Home / Drugi pišu / Knjaževac : Stogodišnjica zajedničko srpsko-turske masovne grobnice na plantaži „Lipar“ (Foto & Video)

Knjaževac : Stogodišnjica zajedničko srpsko-turske masovne grobnice na plantaži „Lipar“ (Foto & Video)

Lipar
U Knjaževačkom naselju Boševo i na prostoru nekadašnjeg poljoprivrednog kombinata „Džervin“ se nalazi jedinstveno Srpsko Tursko groblje iz daleke 1915 godine u kome je od kolere i tufusa sahranjeno 1800 turskih zarobljenika  i 507 Srpskih ratnika iz svih krajeva tadasnje  Kraljevine Srbije

Sutra će se na inicijativu građana Boševa, Dragana Blaghojevića kao i Saveza boraca, opštine Knjaževac biti upućeno  pismo Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike i Državnom sekretaru Draganu Popoviću  u kome se traži obnova groblja za njegovu štogodišnjicu,  koja se pada ove godine,  kao i određeni model za njegovu rekonstrukciju.


Dragan Belić iz Minićeva kod Knjaževca već dve decenije pokušava da pokrene pitanje uređenja zajedničke srpsko-turske masovne grobnice na plantaži „Lipar“ propalog poljoprivrednog kombinata „Džervin“. Na tom mestu sahranjeno je oko 1.800 turskih i 500 srpskih vojnika, a Spomenik besmislu rata podignut je 1915. godine.

Na lokalitetu „Lipar“ blizu Knjaževca, nalazi se jedinstveni spomenik srpskoj i turskoj vojsci u balkanskim ratovima. Na površini od oko dva hektara zajedno su sahranjeni srpski ratnici i turski zarobljenici preminuli između dva balkanska rata u knjaževačkoj vojnoj bolnici.

 

 

Centralni spomenik sa obeležjima obe vojske 1915. godine podigao je 14. Knjaževački pešadijski puk, a pedesetih godina prošlog veka groblje sa više od 2.300 pojedinačnih nadgrobnih spomenika preorano je i pretvoreno u plantažu voćaka poljoprivrednog kombinata „Džervin“.

Dragan Belić

Dragan Belić

Staro spomen-obeležje i groblje gde je, pre njegovog pretvaranja u plantažu, svaki od pet stotina sedam srpskih i oko hiljadu osamsto turskih vojnika imao uređeno grobno mesto sa spomenikom, zapušteni su danas, kao i hektari susednih „Džervinovih“ voćnjaka.

Dragan Belić koji je, kao agronom, radio na plantaži „Lipar“, već više od dve decenije zalaže se za uređenje masovne grobnice u jedinstven spomenički kompleks kako je i bilo predviđeno državnim projektom iz 1936. godine.

Belić se za sudbinu srpsko-turskog groblja zainteresovao kada je prilikom dubokog oranja voćnjaka na „Liparu“ prvi put video kosti koje su plugovi izbacivali na površinu.

„Zaprepašćeno sam posmatrao sve to. Kosti su se belele u zemlji. Sa radnicima sam ih sakupljao i ostavljao pored starog spomenika. Od tada, a bilo je to pre dvadesetak godina, počeo sam da se zalažem za uređenje tog mesta. Zamišljam „Lipar“ kao obnovljeni spomenički kompleks gde bi svaki sahranjeni vojnik imao svoje grobno mesto i svoje spomeničko obeležje. Želim samo da umrli konačno pronađu svoj mir“, kaže Belić.

Lokalitet „Lipar“ istoričari vide kao jedinstveni spomenik balkanske prošlosti i srpskog poštovanja prema poraženom neprijatelju. Odluku države da 1915. godine podigne zajednički spomenik svojim i neprijateljskim vojnicima Bogoljub Cvetković, knjaževački profesor istorije u penziji smatra pravim viteškim činom.

„Šteta je što se sve to brzo zaboravlja. Balkan sa svim svojim istorijskim događajima i složnošću odnosa između svojih naroda verovatno doprinosi da nam neke stvari promaknu i potonu u zaborav, iako ne bi trebalo da bude tako. To se dogodilo i sa vojničkim grobljem na „Liparu“, objašnjava profesor Cvetković.

Ostaci pojedinačnih spomenika

Ostaci pojedinačnih spomenika

Knjaževački Zavičajni muzej, na zahtev opštine, sredinom devedesetih rekonstruisao je centralni spomenik. Srbislav Đorđević, direktor knjaževačkog Zavičajnog muzeja, kaže da prostor vojničkog groblja treba ponovo urediti.

„Ako nije drugačije moguće, mislim da će biti dovoljno da Knjaževčani, možda čak i dobrovoljnim radom, urede to mesto. Verujem da ono može da postane i atraktivna istorijska destinacija koja bi obogatila turističku ponudu opštine“, ističe Đorđević.

Za uređenje su zainteresovani i meštani prigradskog naselja Boševo, čije su kuće u blizini vojničkog groblja. Dragan Stojev na Boševo se doselio početkom devedesetih, u vreme kada je rađeno rigolovanje plantaže na kojoj se nalazi groblje. Stojev smatra da se država posle Drugog svetskog rata neljudski ponela prema tom mestu.

Miodrag Sokolović naglašava da je okolina groblja pretvorena u smetlište i da bi trebalo
da se sve to uredi zbog onih koji žive blizu groblja i zbog svih onih koji tu počivaju.

Za pomoć u ostvarivanju svoje ideje, Dragan Belić se obratio mnogima – od predsednika opštine Knjaževac, preko turske ambasade i mnogih drugih institucija sve do predsednika Srbije.

U očekivanju odgovora, Belić podseća da bi najviše voleo da taj spomenik besmislu svih ratova, kako godinama zamišlja kompleks na „Liparu“, bude svečano otvoren 2015. godine na stogodišnjicu njegovog osnivanja.



Izvor Knjaževačke vesti / RTS

Leave a Reply

x

Check Also

Arhijerejska Liturgija u Knjaževcu ( Foto)

Njegovo Preosveštenstvo Episkop timočki g. Ilarion služio je svetu arhijerejsku liturgiju u ...