Home / Drugi pišu / DANAS JE SVETI NIKOLA LETNJI –

DANAS JE SVETI NIKOLA LETNJI –

Danas je letnji Sveti Nikola

               22.05.2016
Julijanski (stari) kalendar:
               09.05.2016

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici obeležavaju danas praznik posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja – Mirlikijskog čudotvorca.

Istovremeno, u kalendaru SPC danas se slavi i Pećka ikona Presvete Bogorodice. Današnji praznik spomen je na događaj kada su mošti Svetog Nikole prenete iz Mire u Bari, gde i danas počivaju. Nikoljdan je praznik posvećen Svetom Nikoli koji se proslavlja 19. decembra.

Svi oni koji slave Nikoljadan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto. Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena kada „pada“ današnji praznik, u narodu se naziva i letnji Sveti Nikola.

Na ovaj datum su sve lađe, gde god se nalaze, bacale svoja sidra i do sutradan mirovale, odajući slavu ovom svetitelju. Danas se uoči praznika često zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put.

Hrišćani veruju da svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha.

Prema predanju, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom. Tokom vekova, Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina.

Danas, prema tradiciji, nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove. U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na današnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik.

Pravoslavni vernici svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobednik.

Posle smrti roditelja, Nikola je imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe.

Godine 1087. posmrtni ostaci Svetog Nikole preneti su u tada pravoslavni Bari, koji se nalazi u južnoj Italiji, u crkvu Svetog Jovana Preteče. I danas mošti svetog Nikole počivaju u Bariju, sada u istoimenoj crkvi Svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući ovog čudotvorca i iscelitelja.

Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je slave, bez premca među Srbima. Kako se veruje u našem narodu, polovina Srba slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina ide u goste. Svetom Nikoli posvećeno je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve.

neđelja 22. maj (9.maj) Prenos moštiju svetog oca Nikolaja; Pećka ikona Presvete Bogorodice
Prenos moštiju svetog oca Nikolaja

Ovaj svetitelj rodio se u gradu Patari, u Likiji. Roditelji njegovi, Teofan i Nona bili su ljudi znameniti, visokorodni i bogati i činili su mnoge milostinje prema siromašnima. Bio je to veliki ugodnik Božiji, veliki Čudotvorac i izvrsni posrednik pred Bogom. Još kao dete dali su ga roditelji njegovi da uči Sveto Pismo, te pošto se odlikovao prirodnom bistrinom uma i rukovodstvom Svetog Duha, za kratko vreme stekao je veliku mudrost. Ime je dobio po svom stricu Nikolaju, episkopu grada Patare. Zamonašio se u manastiru „Novi Sion“ i još za života narod ga prozva Svetiteljem. Bio je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji, gde je i sahranjen nakon smrti, 343 godine. Odatle je pod najezdom Muslimana, 1087. godine, narod sklonio njegove svete mošti u Bari u Italiji. Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari, koji je u to vreme bio pod pravoslavnim patrijarhom. Kako je rečeno tako je učinjeno. Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceliše se bolesni, hromi i slepi, gluvi i besomučni. Ta čudesa i čudesna isceljenja dešavaju se i dan danas. Zato mnogi hrišćanski hodočasnici pohode grad Bari, gde je vremenom sagrađena i crkva u znak zahvalnosti i čast njegovu, i dolaze tu iz raznih krajeva sveta na poklonjenje čudesnim moštima i kivotu svetitelja Nikolaja.Pri prenosu svetiteljskih moštiju dogode se mnoga čudesa, kako od dodira moštiju, tako i od mira, koje se izobilno točilo iz moštiju. Još se u ovaj dan spominje čudo svetog Nikolaja nad Stefanom Dečanskim, kraljem srpskim; naime, kako je svetitelj Nikolaj povratio vid slepome kralju Stefanu (v. 6. decembar).

