Home / Drugi pišu / Danas je MIHOLJDAN

Danas je MIHOLJDAN

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Miholjdan, praznik posvećen prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Miholjdan je u srpskom narodu poznat još i kao „babije leto“.

Svetac je rođen u Korintu i u mladosti se posvetio Bogu i veri. Sveti Jevtimije ga zapazi i prozre kao budućeg velikog duhovnika i uze pod svoje okrilje. Sveti Kiriak je za sebe govorio, da od  kako je monah, sunce nikada nije videlo da jede, niti da se gnevi na nekoga. Crkva ga smatra za veliko svetlo, stub pravoslavlja i diku monaštva. On je moćni iscelitelj bolesnih i blagi utešitelj tužnih. Proživeo je dugo i umro 557. godine.

Po predanju, na Miholjdan je dan uvek sunčan, ili je takav barem jedan njegov deo, pa otuda naziv „mihiljsko leto“ za tople i sunčane dane u ovo doba godine. Upravo zato što su to poslednji topli dani tokom godine, dobro je obaviti poslednje radove na otvorenom, u polju i na njivi.

Na ovaj dan, prema narodnom verovanju, ne treba obavljati kućne poslove, čistiti, spremati, baš kako bi ostalo vremena da se završe poslovi van kuće koji ne mogu da čekaju zimu.

Takođe, postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati, pošto mladenci ne bi mogli da okupe svatove, koji, takođe, moraju da pozavršavaju svoje poslove na otvorenom.

Odmah posle Miholjdana, već sutradan, domaćice počinju sa pripremom zimnice.

Svetog Kiriaka, odnosno Miholjdan najviše slave pravoslavni na Primorju, jer je on zaštitnik moreplovaca i zato mnoge kuće toga dana slave Krsnu slavu. Slave ga i oni koji su već na moru i to tako što naprave dobru riblju gozbu na koju iznose jeftiniju ribu.

četvrtak 12. oktobar (29.sep) Prepodobni Kirijak Otšelnik – Miholjdan

Prepodobni Kiriak Otšelnik

Rođen u Korintu od roditelja Jovana i Evdokije. Otac mu Jovan beše prezviter, a mesni episkop Petar srodnik njegov. U ranoj mladosti postavi ga episkop za čteca saborne crkve. Čitajući Sv. Pismo mladi Kiriak divljaše se Promislu Božjem, kako proslavi sve istinite sluge Boga živoga, i kako ustroji spasenje roda ljudskog. U 18. godini svojoj odvede ga želja za duhovnim životom u Jerusalim. U Jerusalimu stupi u manastir nekoga Božjeg čoveka Evstorgija, koji mu dade početna uputstva u monaškom životu. Po tom ode sv. Jevtimiju, koji ga prozre kao budućeg velikana duhovnog, obuče ga u shimnu i posla na Jordan sv. Gerasimu, gde Kiriak provede 9 godina. Po smrti Gerasimovoj opet se vrati u manastir sv. Jevtimija, gde osta na bezmolviju 10 godina. Posle toga menjaše mesto za mestom begajući od slave ljudske. Podvizavaše se i u obitelji sv. Haritona, gde najzad i skonča svoj zemni put navršivši 109 godina života. Proslavljeni podvižnik i čudotvorac sv. Kiriak je bio krupan i snažan telom, i takav ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja. U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem. Revnovao je mnogo za veru pravoslavnu izobličavajući jeresi, naročito jeres Origenovu. Za sebe je govorio, da ga od kako je monah sunce nikad nije videlo da jede niti da se gnevi na koga. Po ustavu sv. Haritona monasi su jeli samo jedanput dnevno, i to po zalasku sunca. Beše Kiriak svetilo veliko, stub Pravoslavlja, dika monasima, moćni iscelitelj bolnih, i blagi utešitelj tužnih. Poživivši dugo na korist mnogih preseli se u večnu radost Gospoda svoga 557. god.

Tropar (glas 1):Pustinjij žitelj i v tjalesi angel, i čudotvorec pokazalsja jesi bogonose oče naš Kirijače; postom, bdenijem, molitvoju nebesnaja darovanija prijim, iscjeljaješi nedužnija i duši vjeroju pritekajuščih k tebje. Slava davšemu tebje krjepost, slava vjenčavšemu tja, slava djejstvujuščemu toboju vsjem iscjeljenija.

Sveti mučenik Dada i Govdelaj.

Dada – velikaš Persijski i srodnik cara Sapora, a Govdelaj sin istoga cara. Kada sv. Dada javno ispovedi veru svoju u Hrista, naredi car Sapor, te ga mučiše ljutim mukama. No pri tim mukama Dada sotvori imenom Hristovim čudesa velika, koja tako silno uticaše na sina careva Govdelaja, da i on poverova u Hrista. Neznabožni car ne poštedi ni sina svoga, nego i njega udari na teške muke. I Dada i Govdelaj proslaviše Boga istrajnim trpljenjem i mnogim čudesima, i u mukama predadoše Bogu duše svoje. Postradaše u IV stoleću. Sa njima postradaše – jer poverovaše u Hrista – i sestra Govdelajeva Kazdoja i glavni žrec Gargal.

