Home / Istorijski dogadjaji / Danas je Ucpenije Precvete Bogorodice – Velika Gocpojina

Danas je Ucpenije Precvete Bogorodice – Velika Gocpojina

VELIKA GOSPOJINA

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u našem narodu poznat kao Velika Gospojina, koji je jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici.

Ovaj praznik, kojim se završava i dvonedeljni post, uspomena je na stradanje Bogorodice i, prema jevanđelskom predanju, dan kada se ona vaznela na nebo „i predala svoj duh u ruke Spasitelja“.

Velika Gospojina zavetna je slava u mnogim timočkim selima, među kojima su Rgotina i Gornja Bela Reka.

SABOR NA PANADŽUR NA VELIKU GOSPOJINU” U JALOVIK IZVORU  u podnoѕju Stare Palnine u opštini Knjaževac



28.08.2009
Julianski (stari) kalendar:
15.08.2009


Uspenije Presvete Bogorodice
Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću: „Poštuj oca svoga i mater svoju” (5. Mojs. 5, 16), pokazao je primerom Svojim, kako treba poštovati roditeljku svoju. Viseći na krstu u mukama, On se seti Matere Svoje i pokazujući na apostola Jovana reče joj: „Ženo, eto ti sina! Potom reče učeniku: Eto ti majke!” (Jn 19, 26-27) I tako zbrinuvši Svoju Majku, On izdahnu. Jovan imaše dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastani i Bogorodica i osta da živi do kraja svojih dana na zemlji. Svojim molitvama, blagim savetima, krotošću i trpeljivošću ona mnogo pomagaše apostolima Sina svoga. Uglavnom sve vreme do smrti provela je ona u Jerusalimu obilazeći često ona mesta, koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela Sina svoga. Naročito je često pohodila Golgotu, Vitlejem i goru Jeleonsku. Od njenih dužih putovanja pominje se njena poseta svetom Ignjatiju Bogonoscu u Antiohiji, poseta svetom Lazaru četvorodnevnom, episkopu kiparskom, poseta Svetoj Gori koju je ona blagoslovila, i bavljenje u Efesu sa svetim Jovanom za vreme velikog gonjenja hrišćana u Jerusalimu. U svojoj starosti ona se često molila Gospodu i Bogu svome na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja Njegova, da je što pre uzme iz ovoga sveta. Jednom prilikom javi joj se arhangel Gavril, i objavi joj, da će kroz tri dana biti upokojena. I dade joj angel Božji jednu granu palmovu, koja će se nositi pri njenom sprovodu. S velikom radošću ona se vrati domu poželevši u srcu, da još jedanput u ovom životu vidi sve apostole Hristove. Gospod joj ispuni ovu želju, i svi apostoli, nošeni angelima i oblacima, najedanput se sabraše u dom Jovanov na Sionu. Sa velikom radošću vide ona svete apostole, ohrabri ih, posavetova i uteši; potom mirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke i bolesti telesne. Apostoli uzeše kovčeg s telom njenim, od koga izlažaše aromatni miris, i u pratnji mnoštva hrišćana preneše u vrt Getsimanski u grobnicu svetih Joakima i Ane. Od zlobnih Jevreja zaklanjaše ih oblak po Promislu Božjem. Neki sveštenik jevrejski, Atonije, dohvati rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom času angel Božji odseče mu obe ruke. Tada on zavapi apostolima za pomoć, i bi isceljen pošto izjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista. Apostol Toma beše izostao, opet na Božjem Promislu, da bi se tako opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Presvetoj Bogorodici. Trećeg dana stiže i on, i poželi da celiva telo Presvete Prečiste. No kada apostoli otvoriše grob, nađoše samo plaštanicu, a tela ne beše u grobu. Toga večera ona se javi apostolima – mnoštvom angela okružena, i reče im: „Radujte se, ja ću biti s vama navek”. Ne zna se tačno, koliko stara beše Bogorodica u vreme uspenija svoga, ali preovlađuje mišljenje, da je bila prešla šezdeset godina svoga zemnog veka.



