Home / Drugi pišu / DANAS JE SVETI VASILIJE VELIKI: Domaćice za MALI BOŽIĆ valja UMESITI ovaj HLEB

DANAS JE SVETI VASILIJE VELIKI: Domaćice za MALI BOŽIĆ valja UMESITI ovaj HLEB

14.01.2017
Julijanski (stari) kalendar:
01.01.2017

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u subotu 14. januara slave Svetog Vasilija Velikog. Tog dana praznuje se i Mali Božić, prvi dan nove godine po Julijanskom kalendaru, ali i Dan Obrezanja Gospoda Isusa Hrista – čak tri praznika u jednom danu!

U svim hramovima SPC služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog kog crkva slavi prvog dana Pravoslavne nove godine. To je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Prema Svetom pismu, Isus Hristos je preuzeo na sebe grehe ljudskog roda, a čin obrezanja se smatra znakom očišćenja od praroditeljskog greha.

U zapisu vladike Nikolaja Velimirovića stoji da je, “Hristos na sebe primio ljudsko telo i podneo bol za greh određen”. Prema istorijskom i predanju crkve, Sveti Vasilije se upokojio 379. godine, u 50. godini. Živeo je u vreme cara Konstantina koji je ozvaničio slobodu ispovedanja hrišćanske vere.


Vasilijeva služba, koju je napisao sam svetitelj, služi se, prema kanonu SPC, 10 puta godišnje – 1. januara, uoči Božića i Bogojavljenja, u sve nedelje Velikog časnog posta (osim Cvetne nedelje), na Veliki Četvrtak i Veliku Subotu.

Sačuvana su mnoga bogoslovska i apologetska dela Svetog Vasilija koga SPC slavi i 12. februara (30. januara po Julijanskom kalendaru) – na praznik Sveta tri jerarha.

Mali Božić

Julijanski 1. januar u našem narodu je poznat i kao Vasiljevdan, Mali Božić i Srpska nova godina. Mnogi običaji i obredi vezani su za Mali Božić koji se smatra završetkom božićnih svetkovina.

Narodna verovanja i običaji

U nekim krajevima Hercegovine sačuvan je običaj spaljivanja ostataka badnjaka, a u mnogim srpskim krajevima mesi se obredni hleb ili Vasilica.

U bogoslužbenom kalendaru SPC ovi praznici su obeleženi crvenim slovom kao zapovedni od velikog značaja za pravoslavnu hrišćansku crkvu.

+++ Обрезање Господа, и Бога, и Спаса, нашега Исуса Христа

+++ Обрезање Господа, и Бога, и Спаса, нашега Исуса ХристаУ осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује да је Он примио на себе истинско тело људско, а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и зато што је хтео да испуни сав закон који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски, Он га је заменио крштењем у цркви Својој. „Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар” (Гал 6, 15) објављује апостол. (У црквеној служби овај Господњи празник нема ни предпразнства ни попразнства.)
субота 14. јануар (1.јан) +++ ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ; СВ. ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ (НОВА ГОДИНА)

 

Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа

У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је Он примио на себе истинско тело људско а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски Он га је заменио крштењем у цркви Својој. “Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар” (Гал. 6, 15), објављује апостол. (У црквеној служби овај Господњи празник нема ни предпразниства ни попразниства).

Свети Василије Велики архиепископ Кесаријски

Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот напунив 50 година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје – Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји св. Василије 1. јануара 379. год. и пресели у царство Христово.

Tи што закон свету и човеку даде,
Ти, Законодавче, сам под закон стаде,
Друге силом – Себе драговољно – веза,
Зато осмог дана телом се обреза.
Испунивши закон ти га смени новим:
Обрезање плотско замени духовним.
Да нечисте страсти режемо од себе
И у духу чистом да гледамо Тебе.
Вољу тела духом сећи и теснити,
Вољу Твоју, Спасе, духом испунити –
Том се обрезању свеци научише,
Свој пламени пример нама оставише.
Василије дивни, сличан сјајној лучи.
Таквом обрезању поколења учи.
Слава Василију, Твом великом слузи,
Велик, јер због Тебе смири се и сузи.
Зато већи поста, и Велики оста.

РАСУЂИВАЊЕ

Зашто треба слушати Цркву а не једнога човека који мисли против цркве, ма он био назват и највећим мислиоцем? Зато што је цркву основао Господ Исус Христос, и зато што цркву надахњујући руководи Дух Божји Свети. Зато још што црква означава државу светих, градину питомих воћака. Ако један устаје против државе светих, значи да је он несвети, те зашто њега слушати? “Црква је ограда,” говори премудри Златоуст; “ако си унутра, вук не улази; ако ли изађеш, зверови ће те ухватити… Не удаљуј се од цркве: ништа силније од цркве нема. Црква ти је нада, црква спасење. Од небеса је она виша, од камена тврђа, од земље шира; никад не стари, увек се подмлађује.”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам обрезање Господа Исуса и то:
1. Његову славу у небесном царству где му херувими служе са страхом и трепетом,
2. Његово понижење и смирење у чину обрезања, намењеном за грешнике,
3. да созерцавам срце своје: колико сам га обрезао од грешних помисли, порока и страсти.