Sveti Teofan Milostivi.

Bogat građanin iz Gaze. Toliko beše milostiv, da razdajući svoje imanje ništim i sam obništa. Pred konac života napade ga vodena bolest, i on u toj bolesti izdahnu. No iz njegovog tela poteče celebno miro, kojim se bolni isceljivahu.

Sveta Marija Palestinska

Bila najpre čteca Psaltira pri crkvi Vaskrsenja u Jerusalimu. Pa kako beše krasna lica, to su se mnogi gledajući je sablažnjavali grehovnim pomislima. Da ne bi bila povod greha drugih ljudi Marija se udalji u pustinju Sukijsku, sa jednom kotaricom boba i jednom testijom vode. 18 godina prožive sv. Marija u pustinji, i silom Božjom niti joj nesta boba ni vode. Zastali je još živu a po tom i sahranili učenici sv. Kiriaka.

Marija se, krasnolika,
krasna rodila,
Marija se, Hristoverna,
Hristu molila:
– Pomozi mi, moj Gospode,
nemoćnoj ženi,
Pokaži mi put spasenja,
ubogoj meni;
Ja se trudim da ne grešim
s Tvojom pomoći
Al’ sablazan licem bivam
tuđoj nemoći. –
Marija se živom Bogu
s plačem pokloni,
U pustinju, od očiju
ljudi se skloni.
S Bogom Mara razgovara,
to joj je plata;
Svetlija joj duša posta
od čista zlata.
Kad su leta prohujala,
telo uvenu.
Angel siđe, u Raj diže
nebesnu ženu.
Međ angeli sad likuje
k’o angel sija,
I za nas se Bogu moli, sveta Marija.

RASUĐIVANJE

Mnogi ljudi po neznanju više se trude kako će ublažiti muke u starosti i predsmrtnoj bolesti nego li kako će se izbaviti od muka adskih u životu posle starosti i smrti. Beše tako neki neženjen čovek, veliki srebroljubac, koji iz godine u godinu sve sa jačom strašću sabiraše sebi nepotrebna bogatstva. Kad su ga pitali, na što se trudi toliko i sabira blago, koje je suvišno za njegov život, on odgovori: „sabiram za starost. Ovo će me blago lečiti i hraniti u starosti i bolesti“. I zaista, slutnja se njegova obistini. U starosti ga spopade teška i dugotrajna bolest. On je razdavao ušteđena blaga lekarima da ga leče i slugama da ga čuvaju i hrane. No blago se istroši a bolest se produži. Lekari i sluge ga ostaviše, i on pade u očajanje. I susedi mu dodavahu nešto hleba do smrti, a po smrti sahranjen bi o trošku opštinskom. Na što je namenio bio svoje blago, na ono je i dao. Bog mu je učinio po volji, i poslao mu bolest, o kojoj je on govorio, i za koju je veliko blago pripremao. Sve blago njegovo ipak nije moglo da ublaži muke njegove u ovom svetu, a čime li će ih on tek moći ublažiti u onom? Čime – kad nije poneo sobom ni vere, ni nade, ni milosrdnih dela, ni molitava, ni pokajanja? Neko vide čoveka usopšeg u velikoj rajskoj slavi, i upita ga, čime so on udostoji te slave? Odgovori čovek: „ja sam u zemaljskom životu bio najamnik jednoga zlotvora, koji mi nikad nije najam plaćao; no ja sam sve trpeo, i služio do kraja s nadom u Boga“. Vide i drugog još u većoj slavi, i kad ga upita odgovori onaj: „ja sam bio gubav, i do kraja, prinosih Bogu blagodarnost za to“. A onoga, koji gomilaše novac za bolest u starosti nikad niko ne vide u slavi rajskoj u onome svetu.

SOZERCANJE

Da sozercavam kaznu Božju kojom bi kažnjen car Ozija (II Dnev. 26), i to:
1. kako se u svom visokoumlju približi Ozija s kadionicom oltaru Božjem;
2. kako mu na jedanput izađe guba na čelu.

