Home / Drugi pišu / Danas je MIHOLJDAN

Danas je MIHOLJDAN

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Miholjdan, praznik posvećen prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Miholjdan je u srpskom narodu poznat još i kao „babije leto“.

Svetac je rođen u Korintu i u mladosti se posvetio Bogu i veri. Sveti Jevtimije ga zapazi i prozre kao budućeg velikog duhovnika i uze pod svoje okrilje. Sveti Kiriak je za sebe govorio, da od  kako je monah, sunce nikada nije videlo da jede, niti da se gnevi na nekoga. Crkva ga smatra za veliko svetlo, stub pravoslavlja i diku monaštva. On je moćni iscelitelj bolesnih i blagi utešitelj tužnih. Proživeo je dugo i umro 557. godine.

Po predanju, na Miholjdan je dan uvek sunčan, ili je takav barem jedan njegov deo, pa otuda naziv „mihiljsko leto“ za tople i sunčane dane u ovo doba godine. Upravo zato što su to poslednji topli dani tokom godine, dobro je obaviti poslednje radove na otvorenom, u polju i na njivi.

Na ovaj dan, prema narodnom verovanju, ne treba obavljati kućne poslove, čistiti, spremati, baš kako bi ostalo vremena da se završe poslovi van kuće koji ne mogu da čekaju zimu.

Takođe, postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati, pošto mladenci ne bi mogli da okupe svatove, koji, takođe, moraju da pozavršavaju svoje poslove na otvorenom.

Odmah posle Miholjdana, već sutradan, domaćice počinju sa pripremom zimnice.

Svetog Kiriaka, odnosno Miholjdan najviše slave pravoslavni na Primorju, jer je on zaštitnik moreplovaca i zato mnoge kuće toga dana slave Krsnu slavu. Slave ga i oni koji su već na moru i to tako što naprave dobru riblju gozbu na koju iznose jeftiniju ribu.

четвртак 12. октобар (29.сеп) Преподобни Киријак Отшелник – Михољдан

Преподобни Кириак Отшелник

Рођен у Коринту од родитеља Јована и Евдокије. Отац му Јован беше презвитер, а месни епископ Петар сродник његов. У раној младости постави га епископ за чтеца саборне цркве. Читајући Св. Писмо млади Кириак дивљаше се Промислу Божјем, како прослави све истините слуге Бога живога, и како устроји спасење рода људског. У 18. години својој одведе га жеља за духовним животом у Јерусалим. У Јерусалиму ступи у манастир некога Божјег човека Евсторгија, који му даде почетна упутства у монашком животу. По том оде св. Јевтимију, који га прозре као будућег великана духовног, обуче га у схимну и посла на Јордан св. Герасиму, где Кириак проведе 9 година. По смрти Герасимовој опет се врати у манастир св. Јевтимија, где оста на безмолвију 10 година. После тога мењаше место за местом бегајући од славе људске. Подвизаваше се и у обитељи св. Харитона, где најзад и сконча свој земни пут навршивши 109 година живота. Прослављени подвижник и чудотворац св. Кириак је био крупан и снажан телом, и такав остао до дубоке старости, и поред тешког поста и бдења. У пустињи се понекад годинама хранио само сировим зељем. Ревновао је много за веру православну изобличавајући јереси, нарочито јерес Оригенову. За себе је говорио, да га од како је монах сунце никад није видело да једе нити да се гневи на кога. По уставу св. Харитона монаси су јели само једанпут дневно, и то по заласку сунца. Беше Кириак светило велико, стуб Православља, дика монасима, моћни исцелитељ болних, и благи утешитељ тужних. Пожививши дуго на корист многих пресели се у вечну радост Господа свога 557. год.

Тропар (глас 1):Пустињиј житељ и в тјалеси ангел, и чудотворец показалсја јеси богоносе оче наш Киријаче; постом, бденијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцјељајеши недужнија и души вјероју притекајушчих к тебје. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.

Свети мученик Дада и Говделај.

