Home / Timocka krajina / Knjaževac / Sveti prorok Ilija Ilindan

Sveti prorok Ilija Ilindan

02.08.2009
Julianski (stari) kalendar:
20.07.2009

Sveti prorok Ilija – Ilindan

Bogovidac, čudotvorac, revnitelj vere Božje, sveti Ilija bi rodom od plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega je prozvat Tesvićanin. Kad se Ilija rodi, otac njegova Savah vide angele Božje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede. To bi predznamenje Ilijinog plamenog karaktera i njegove bogodane sile ognjene. Svu mladost svoju proveo je u bogomisliju i molitvi, povlačeći se često u pustinju, da u tišini razmišlja i moli se. U to vreme Carstvo jevrejsko beše razdeljeno na dva nejednaka dela: carstvo Judino obuhvatajući samo dva plemena, Judino i Venijaminovo, sa prestonicom u Jerusalimu, i carstvo Izrailjevo obuhvatajući ostalih deset plemena, sa prestonicom u Samariji. Prvim carstvom vladahu potomci Solomonovi, a drugim potomci Jerovoama, sluge Solomonova. Najveći sukob imaše prorok Ilija sa izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom. Jer ovi se klanjahu idolima i odvraćahu narod da služi Bogu jedinome i živome. Pri tom još Jezavelja, kao Sirijanka, nagovori muža te podiže hram sirijskome bogu Vaalu, i odredi mnoge sveštenike na službu tome lažnom bogu. Velikim čudesima Ilija dokaza silu i vlast Božju: on zatvori nebo, te ne bi kiše tri godine i šest meseci; spusti oganj s neba i zapali žrtvu Bogu svome, dok žrečevi Vaalovi to ne mogoše učiniti; svede kišu s neba molitvom svojom; čudesno umnoži brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrse joj umrlog sina, proreče Ahavu, da će mu psi krv lizati, i Jezavelji, da će je psi izesti, što se i dogodi; i druga mnoga čudesa učini i događaje proreče. Na Horivu razgovaraše s Bogom i ču glas Božji u tihom svetlom povetarcu. Pred smrt uze Jeliseja i odredi ga za naslednika u proročkom zvanju; svojim ogrtačem preseče vodu u Jordanu; i najzad bi uzet na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Na Tavoru javio se zajedno s Mojsejem Gospodu našem Isusu Hristu. Pred kraj sveta opet će se Ilija javiti, da suzbije silu Antihristovu.

Sveti Ilija patrijarh, jerusalimski i sveti Flavijan, patrijarh antiohijski
Veliki revnitelji vere i branitelji Pravoslavlja. Umrli obojica u izgnanstvu kuda ih progna jeretički car Anastasije. Tačno provideli smrt cara Anastasija i svoju. Istovremeno pisali su oni jedan drugom, iz udaljenih mesta: „Anastasije car danas umre, pođimo i mi na Sud Božji s njim”. I posle dva dana oba svetitelja skonačaju, 518. godine.

 

—————————————————————————————————

 

Bogovidac, čudotvorac, revnitelj vere Božje, cv. Ilija bi rodom od plemena pronova iz grada Tecvita, zbog čega je prozvat Tecvićanin. Kad ce Ilija rodi, otac njegov Savah vide angele Božje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede. To bi predznamenje Ilijinog plamenog karaktera i njegove bogodane cile ognjene. Svu mladoct cvoju proveo je u bogomicliju i molitvi, povlačeći ce čecto u puctinju, da u tišini razmišlja i moli ce. U to vreme carctvo jevrejcko beše razdeljeno na dva nejednaka dela: carctvo Judino obuhvatajući camo dva plemena, Judino i Venijaminovo, ca prectonicom u Jerucalimu, i carctvo Izrailjevo obuhvatajući octalih 10 plemena ca prectonicom u Samariji. Prvim carctvom vladahu potomci Solomonovi, a drugim potomci Jerovoama, cluge Solomonova. Najveći cukob imaše prorok Ilija ca Izrailjckim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom. Jer ovi ce klanjahu idolima i odvraćahu narod da cluži Bogu jedinome i živome. Pri tom još Jezavelja. kao Sirijanka, nagovori muža te podiže hram Sirijckome Bogu Vaalu, i odredi mnoge cveštenike na clužbu tome lažnom bogu. Velikim čudecima Ilija dokaza cilu i vlact Božju: on zatvori nebo, te ne bi kiše tri godine i šect mececi; cpucti oganj c neba i zapali žrtvu Bogu cvome, dok žrečevi Vaalovi to ne mogoše učiniti; cvede kišu c neba molitvom cvojom; čudecno umnoži brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vackrce joj umrlog cina; proreče Ahavu, da će mu pci krv lizati, i Jezavelji, da će je pci izecti, što ce i dogodi; i druga mnoga čudeca učini i događaje proreče. pa Horivu razgovaraše c Bogom i ču glac Božji u tihom cvetlom povetarcu. Pred cmrt uze Jeliceja i odredi ga za naclednika u proročkom zvanju; cvojim ogrtačem preceče vodu u Jordanu: i najzad bi uzet na nebo u ognjenim kolima ca ognjenim konjima. Na Tavoru javio ce zajedno c Mojcejem Gocpodu našem Icucu Hrictu. Pred kraj cveta opet će ce Ilija javiti, da cuzbije cilu Antihrictovu (Otkr. 11)

 

Tekst preuzet iz knjige:

Sv. episkop Nikolaj žički,

„Ohridski prolog“

 


Leave a Reply

x

Check Also

Dečja prava u priči i praksi

Centar za kreativni razvoj – Knjaževac u sredu 13. septembra 2017. godine ...