sveta mučenica Pelagija Tarsijska
sreda 18. maj (5.maj) Sveta velikomučenica Irina post
četvrtak 19. maj (6.maj) Pravedni Jov; prenos moštiju Svetog Save
petak 20. maj (7.maj) Pojava Časnog Krsta u Jerusalimu post
subota 21. maj (8.maj) Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov
neđelja 22. maj (9.maj) Prenos moštiju svetog oca Nikolaja; Pećka ikona Presvete Bogorodice
ponedeljak 23. maj (10.maj) Sveti apostol Simon Zilot; prepodobna Isidora
utorak 24. maj (11.maj) +++ SVETI ĆIRILO I METODIJE; sveti Nikodim srpski
sreda 25. maj (12.maj) Sveti Epifanije; sveti German Carigradski (Prepolovljenje) post
četvrtak 26. maj (13.maj) Sveta mučenica Glikerija
petak 27. maj (14.maj) Sveti mučenik Isidor; Sveti mučenik Maksim post
subota 28. maj (15.maj) Prepodobni Pahomije Veliki; Sveti Ahilije
neđelja 29. maj (16.maj) Prep. Teodor; sveštenomučenik Teodor Vršački; mučenik Vukašin
ponedeljak 30. maj (17.maj) Sveti apostol Andronik i Junija
utorak 31. maj (18.maj) Sveti mučenik Teodor Ankirski

Leave a Reply

x

Check Also

Festival hrišćanske kulture u Zaječaru (Video)

Pod okriljem II Festivala hrišćanske kulture, Njegovo Preosveštenstvo Episkop timočki g. Ilarion ...