Дада – великаш Персијски и сродник цара Сапора, а Говделај син истога цара. Када св. Дада јавно исповеди веру своју у Христа, нареди цар Сапор, те га мучише љутим мукама. Но при тим мукама Дада сотвори именом Христовим чудеса велика, која тако силно утицаше на сина царева Говделаја, да и он поверова у Христа. Незнабожни цар не поштеди ни сина свога, него и њега удари на тешке муке. И Дада и Говделај прославише Бога истрајним трпљењем и многим чудесима, и у мукама предадоше Богу душе своје. Пострадаше у IV столећу. Са њима пострадаше – јер повероваше у Христа – и сестра Говделајева Каздоја и главни жрец Гаргал.

Свети Теофан Милостиви.

Богат грађанин из Газе. Толико беше милостив, да раздајући своје имање ништим и сам обништа. Пред конац живота нападе га водена болест, и он у тој болести издахну. Но из његовог тела потече целебно миро, којим се болни исцељиваху.

Света Марија Палестинска

Била најпре чтеца Псалтира при цркви Васкрсења у Јерусалиму. Па како беше красна лица, то су се многи гледајући је саблажњавали греховним помислима. Да не би била повод греха других људи Марија се удаљи у пустињу Сукијску, са једном котарицом боба и једном тестијом воде. 18 година проживе св. Марија у пустињи, и силом Божјом нити јој неста боба ни воде. Застали је још живу а по том и сахранили ученици св. Кириака.

Марија се, краснолика,
красна родила,
Марија се, Христоверна,
Христу молила:
– Помози ми, мој Господе,
немоћној жени,
Покажи ми пут спасења,
убогој мени;
Ја се трудим да не грешим
с Твојом помоћи
Ал’ саблазан лицем бивам
туђој немоћи. –
Марија се живом Богу
с плачем поклони,
У пустињу, од очију
људи се склони.
С Богом Мара разговара,
то јој је плата;
Светлија јој душа поста
од чиста злата.
Кад су лета прохујала,
тело увену.
Ангел сиђе, у Рај диже
небесну жену.
Међ ангели сад ликује
к’о ангел сија,
И за нас се Богу моли, света Марија.

РАСУЂИВАЊЕ

Многи људи по незнању више се труде како ће ублажити муке у старости и предсмртној болести него ли како ће се избавити од мука адских у животу после старости и смрти. Беше тако неки нежењен човек, велики среброљубац, који из године у годину све са јачом страшћу сабираше себи непотребна богатства. Кад су га питали, на што се труди толико и сабира благо, које је сувишно за његов живот, он одговори: „сабирам за старост. Ово ће ме благо лечити и хранити у старости и болести”. И заиста, слутња се његова обистини. У старости га спопаде тешка и дуготрајна болест. Он је раздавао уштеђена блага лекарима да га лече и слугама да га чувају и хране. Но благо се истроши а болест се продужи. Лекари и слуге га оставише, и он паде у очајање. И суседи му додаваху нешто хлеба до смрти, а по смрти сахрањен би о трошку општинском. На што је наменио био своје благо, на оно је и дао. Бог му је учинио по вољи, и послао му болест, о којој је он говорио, и за коју је велико благо припремао. Све благо његово ипак није могло да ублажи муке његове у овом свету, а чиме ли ће их он тек моћи ублажити у оном? Чиме – кад није понео собом ни вере, ни наде, ни милосрдних дела, ни молитава, ни покајања? Неко виде човека усопшег у великој рајској слави, и упита га, чиме со он удостоји те славе? Одговори човек: „ја сам у земаљском животу био најамник једнога злотвора, који ми никад није најам плаћао; но ја сам све трпео, и служио до краја с надом у Бога”. Виде и другог још у већој слави, и кад га упита одговори онај: „ја сам био губав, и до краја, приносих Богу благодарност за то”. А онога, који гомилаше новац за болест у старости никад нико не виде у слави рајској у ономе свету.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам казну Божју којом би кажњен цар Озија (II Днев. 26), и то:
1. како се у свом високоумљу приближи Озија с кадионицом олтару Божјем;
2. како му на једанпут изађе губа на челу.