БЕСЕДА

о томе како се трeба уклањати од зла и чинити добро
Уклони се од зла и учини добро (Пс. 33, 15)
Овим речима исказан је сав труд наш којим треба да се трудимо овде на земљи и у земљи, то јест на овој земљи материјалној и у овоме телу материјалном. Шта треба, дакле, да буде труд наш? Да стекнемо две навике: једну — уклањати се од зла, и другу — чинити добро. А о томе шта је добро а шта зло, казује нам наша савест непотпуно и нејасно, јер је грехом помрачена, а наука Христова потпуно и јасно.
Шта тражи од нас Господ наш, браћо? Тражи да као што су олтари наши увек окренути Истоку, тако и душе наше да буду увек окренуте ка добру. Да остављамо зло иза леђа, у сенци, у понору заборава, у тами бившега, а ми из године у годину, из дана у дан, да се пружамо ка добру: да мислимо о добру, да чезнемо за добром, да говоримо о добру, да чинимо добро. Господ тражи зидаре а не рушиоце. Јер ко зида добро, самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло, брзо заборави зидати добро и претвара се у злочинца.
Мрзећи на зло, држите се добра (Рим. 12, 9), учи нас апостол Христов. Мрзи на зло, но не мрзи на човека који чини зло, јер је болесник. Ако можеш, лечи болесника, но не убијај га мржњом твојом. Држи се добра, и само добра, јер је добро од Бога, и јер је Бог ризница свих добара.
О Господе добри и сведобри, научи нас уклањати се од зла и чинити добро ради славе Твоје и ради спасења нашег. Теби слава и хвала вавек, Амин.

Дан Нови Стари Празник
недеља 1. јануар (19.дец) Свети мученик Бонифације (Оци) пост
понедељак 2. јануар (20.дец) Св. Игњатије Богоносац; Св. Данило, Други Арх. српски
(Претпразанство Рождества)
пост
уторак 3. јануар (21.дец) Света мученица Јулијана и свети Петар Кијевски пост
среда 4. јануар (22.дец) Света великомученица Анастасија пост
четвртак 5. јануар (23.дец) Светих 10 мученика Критских; преподобни Наум ОхридскиТуциндан пост
петак 6. јануар (24.дец) Света преподобномученица Евгенија – Бадњи дан пост
субота 7. јануар (25.дец) +++ РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО – БОЖИЋ
недеља 8. јануар (26.дец) +++ САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
понедељак 9. јануар (27.дец) +++ СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН
уторак 10. јануар (28.дец) Светих 20.000 мученика Никомидијских
среда 11. јануар (29.дец) Светих 14.000 младенаца Витлејемских
четвртак 12. јануар (30.дец) Света мученица Анисија; преподобна Теодора
петак 13. јануар (31.дец) Преподобна Меланија; св. Доситеј Загребачки Исповед.
(Оданије Рождества)
субота 14. јануар (1.јан) +++ ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ; СВ. ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ (НОВА ГОДИНА)
недеља 15. јануар (2.јан) Преп. Серафим Саровски; свети Силвестар (Претпр. Богојављења)
понедељак 16. јануар (3.јан) Свети пророк Малахија и свети мученик Гордије
уторак 17. јануар (4.јан) Сабор 70 светих апостола; свети Јевстатије српски
среда 18. јануар (5.јан) Свети Теопемпт и Теона – Крстовдан пост
четвртак 19. јануар (6.јан) +++ БОГОЈАВЉЕЊЕ
петак 20. јануар (7.јан) +++ САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – ЈОВАЊДАН пост
субота 21. јануар (8.јан) Св. муч. Јулијан и Василиса; пр. Георгије Хозевит; св. Григорије Охридски
недеља 22. јануар (9.јан) Свети мученик Полиевкт; свети Филип Московски
понедељак 23. јануар (10.јан) Свети Григорије Ниски; преподобни Дометијан Митилински
уторак 24. јануар (11.јан) Преподобни Теодосије Велики; преподобни Михаило
среда 25. јануар (12.јан) Света мученица Татијана; икона Млекопитатељица пост
четвртак 26. јануар (13.јан) Свети мученици Ермило и Стратоник (Оданије Богојављења)
петак 27. јануар (14.јан) +++ СВЕТИ САВА – ПРВИ АРХИЕПИСКОП СРПСКИ пост
субота 28. јануар (15.јан) Преподобни Павле; преподобни Гаврило Лесновски
недеља 29. јануар (16.јан) Часне вериге Апостола Петра; преподобни Ромило Раванички
понедељак 30. јануар (17.јан) Преподобни Антоније Велики
уторак 31. јануар (18.јан) Свети Атанасије Велики; свети Максим Архиепископ српски

 

Izvor Kurir (EPK/Wikipedia/Foto: Wikipedia) / crkvenikalendar.com /www.pravoslavnikalendar.iz.rs/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Danas je Sveti Alimpije – Srećna slava!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog prepodobnog Alimpija stolnika. ...