Home / Drugi pišu / DANAS JE VELIKI PETAK: Dan kada se ne peva i ne veseli, a ko celiva plaštanicu nek pomisli želju –

DANAS JE VELIKI PETAK: Dan kada se ne peva i ne veseli, a ko celiva plaštanicu nek pomisli želju –

DANAS JE VELIKI PETAK
              29.04.2016
Julijanski (stari) kalendar:

               16.04.2016

 

Pravoslavni hrišćani sutra obeležavaju Veliki petak, u znak sećanja na dan kada je Isus Hristos raspet na krstu na Golgoti. Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima.

NAJTUŽNIJI DAN HRIŠĆANSTVA

Vernici i Pravoslavna crkva obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude razapet na krstu.

Toga dana Isus je i osuđen i razapet na Golgoti, gde je umro. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva.

Na Veliki petak se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

DANAS JE VELIKI PETAK: Dan kada se ne peva i ne veseli, a ko celiva plaštanicu nek pomisli želju

Od velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Narodni je običaj da se zaustave svi poslovi i u kući i u polju, kao i da se farbaju jaja u crveno. U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje danas uberu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk sanjati svog budućeg muža kao i da onog ko danas opere kosu cele godine neće boleti glava

Bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica. Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Devojke će večeras usnuti budućeg muža

U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža. Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva.

Celivanje plaštanice

Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.

Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena. U ove dane crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.

Foto: AP Foto: AP

Pravoslavni hrišćani u nedelju, 1. maja, obeležavaju Uskrs. Patrijarh Irinej čestitao je svim vernicima predstojeći Vaskrs poručivši da na ovaj sveti praznik saosećamo sa svim prognanim Srbima i posebno saosećamo sa onima na Kosovu i Metohiji, te da se uprkos stradanjima, naš narod uek obnavljao i dizao nastavljajući da hoda putem Hristovim.

Foto: AP Foto: AP

Zato onome ko posrne treba pružiti ruku, a ne gurati ga u još dublju propast, a da bolesnog treba posetiti i negovati, a zalutalog uputiti na pravi put, rekao je patrijarh. On je istakao da vaskrsenjem svojim Hristos sjedinjuje ovaj svet i raj, a u raj pre svih drugih prima pokajanog razbojnika, dajući svima nama nadu da naše življenje u pokajanju nije uzaludno.

Foto: AP Foto: AP

Narodna verovanja i običaji

Podsetimo, Veliki petak strogo se praznuje. Taj dan je crveno slovo pa se stoga ništa ne radi ni od kućnih, ni od poljskih poslova. Žene tog dana ni po koju cenu ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi.

Tog dana poštuje se strog post, u kući se ne pali vatra, ne kuva se čak se i hleb ne mesi tog jutra. Međutim, Srbi veruju da je najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća jer se „primi sve što se tog dana nakalemi“.

Foto: Dragana Udovičić Foto: Dragana Udovičić

Takođe, na ovaj dan ne sluša se nikakva muzika, ne pušta se muzika, a ni crkvena zvona se tog dana ne oglašavaju.

Srbi veruju i da na Veliki petak ne treba jesti koprive, a osim ovog ima i još čudnijih nehrišćanskih običaja i verovanja poput onog da koga probada u stomaku treba na taj dan na bolno mesto da stavi odranu koža tek ubijenog zeca, kao i da žena nerotkinja koja želi decu treba da popije malo krvi (?!) zeca ubijenog na taj dan?!

Devojke će večeras usnuti budućeg muža

U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža. Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva.