БЕСЕДА

о познавању Оца и Сина
Оче праведни, свијет тебе не позна,
а ја те познах
(Јов. 17, 25).
Раван равнога најбоље познаје. Нижи не познаје вишега, ни смртни бесмртнога. Старозаветни пророци и неки од мудраца старога века знали су Бога као Створитеља и Промислитеља, но нико Га није знао као Родитеља. Они који су Га знали у старини, знали су Га кроз стварање а не кроз рађање. Кроз стварање познали су они нешто од правде и мудрости и силе Божје, но нису познали љубав Његову, јер се љубав познаје кроз рађање. Родитељ познаје тајну рођенога, и рођени познаје љубав родитеља. Свијет тебе не позна, јер свет гледаше Тебе као Господара а себе као роба; а ја те познах, јер ја те видим као родитеља и осећам неисказану љубав Твоју. Свет Тебе гледа кроз завесу дела Твојих, а ја Те гледам лицем у лице, у вечној красоти љубави Твоје. Тај пламен вечне родитељске и синовске љубави донео је Господ међу људе. Да би људи видели Бога у том пламену, у тој новој и дотле непознатој светлости. То ново богопознање кроз љубав предао је Господ апостолима Својим. И оно је дошло до нас. О да би се и у нама разгорео тај пламен божанске непролазне љубави! Да би тако познали Бога као Родитеља, а себе као децу Његову, усиновљену кроз жртву Сина Божјег Јединородног.
О тропламени Боже, Оче, Сине и Душе Свети, осветли и нас, помрачене грехом, вечним сјајем љубави Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Дан Нови Стари Празник
недеља 1. октобар (18.сеп) Свети Евменије Гортински; света мученица Ариадна
понедељак 2. октобар (19.сеп) Свети мученици Трофим; Саватије и Доримедонт
уторак 3. октобар (20.сеп) Свети великомученик Јевстатије
среда 4. октобар (21.сеп) Свети апостол Кодрат (Оданије Воздвижења) пост
четвртак 5. октобар (22.сеп) Свети свештеномученик Фока; свети пророк Јона
петак 6. октобар (23.сеп) Зачеће светог Јована Претече и Крститеља пост
субота 7. октобар (24.сеп) Света првомученица Текла; преп. Симон, св. Краљ Владислав и преп. ДавидМихољске задушнице
недеља 8. октобар (25.сеп) Преподобна Ефросинија; свети Сергије Радоњешки
понедељак 9. октобар (26.сеп) Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов
уторак 10. октобар (27.сеп) Свети мученик Калистрат
среда 11. октобар (28.сеп) Преподобни Харитон Исповедник пост
четвртак 12. октобар (29.сеп) Преподобни Киријак Отшелник – Михољдан
петак 13. октобар (30.сеп) Свети свештеномученик Григорије и свети Михаил Кијевски пост
субота 14. октобар (1.окт) Покров Пресвете Богородице
недеља 15. октобар (2.окт) Свети свештеномученик Кипријан и преподобни Андреј
понедељак 16. октобар (3.окт) Свети свештеномученик Дионисије Ареопагит
уторак 17. октобар (4.окт) Свети Стефан и Јелена (Штиљановић)
среда 18. октобар (5.окт) Света мученица Харитина; свети свештеномученик Дионисије пост
четвртак 19. октобар (6.окт) Свети апостол Тома – Томиндан
петак 20. октобар (7.окт) Свети мученици Сергије и Вакхо – Срђевдан пост
субота 21. октобар (8.окт) Преподобна Пелагија; преподобна Таиса
недеља 22. октобар (9.окт) Свети апостол Јаков; свети Стефан, Деспот српски (Слепи)
понедељак 23. октобар (10.окт) Свети мученици Евлампије и Евлампија
уторак 24. октобар (11.окт) Свети апостол Филип и свети Теофан Начертани
среда 25. октобар (12.окт) Свети мученици Андроник; Пров и Тарах пост
четвртак 26. октобар (13.окт) Свети мученик Карп; света новомученица Злата Меглинска
петак 27. октобар (14.окт) +++ ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА – СВЕТА ПЕТКА пост
субота 28. октобар (15.окт) Свети свештеномученик Лукијан; преподобни Јевтимије
недеља 29. октобар (16.окт) Свети мученик Лонгин Сотник
понедељак 30. октобар (17.окт) Свети пророк Осија; преподобномученик Андреј Критски
уторак 31. октобар (18.окт) Свети апостол и јеванђелист Лука; +++ СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ
http://pravoslavnikalendar.iz.rs/
x

Check Also

Kurs za negovateljice u Knjaževcu

U Regionalnom centru za stručno usavršavanje u periodu od 15. do 17. ...