Tropar:Prispje den svjetlago toržestva, grad Barskij radujetsja, i s njim vseljenaja vsja likovstvujet pjesanmi i pjenmi duhovnimi; dnes bo svjaščenoje toržestvo, v prenesenije čestnih i mnogocjelebnih moščej, svjatitelja i čudotvorca Nikolaja, jakože solnce nezahodimoje vozsija, svjetozarnimi lučami, razgonjaja tmu iskušenij že i bjed ot vopijuščih vjerno: spasaj nas jako predstatelj naš velikij Nikolaje.

Sveti prorok Isaija

Ovaj veliki prorok beše od carskoga roda. Rođen u Jerusalimu od oca Amosa, brata Amasije, cara judejskog. Po velikoj blagodati Božjoj, koja je bila u njemu, Isaija se udostoji videti Gospoda Savaota na prestolu nebeskom, okruženog šestokrilnim serafimima, koji neprestano pevaju: „Svjat, Svjat, Svjat, Gospod Savaot“. Isaija je prorokovao mnogo stvari, kako pojedinim ljudima, tako i narodima. Jedanput je tri dana hodio sasvim nag po ulicama Jerusalima proričući skori pad Jerusalima pod asirskog cara Senaherima, i opominjući cara i glavare narodne, da se ne uzdaju u pomoć Misiraca i Etiopljana, pošto će i ovi uskoro biti pokoreni od istoga Senaherima, nego da se uzdaju u pomoć Boga Svevišnjega. I ovo proročanstvo, kao i sva ostala, doslovce se ispunilo. Ali, najvažnija su mu proročanstva o vaploćenju Boga, o začeću Presvete Deve, o Jovanu Preteči, i o mnogim događajima iz života Hristova. Ovaj vidoviti muž beše, zbog čistote srca svoga i zbog revnosti prema Bogu, primio sviše još i dar čudotvorstva. Tako kada opsednuti Jerusalim stradaše od žeđi, on se pomoli Bogu, i voda potekne ispod gore Siona. Ta voda prozvana je Siloam (poslata); i na tu vodu uputio je docnije Gospod sleporođenog da se umije, da bi progledao. U vreme cara Manasije, kada Isaija grmljaše protiv neznabožačkih običaja cara i glavara, sravnjujući tadanji naraštaj sa Sodomom i Gomorom, diže se protiv ovoga velikog proroka gnev glavara i naroda, i on bi uhvaćen, izveden van Jerusalima i testerom prestrugan. Živeo i prorokovao na sedam stotina godina pre Hrista. (Videti, Knjigu proroka Isaije u Starom Zavetu.