Celivanje plaštanice

Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.
Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena. U ove dane crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.

petak 29. april (16.apr) +++VELIKI PETAK – RASPEĆE HRISTOVO post

VELIKI PETAK – RASPEĆE HRISTOVO

U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Hrista su mučili i bičevali. Pontije Pilat je predao Isusa Judejima, rekavši da ne može da ga osudi, jer nije našao nikakve krivice, i da je taj čovek nevin. Judeji su uvideli da mogu samo da muče Isusa, ali ne mogu da Ga osude, pa su rekli Pilatu da se Isus ustvari buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca. Kako je to bilo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvoreik pusti na slobodu. Pilat je pitao narod koga da oslobodi: Isusa Hrista ili Varavu, razbojnika, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. Svetina, nahuškana od fariseja, tražila je Varavu. Pilat je pitao šta da uradi s Isusom, a svetina je urlala: Raspni ga! Raspni ga! Hristu su stavili trnov venac na glavu, a na pleća navalili teški krst i poveli putem koji i danas, dve hiljade godina kasnije, nosi ime Ulica bola. Pljuvali su ga i dobacivali pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Gospodu da nosli Krst Stradanja. Na brdu Golgota su postavili tri krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. Hristov krst je bio u sredini. I posle svih pretrpljenih muka i poniženja, Hristos je molio svog Oca Nebeskog da oprosti ljudima, jer ne znaju šta čine. Kad je, oko tri sata po podne (po našem računanju vremena), Svoj duh predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali se grobovi, zatresla se zemlja. Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole. Kamenje se, uz strašan prasak, raspadalo. Stene su pucale. Tako su se obistinile Hristove reči da će i mrtvo kamenje svedočiti Živoga Boga. Kapetan koji je stražario kod krsta, rekao je da je taj Čovek zaista bio pravednik, a okupljeni narod obuzeo je neizrecivi užas. Pored Krsta je ostala Bogorodica sa apostolom Jovanom, Marijom Magdalinom i još nekim ženama. Nema i skamenjena od bola, gledala je Bogorodica beživotno telo svoga Sina i Boga. Josif iz Arimateje je otišao Pilatu i izmolio da sa krsta skine Hristovo telo i sahrani ga. Pilat je, zato što je sutra subota (kada se ništa ne radi), a da telo ne bi stajalo na krstu tri dana, dozvolio da Ga skinu sa krsta. Hristovo telo su obavili platnom i odneli u novu grobnicu, koju je Josif bio pripremio za sebe. Grob je bio uklesan u steni. Kad su položili Hristovo telo, na ulaz su navalili ogroman kamen. Rimljani su postavili straže unaokolo, plašeći se da hrišćani ne uzmu telo.

Tropar (glas 2):Blagoobraznij Josif s dreva snjem prečistoje tjelo tvoje, plaščaniceju čistoju obviv, i vonjami vo grobje novje pokriv položi.

Način proslavljanja

Tog dana Liturgija se ne služi, izuzev ako bi Blagovesti pale na taj dan, a ne služi se zato što se na Liturgiji prinosi Bogu beskrvna žrtva, a na taj dan je Isus Hristos prineo sam sebe na žrtvu.

U bogosluženjima Velikog petka spominje se hvatanje Gospoda Isusa Hrista, sud jevrejskih starešina i rimskog prokonzula Pontija Pilata nad Njim, krsna stradanja, smrt i skidanje sa krsta. Sama bogosluženja tog dana sastoje se iz: jutrenja – na kome se čita Dvanaest strasnih (stradalnih) Jevanđelja (ovo jutrenje se obično služi uveče na Veliki četvrtak), carskih časova i večernja, tj. opelo Hristovo, sa iznošenjem plaštanice. To je platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Posle večernje, poje se malo povečerje sa kanonom o raspeću Gospodnjem, tzv. Plač Presvete Bogorodice, čiji je autor Simeon Logotet iz X veka. Ovoga dana predviđen je najstroži post.

Pravoslavni tog dana strogo poste, provodeći ga samo na suvom hlebu i vodi, a mnogi tog dana i jednoniče, tj. ceo dan ništa ne jedu ni piju, a tek uveče, kada izađu zvezde, uzmu malo hleba i vode. U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne smeju zvoniti crkvena zvona, počev od bdenija na Veliki četvrtak, već se vreme bogosluženja i oglasi mrtvaca obznanjuju klepetalima.

