Home / Verski praznici / Danas je Sveti Luka, apostol i jevanđelist

Danas je Sveti Luka, apostol i jevanđelist

 

 

31.10.2009
Julianski (stari) kalendar:
18.10.2009

Sveti Luka, apostol i jevanđelist
Rodom iz Antiohije. U mladosti izučio beše dobro grčku filosofiju, medicinu i živopis. U vreme delatnosti Gospoda Isusa na zemlji, sveti Luka dođe u Jerusalim, gde vidi Spasitelja licem u lice, čuje Njegovu spasonosnu nauku i bude svedok čudesnih dela Njegovih. Poverovavši u Gospoda, sveti Luka bi uvršćen u Sedamdeset apostola i poslat na propoved. Zajedno sa Kleopom video vaskrslog Gospoda na putu za Emaus (Lk 24, 12-31). Po silasku Duha Svetoga na apostole Luka se vratio u Antiohiju, i tamo je postao satrudnik apostola Pavla, s kojim je putovao i u Rim, obraćajući u veru Hristovu Jevreje i neznabošce. „Pozdravlja vas Luka, ljekar ljubljeni”, piše Kološanima apostol Pavle (Kol 4, 14). Ne molbu hrišćana napisao Jevanđelje, oko 60. godine. Po mučeničkoj smrti velikog apostola Pavla, sveti Luka je propovedao Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim stranama. Živopisao ikonu Presvete Bogorodice – i to ne jednu nego tri, a tako isto i ikone svetih apostola Petra i Pavla. Otuda se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Pod starost posetio je Liviju i Gornji Misir. Iz Misira se vratio u Grčku, gde je nastavljao s velikom revnošću propovedati i ljude Hristu obraćati, bez obzira na svoju duboku starost. Napisao je sveti Luka Jevanđelje i Dela svetih apostola, i oboje posveti Teofilu, knezu Agaje. Beše mu osamdeset četiri godine, kada ga zlobni idolopoklonici udariše na muke Hrista radi i obesiše o jednoj maslini u gradu Tivi (Tebi) Beotijskoj. Mošti čudotvorne ovoga divnog svetitelja behu prenesene u Carigrad u vreme cara Konstancija, sina Konstantinovog.







Rodom iz Antiohije. U mladocti izučio beše dobro grčku filozofiju, medecinu i živopic. U vreme delatnocti Gocpoda Icuca na zemlji cv. Luka dođe u Jerucalim, gde vidi Spacitelja licem u lice, čuje Njegovu cpaconocnu nauku i bude cvedok čudecnih dela Njegovih. Poverovavši u Gocpoda cv. Luka bi uvršćen u Sedamdecet apoctola i poclat na propoved. Zajedno ca Kleopom video vackrclog Gocpoda na putu za Emauc (Lk. 24). Po cilacku Duha Svetoga na apoctole Luka ce vratio u pntiohiju, i tamo je poctao catrudnik apoctola Pavla, c kojim je putovao i u Rim, obraćajući u veru Hrictovu Jevreje i neznabošce. Pozdravlja vac Luka ljekar ljubazni, piše Kološanima apoctol Pavle (Kol. 4, 14). Na molbu hrišćana napicao Jevanđelje, oko 60. godine. Po mučeničkoj cmrti velikog apoctola Pavla cv. Luka je propovedao Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim ctranama. Živopicao ikonu Precvete Bogorodice, – i to ne jednu nego tri, a tako icto i ikone cv. apoctola Petra i Pavla. Otuda ce cv. Luka cmatra ocnivačem hrišćanckog ikonopica. Pod ctaroct pocetio je Liviju i Gornji Micir. Iz Micira ce vratio u Grčku, gde je nactavljao c velikom revnošću propovedati i ljude Hrictu obraćati, bez obzira na cvoju duboku ctaroct. papicao cv. Luka Jevanđelje i Dela Apoctolcka, i oboje pocveti Teofilu knezu Ahaje. Beše mu 84 godine, kada ga zlobni idolopoklonici udariše na muke Hricta radi i obeciše o jednoj maclini u gradu Tivi (Tebi) Beotijckoj. Mošti čudotvorne ovoga divnoga cvetitelja behu prenecene u Carigrad u vreme cara Konctancija, cina Konctantinovog.


Tekst preuzet iz knjige:

Sv. episkop Nikolaj žički,

„Ohridski prolog“






-Danas su takođe

Sveti Petar Cetinjski, mitropolit crnogorski

Rođen 1. aprila 1749. godine u selu Njegušu. Stupio u čin monaški u svojoj dvanaestoj godini. Po smrti mitropolita Save 1782. godine Petar postade mitropolitom i gospodarem Crne Gore. Sav svoj život, viteški i sveti, posvetio je ovaj slavni muž svome narodu. Unutra je radio svom snagom da izmiri zavađena plemena, a spolja da odbrani zemlju i narod od grabljivih napadača. Uspeo je i u jednom i u drugom poslu. Proslavio se naročito pobedom nad vojskom Napoleonovom u Boki i Dalmaciji. Prema sebi je bio surov a prema svakom drugom pravedan i snishodljiv. Živeo je u jednoj teskobnoj keliji, kao prost monah, iako je bio knez nad jednim narodom. Upokojio se 18. oktobra 1830. godine. Njegove čudotvorne mošti počivaju netljene u manastiru Cetinjskom. Gospod ga proslavi na nebesima i na zemlji, kao vernog i trpeljivog slugu Svoga.









Sveti Julijan i Didim Slepac
Sveti Julijan, zvani Pustinjak, beše Persijanac i seljak bez školovanja, ali zbog čistote srca – sasud blagodati Duha Svetoga. Podvizavao se ukraj Eufrata u Mesopotamiji. Imao dar vidovitosti. U sami čas kada pogibe Julijan Odstupnik, sveti Julijan to prozre duhom i objavi učenicima svojim. Njegov savremenik, sveti Didim slepac u Aleksandriji, takođe provide duhom pogibiju Julijanovu; beše na molitvi noću, kada mu dođe glas s neba: „Danas je nestalo cara Julijana, izvesti o tome patrijarha Atanasija”. Sveti Antonije Veliki veoma je uvažavao ovoga čudesnoga slepca Didima, koji je imao duh vidovit, i svraćao je kod njega, kad god je iz pustinje dolazio u Aleksandriju, i zajedno s njim Bogu se molio. I sveti Julijan i sveti Didim, divne sluge Božje, upokojili su se posle 362. godine.

Leave a Reply

x

Check Also

Javna akcija CKR : Dečja prava u priči i praksi ( Foto & Video)

Povodom realizacije projekta „Dečija prava u priči i praksi“ Centar za kreativni ...