Sveti mučenik Hristifor

Ovaj sveti mučenik postrada 249 godine, za vreme cara Dekija (249-251 g.). O njemu se pričaju neke čudne i neobične stvari, tojest da je bio psetolik: κυνοπρόσωπος – i da je poreklom iz zemlje ljudoždera. U ratu on bi zarobljen od jednog vojvode. Pošto nije mogao da govori, on se pomoli Bogu, i Gospod mu posla anđela svog koji mu reče: Budi junak, Repreve! (takvo mu beše prvo ime). Onda se anđeo dotače usta njegovih i učini te stade slobodno govoriti. Zatim ode u jedan grad i izobliči neznabošce što gone hrišćane. Zbog toga bi bijen od poglavara Vakhia. No svetitelj na to odgovori Vakhiu: Dobrovoljno i smireno primam udarce i ne protivim se, sledujući zapovesti Hristovoj. A kad bih stavio u pokret moj gnev i junaštvo, onda ne bi mogao otstojati ni ti niti sila samoga cara, jer je careva sila slaba i ništavna prema mojoj sili. Posle toga, car, bojeći se mučenika i zbog sile njegove i zbog ružnoće lica njegova, posla dvesta vojnika da ga dovedu k njemu. Mučenik ne nošaše u rukama oružje, no imađaše samo jedan suvi štap. I kad iđahu putem, taj suvi štap procveta u rukama svetog mučenika. No pošto za vreme putovanja ponestade hleba vojnicima te nemahu šta da jedu, svetitelj se pomoli Bogu i izobilno umnoži ono nekoliko hlebova što im behu ostali. Poraženi ovim neobičnim čudom, vojnici poverovaše u Hrista. I kad stigoše u Antiohiju, svi zajedno sa svetiteljem biše kršteni od episkopa antiohiskog, svetog sveštenomučenika Vavile. I tada svetitelj mesto imena Reprev dobi ime Hristofor. A kada bi izveden pred cara na sud, videvši ga car se prepade, i od straha pade u nesvest. No došavši potom k sebi, car odluči da svetitelja pridobije veštinom i da mu laskama promeni raspoloženje, eda bi ga na taj način odvojio od vere u Hrista, pošto ne smeđaše da ga na to pobuđuje zastrašivanjima. Šta onda on učini? Dozva dve žene, Kaliniku i Akilinu, lepe licem ali bludnice i razvratnice raspoloženjem, koje behu veoma vešte u zavođenju i zaluđivanju ljudi na telesno sparivanje. Ovim ženama car naredi da idu kod svetitelja i da upotrebe svu svoju veštinu kako bi ga privukle da ih zavoli, jer računaše nevaljalac da na taj način odvoji mučenika od Hrista i privoli ga da prinese žrtvu idolima. Ali dogodi se suprotno onome što smeraše car: sveti Hristofor nauči veri u Hrista ove dve bludnice i odvrati ih od idolopoklonstva. Onda se one vratiše k caru i izjaviše da su hrišćanke. Zato ih car vrže na strašne muke. I one blažene, podnevši hrabro užasna mučenja, primiše vence mučeništva. To silno razjari cara, i on naredi te dovedoše preda nj svetog Hristofora, koga on stade ismevati i vređati zbog ružnoće i neobičnosti lica njegovog. No svetitelj mu na to odgovori da je on obitalište đavola, što i samo njegovo ime Dekije označava. Onda nečovečni tiranin osudi na smrt onih dvesta vojnika koje on beše poslao da uhvate svetitelja i koji behu poverovali u Hrista. Pogubljeni od cara, ovi blaženi mučenici dobiše vence mučeništva. Posle toga car naredi da svetog Hristofora klincima prikuju za železnu postelju, pa da ispod postelje nalože vatru. To bi odmah učinjeno, ali svetitelj ne samo ostade nepovređen, nego se osećaše kao da beše na nekom veselju i odmoru, i pričaše neke neobične stvari, koje mnogim prisutnim nevernicima izgledahu neverovatne i nemogućne, a vernima i pametnima – potpuno verovatne i lako mogućne. Pričaše dakle blaženi mučenik kako vidi jednog čoveka, visoka rasta, lepa lica, odevena u belu odeću, iz lica mu se lije svetlost jača od sunčane, na glavi ima blistav venac, oko njega stoje plamenovidni vojnici sa kojima se bore neki drugi crni i ružni vojnici, i izgleda da ovi poslednji pobeđuju. No kasnije, onaj strašni vojvoda se okreće sa gnevom, zbunjuje i pobeđuje sve one crne napadače, i tako zadobija nad njima vlast i silu. Slušajući to, i usto videći svetitelja na užarenoj železnoj postelji nepovređenog, mnogi od prisutnih ljudi poverovaše u Hrista, i skinuše svetitelja s postelje. Zato svi behu posečeni od carevih vojnika. Posle toga svetom Hristoforu vezaše kamen o vrat i baciše ga u bunar. No anđeo Gospodnji izvadi ga iz bunara i oslobodi. Tada bezbožni tiranin, još uvek besan od gneva, naredi te svetitelju obukoše užarenu metalnu odeću. Naposletku naredi te mu mačem otsekoše glavu. I tako blaženi mučenik primi venac mučeništva. Njegovo sveto telo otkupi od vojnika Petar, episkop Atalijski, i sahrani ga u svom gradu.