Narodni običaji

Svuda gde Srbi žive, narod od ranog jutra odlazi u crkvu na molitve, a uveče na službe na kojima se iznosi plaštanica i vrši opelo Isusu Hristu. Tada se narod poklanja Hristovom grobu i celiva plaštanicu. Vrše se i litije oko hrama. Strogi je post, a ono što je naročito zabranjeno je pijenje vina, jer ono predstavlja Krv Gospodnju. Žene kuvaju varice i mlade koprive. Varica se nosi čobanima, a koprivu jede i staro i mlado. Izbegava se bilo kakav drugi posao. U južnoj Srbiji decu ne puštaju napolje, van dvorišta.

Dan Novi Stari Praznik
petak 1. april (19.mar) Sveti mučenici Hrizant, Darija i drugi; prepodobni Simon Dajbabski post
subota 2. april (20.mar) Prepodobni Oci poubijani u manastiru Svetog Save Osvećenog post
neđelja 3. april (21.mar) Prepodobni Jakov Ispovednik post
ponedeljak 4. april (22.mar) Sveti sveštenomučenik Vasilije Ankirski post
utorak 5. april (23.apr) Prepodobnomučenik Nikon i drugi post
sreda 6. april (24.mar) Prepodobni Zaharije (Pretprazništvo Blagovesti) post
četvrtak 7. april (25.mar) +++ BLAGOVESTI post
petak 8. april (26.mar) Sabor svetog arhangela Gavrila (Odanije blagovesti) post
subota 9. april (27.mar) Prepodobna Matrona Solunska post
neđelja 10. april (28.mar) Prepodobni Ilarion Ispovednik post
ponedeljak 11. april (29.mar) Prepodobni Marko Areutski post
utorak 12. april (30.mar) Prepodobni Jovan Lestvičnik post
sreda 13. april (31.mar) Sveštenomučenik Ipatije Gangrijski (Prvo bdenije) post
četvrtak 14. april (1.apr) Prepodobna Marija Egipćanka post
petak 15. april (2.apr) Prepodobni Tit Čudotvorac (Drugo bdenije) post
subota 16. april (3.apr) Prepodobni Nikita Ispovednik post
neđelja 17. april (4.apr) Prepodobni Josif Himnograf post
ponedeljak 18. april (5.apr) Sveti mučenici Agatopod i Teodul post
utorak 19. april (6.apr) Sveti Evtihije Carigradski post
sreda 20. april (7.apr) Prepodobni Georgije Mitilenski post
četvrtak 21. april (8.apr) Sveti apostol Irodion, Agav, Ruf i drugi s njima post
petak 22. april (9.apr) Sveti mučenik Evpsihije post
subota 23. april (10.apr) Sveti mučenik Terentije – Lazareva Subota – Vrbica post
neđelja 24. april (11.apr) +++ULAZAK GOSPODA ISUSA HRISTA U JERUSALIM – CVETI post
ponedeljak 25. april (12.apr) Prepodobni Vasilije Ispovednik post
utorak 26. april (13.apr) Sveti sveštenomučenik Artemon Laodikijski post
sreda 27. april (14.apr) Sveti Martin Ispovednik post
četvrtak 28. april (15.apr) Veliki Četvrtak (Veliko bdenije) post
petak 29. april (16.apr) +++VELIKI PETAK – RASPEĆE HRISTOVO post
subota 30. april (17.apr) +++VELIKA SUBOTA post

Izvor Kurir / http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/http://www.crkvenikalendar.com/

Leave a Reply

x

Check Also

Mihajlović na otvaranju deonice auto-puta od Pirota do Dimitrovgrada (Foto & Video)

Zamenik predsednika opštine Miroljub Mihajlović prisustvovao je  otvaranju deonica auto-puta od Pirota ...