BESEDA

o poznavanju Oca i Sina
Oče pravedni, svijet tebe ne pozna,
a ja te poznah
(Jov. 17, 25).
Ravan ravnoga najbolje poznaje. Niži ne poznaje višega, ni smrtni besmrtnoga. Starozavetni proroci i neki od mudraca staroga veka znali su Boga kao Stvoritelja i Promislitelja, no niko Ga nije znao kao Roditelja. Oni koji su Ga znali u starini, znali su Ga kroz stvaranje a ne kroz rađanje. Kroz stvaranje poznali su oni nešto od pravde i mudrosti i sile Božje, no nisu poznali ljubav Njegovu, jer se ljubav poznaje kroz rađanje. Roditelj poznaje tajnu rođenoga, i rođeni poznaje ljubav roditelja. Svijet tebe ne pozna, jer svet gledaše Tebe kao Gospodara a sebe kao roba; a ja te poznah, jer ja te vidim kao roditelja i osećam neiskazanu ljubav Tvoju. Svet Tebe gleda kroz zavesu dela Tvojih, a ja Te gledam licem u lice, u večnoj krasoti ljubavi Tvoje. Taj plamen večne roditeljske i sinovske ljubavi doneo je Gospod među ljude. Da bi ljudi videli Boga u tom plamenu, u toj novoj i dotle nepoznatoj svetlosti. To novo bogopoznanje kroz ljubav predao je Gospod apostolima Svojim. I ono je došlo do nas. O da bi se i u nama razgoreo taj plamen božanske neprolazne ljubavi! Da bi tako poznali Boga kao Roditelja, a sebe kao decu Njegovu, usinovljenu kroz žrtvu Sina Božjeg Jedinorodnog.
O troplameni Bože, Oče, Sine i Duše Sveti, osvetli i nas, pomračene grehom, večnim sjajem ljubavi Tvoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Dan Novi Stari Praznik
nedelja 1. oktobar (18.sep) Sveti Evmenije Gortinski; sveta mučenica Ariadna
ponedeljak 2. oktobar (19.sep) Sveti mučenici Trofim; Savatije i Dorimedont
utorak 3. oktobar (20.sep) Sveti velikomučenik Jevstatije
sreda 4. oktobar (21.sep) Sveti apostol Kodrat (Odanije Vozdviženja) post
četvrtak 5. oktobar (22.sep) Sveti sveštenomučenik Foka; sveti prorok Jona
petak 6. oktobar (23.sep) Začeće svetog Jovana Preteče i Krstitelja post
subota 7. oktobar (24.sep) Sveta prvomučenica Tekla; prep. Simon, sv. Kralj Vladislav i prep. DavidMiholjske zadušnice
nedelja 8. oktobar (25.sep) Prepodobna Efrosinija; sveti Sergije Radonješki
ponedeljak 9. oktobar (26.sep) Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov
utorak 10. oktobar (27.sep) Sveti mučenik Kalistrat
sreda 11. oktobar (28.sep) Prepodobni Hariton Ispovednik post
četvrtak 12. oktobar (29.sep) Prepodobni Kirijak Otšelnik – Miholjdan
petak 13. oktobar (30.sep) Sveti sveštenomučenik Grigorije i sveti Mihail Kijevski post
subota 14. oktobar (1.okt) Pokrov Presvete Bogorodice
nedelja 15. oktobar (2.okt) Sveti sveštenomučenik Kiprijan i prepodobni Andrej
ponedeljak 16. oktobar (3.okt) Sveti sveštenomučenik Dionisije Areopagit
utorak 17. oktobar (4.okt) Sveti Stefan i Jelena (Štiljanović)
sreda 18. oktobar (5.okt) Sveta mučenica Haritina; sveti sveštenomučenik Dionisije post
četvrtak 19. oktobar (6.okt) Sveti apostol Toma – Tomindan
petak 20. oktobar (7.okt) Sveti mučenici Sergije i Vakho – Srđevdan post
subota 21. oktobar (8.okt) Prepodobna Pelagija; prepodobna Taisa
nedelja 22. oktobar (9.okt) Sveti apostol Jakov; sveti Stefan, Despot srpski (Slepi)
ponedeljak 23. oktobar (10.okt) Sveti mučenici Evlampije i Evlampija
utorak 24. oktobar (11.okt) Sveti apostol Filip i sveti Teofan Načertani
sreda 25. oktobar (12.okt) Sveti mučenici Andronik; Prov i Tarah post
četvrtak 26. oktobar (13.okt) Sveti mučenik Karp; sveta novomučenica Zlata Meglinska
petak 27. oktobar (14.okt) +++ PREPODOBNA MATI PARASKEVA – SVETA PETKA post
subota 28. oktobar (15.okt) Sveti sveštenomučenik Lukijan; prepodobni Jevtimije
nedelja 29. oktobar (16.okt) Sveti mučenik Longin Sotnik
ponedeljak 30. oktobar (17.okt) Sveti prorok Osija; prepodobnomučenik Andrej Kritski
utorak 31. oktobar (18.okt) Sveti apostol i jevanđelist Luka; +++ SVETI PETAR CETINJSKI
http://pravoslavnikalendar.iz.rs/
x

Check Also

Arhijerejska Liturgija u Knjaževcu ( Foto)

Njegovo Preosveštenstvo Episkop timočki g. Ilarion služio je svetu arhijerejsku liturgiju u ...