Čudotvorna Pećka ikona Presvete Bogorodice

Povest ove čudotvorne ikone je veoma zanimljiva. Nju je po predanju slikao Sveti apostol i jevanđelist Luka, u Getsimaniji kraj groba Presvete Bogorodice, 48. godine. U Carigrad ju je 460. preneo vizantijski car Lav Mudri, tu je boravila u hramu Majke Božje sve do 898. kada je poslata u Herson, na Krim. Nju je tamo dočekao sam ruski knez Sveti Vladimir, koji se pred njom krstio, o čemu postoji zapis, i otpočeo sa krštavanjem ruskog naroda. Oko 989. ikona se nalazila u Velikom Novgorodu, odakle je preneta u Nikeju. Nju je od carigradskog patrijarha dobio na blagoslov Sv. Sava Srpski, kada se hirotonisao i doneo je u Srbiju. Po prenosu patrijaršije u Peć, tamo je i ova svetinja dobila svoje mesto i od tada se naziva Pećkom. Ikona stoji u naročitom tronu i okićena je mnogobrojnim dragocenim ukrasima, kao zahvalnost onih, čije su molitve pred njom uslišene. Ikona Majke Božje je učinila mnoga čuda u gradu Peći i uopšte u narodu: sačuvala ga od kolere, bila mu uteha u vekovima robovanja, radost u žalosti, lekar u bolesti, prijatelj u nevolji, ohrabrenje u stradanju i na samrti. Čudotvorila je u požarima, kada je sačuvala manastirsko ljudstvo i srpsku kulturnu i duhovnu baštinu. Srbi su je oduvek bezgranično voleli, Turci se odnosili prema njoj korektno i sa poštovanjem, a Albanci čuvali Patrijaršiju i prema ikoni gajili strahopoštovanje. S vremena na vreme Ikona je nošena po srpskim krajevima, gde je posećivala domove vernika, u njima konačila i pred njom su čitane danonoćne molitve. Ovoj ikoni je posvećen poseban Akatist, delo mitropolita Mihaila iz 1894. godine. U njemu je i pripev: Raduj se zaštitnice i spasiteljko roda srpskoga, krstonosnoga! U Peći je u prošlosti, na praznik ikone Bogorodice Pećke, čudotvorna ikona nošena u litiji kroz grad, od kuće do kuće srpskih domaćina koji su je svečano dočekivali. Odlukom Svetog arhijerejskog sabora na majskom zasedanju 2011. godine praznik ikone Bogorodice Pećke, koji je do tada obeležavan lokalno, dobija opštecrkveni karakter i određeno je da se proslavlja svake godine sutradan po prazniku Vaznesenja. U Crkvi Pokrov Presvete Bogorodice u Beogradu nalazi se čudotvorna ikona Presvete Bogorodice koja je verna kopija ikone Majke Božije iz Pećke Patrijaršije, kao podsećanje na prvi boravak Svete ikone Pećke u Beogradu, tridesetih godina prošlog veka. Tada je boravila i u Zemunu. O tome je pisala sva tadašnja štampa. Milošću Božijom, od 14. do 17. februara 2013. čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Pećke je boravila u Crkvi Sv. Save na Vračaru. U sve dane je služen Akatist u njenu čast i čitane molitve. Mnogobrojan verni narod je dolazio na poklonjenje, celivanje i usrdnu molitvu.