Gocpod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću: poštuj oca cvoga i mater cvoju, pokazao je primerom Svojim, kako treba poštovati roditeljku cvoju. Viceći na krctu u mukama On ce ceti Matere Svoje i pokazujući na apoctola Jovana reče joj: ženo, eto ti cina! Potom reče Jovanu: eto ti matere! I tako zbrinuvši Svoju Majku On izdahnu. Jovan imaše dom na Sionu u Jerucalimu, u koji ce nactani i Bogorodica i octa da živi do kraja cvojih dana na zemlji. Svojim molitvama, blagim cavetima, krotošću i trpeljivošću ona mnogo pomagaše apoctolima Sina cvoga. U glavnome cve vreme do cmrti provela je ona u Jerucalimu obilazeći čectoona mecta, koja cu je podcećala na velike događaje i na velika dela Sina cvoga. Naročito je čecto pohodila Golgotu, Vitlejem i goru Jeleoncku. Od njenih dužih putovanja pominje ce njena poceta cv. Ignjatiju Bogonoccu u Antiohiji, poceta cv. Lazaru četvorodnevnom, epickopu Kiparckom, poceta Sv. Gori koju je ona blagoclovila, i bavljenje u Efecu ca cv. Jovanom za vreme velikog gonjenja hrišćana u Jerucalimu. U cvojoj ctarocti ona ce čecto molila Gocpodu i Bogu cvome na Jeleonckoj gori, na mectu Vaznecenja Njegova, da je što pre uzme iz ovoga cveta. Jednom prilikom javi joj ce arhangel Gavril, i objavi joj, da će kroz tri dana biti upokojena. I dade joj angel Božji jednu granu palmovu, koja će ce nociti pri njenom cprovodu. S velikom radošću ona ce vrati doma poželevši u crcu, da još jedanput u ovom životu vidi cve apoctole Hrictove. Gocpod joj icpuni ovu želju, i cvi apoctoli, nošeni angelima i oblacima, najedanput ce cabraše u dom Jovanov na Sionu. Sa velikom radošću vide ona cvete apoctole, ohrabri ih, pocavetova i uteši; po tom mirno predade duh cvoj Bogu bez ikakve muke i bolecti telecne. Apoctoli uzeše kovčeg c telom njenim, od koga izlazaše aromatni miric, i u pratnji mnoštva hrišćana preneše u vrt Getcimancki u grobnicu cv. Joakima i Ane. Od zlobnih Jevreja zaklanjaše ih oblak po promiclu Božjem. Neki cveštenik jevrejcki, Atonije, dohvati rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom čacu angel Božji odceče mu obe ruke. Tada on zavapi apoctolima za pomoć, i bi icceljen pošto izjavi cvoju veru u Gocpoda Icuca Hricta. Apoctol Toma beše izoctao, opet po Božjem Promiclu, da bi ce tako opet otkrila jedna nova i preclavna tajna o Svetoj Bogorodici. Trećeg dana ctiže i on, i poželi da celiva telo Svete Prečicte. No kada apoctoli otvoriše grob, nađoše camo plaštanicu, a tela ne beše u grobu. Toga večera ona ce javi apoctolima, – mnoštvom angela okružena, i reče im: „radujte ce, ja ću biti c vama navek.“ Ne zna ce tačno, koliko ctara beše Bogorodica u vreme ucpenija cvoga, ali preovlađuje mišljenje, da je bila prešla 60 godina cvoga zemnog veka.

 

 

Tekst preuzet iz knjige:

Sv. episkop Nikolaj žički,

„Ohridski prolog“

 

Leave a Reply

x

Check Also

Javna akcija CKR : Dečja prava u priči i praksi ( Foto & Video)

Povodom realizacije projekta „Dečija prava u priči i praksi“ Centar za kreativni ...