Slepi Stefan spava na Ovčijem polju
I u snu bez mira podnosi nevolju.
Krvave mu oči, drhtavo mu telo,
Smrt spram takvog žića bolja je zacelo.
U tom čovek neki na snu mu se javi.
U nebeskom blesku, u nebeskoj slavi.
— Nikolaj sam, reče, od Likijskog Mira,
A ti si od onih što Bog izabira.
Moju desnu ruku pogledaj, Stefane,
Gle u njoj su oči tvoje sačuvane!
Ti si bez očiju, oči su u mene,
Daću ti ih onda kada Gospod htedne.
Pet godina prođe, a Stefan u mraku
Ima nadu krepku, ima veru jaku:
— Nikolaj će k meni još jedanput doći.
C Božijom pomoći on će mi pomoći.
Tako Stefan jednom u crkvi mišljaše,
I c plačem umilnim svecu se moljaše.
Pa on u san pade dok u stolu staja,
Al’ evo mu opet svetog Nikolaja!
Dva kraljeva oka na desnom mu dlanu:
— Evo, reče kralje, dan i tebi svanu!
U ime Gospoda što vid slepim dava
Progledaj i vikni: Bogu nek je slava!
Pa očiju slepih svetac se dotače
I mrak ce c očiju ko zavesa smače!

RASUĐIVANJE

Mučeništvo za veru može svaki hrišćanin primiti na sebe, kako u vreme gonjenja vere tako i u vreme mira. Avva Atanasije reče: „Budi mučen savešću, umri grehu, umrtvi ude zemaljske, i bićeš mučenik po želji svojoj. Oni su se borili c carevima n kneževima, — imaš i ti cara greha, đavola, i kneževe demonske. Pre su bili kumiri, kapišta i idoložrtvenici. I sad postoje oni u Duši misleno. Ko je rob bluda, taj se klanja idolu Afrodite. Ko se gnevi i jari, taj se klanja idolu Areja. Ko je srebroljubiv i zatvoren prema muci i bedi suseda svoga, taj se klanja idolu Hermesa. Ako se uzdržiš od svega ovoga, m sačuvaš sebe od strasti, pobedio si kumire, odrekao si se zloverija, i postao si mučenik za veru.” I tako, dakle, ne mora čovek naročito čeznuti za gonjenjem i mučeništvom. Može svak i u svako vreme trpeti mučeništvo radi Hrista i Njegovog Jevanđelja.

SOZERCANJE

Da sozercavam silazak Boga Duha Svetoga na apostole i to:
1. kako se svi ljudi dive i čude slušajući apostole gde govore raznim jezicima,
2. kako se neki podsmevaju govoreći: nakitili su se vina!

BESEDA

o prokletstvu čoveka koji se uzda u čoveka
Ovako veli Gospod: da je proklet čovjek koji se uzda u čovjeka i koji stavlja tijelo sebi za mišicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo (Jerem. 17, 5)
Kad čovek odstupi srcem od Gospoda, onda se on obično uzda u ljude i u sebe — jer u koga bi se inače mogao uzdati, kad je već odrešio svoj čun od lađe Božje. Kad je već odrešio svoj čun od lađe Božje, ne ostaje mu ništa drugo nego da se uzda u svoj čun i u čunove svojih suseda. Slabo uzdanje no — drugoga mu nema! Plačevno uzdanje nad bezdnom propasti no — drugoga nema!
No, o nebo i zemljo, zašto odreši čovek svoj čun od lađe Božje? Šta bi čoveku da beži od svoje sigurnosti? Kakav račun proračuna kad nađe da će mu biti bolje osamljenu na burnim talasima negoli u domu Božjem i pokraj skuta Božjeg! S kim napravi savez kad raskide savez s Bogom? Da li s nekim jačim od Boga? Bezumlje, bezumlje, bezumlje!
Da je proklet čovjek koji se uzda u čovjeka! Ovo je Bog rekao jedanput a ljudi hiljade puta. Razočarani u svome uzdanju u ljude, ljudi su hiljade puta proklinjali onoga ko se uzda u čoveka. Bog je rekao samo ono što su ljudi i suviše dobro iskusili i iskustvom svojim utvrdili, na ime: kako je zaista proklet čovek koji se uzda u čoveka!
Zato da se u Boga uzdamo, braćo moja, u Boga, koji je tvrda lađa na buri, i ne izneverava. Uzdajmo se samo u Njega. jer svako drugo uzdanje je đavolska obmana. U Tebe se uzdamo, o Gospode, tvrđo naša i utočište naše. Ti nas veži uza Se i ne daj nam odrešiti se, ako mi, po bezumlju i prokletstvu, pokušamo odrešiti se od Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

 

Dan Novi Stari Praznik
neđelja 1. maj (18.apr) +++VASKRSENJE GOSPODA ISUSA HRISTA – V A S K R S
ponedeljak 2. maj (19.apr) +++VASKRSNI PONEDELJAK
utorak 3. maj (20.apr) +++VASKRSNI UTORAK; Sveti Nikolaj Žički
sreda 4. maj (21.apr) Sveti sveštenomučenik Januarije
četvrtak 5. maj (22.apr) Pr. Teodor Sikeot; sv. sveštenomučenik Platon Banjalučki
petak 6. maj (23.apr) +++ SVETI VELIKOMUČENIK GEORGIJE – ĐURĐEVDAN (Istočni Petak)
subota 7. maj (24.apr) Sveti mučenik Sava Stratilat; sveti Sava Erdeljski; sv. sveštenomuč. Branko
neđelja 8. maj (25.apr) Sveti apostol i jevanđelist Marko – Markovdan
ponedeljak 9. maj (26.apr) Sveti sveštenomučenik Vasilije Amasijski (Pobusani Ponedeljak)
utorak 10. maj (27.apr) Spaljivanje moštiju Svetog Save na Vračaru
sreda 11. maj (28.apr) Sveti apostoli Jason i Sosipatr post
četvrtak 12. maj (29.apr) +++ SVETI VASILIJE OSTROŠKI ČUDOTVORAC
petak 13. maj (30.apr) Sv. apostol Jakov Zavedejev post
subota 14. maj (1.maj) Sveti prorok Jeremija
neđelja 15. maj (2.maj) Sveti Atanasije Veliki; Sveti Mihail
ponedeljak 16. maj (3.maj) Sveti mučenici Timotej i Mavra
utorak 17. maj (4.maj) Sveta mučenica Pelagija Tarsijska
sreda 18. maj (5.maj) Sveta velikomučenica Irina post
četvrtak 19. maj (6.maj) Pravedni Jov; prenos moštiju Svetog Save
petak 20. maj (7.maj) Pojava Časnog Krsta u Jerusalimu post
subota 21. maj (8.maj) Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov
neđelja 22. maj (9.maj) Prenos moštiju svetog oca Nikolaja; Pećka ikona Presvete Bogorodice
ponedeljak 23. maj (10.maj) Sveti apostol Simon Zilot; prepodobna Isidora
utorak 24. maj (11.maj) +++ SVETI ĆIRILO I METODIJE; sveti Nikodim srpski
sreda 25. maj (12.maj) Sveti Epifanije; sveti German Carigradski (Prepolovljenje) post
četvrtak 26. maj (13.maj) Sveta mučenica Glikerija
petak 27. maj (14.maj) Sveti mučenik Isidor; Sveti mučenik Maksim post
subota 28. maj (15.maj) Prepodobni Pahomije Veliki; Sveti Ahilije
neđelja 29. maj (16.maj) Prep. Teodor; sveštenomučenik Teodor Vršački; mučenik Vukašin
ponedeljak 30. maj (17.maj) Sveti apostol Andronik i Junija
utorak 31. maj (18.maj) Sveti mučenik Teodor Ankirski

Izvor Kurir/http://www.crkvenikalendar.com/http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/

Leave a Reply

x

Check Also

Mihajlović na otvaranju deonice auto-puta od Pirota do Dimitrovgrada (Foto & Video)

Zamenik predsednika opštine Miroljub Mihajlović prisustvovao je  otvaranju deonica auto-puta od Pirota ...