Home / Istorijski dogadjaji / Danas je veliki praznik -Prepodobna mati Paraskeva – Sveta Petka

Danas je veliki praznik -Prepodobna mati Paraskeva – Sveta Petka

Sveta Petka ili Paraskeva (grč. Παρασκευή – petak) je bila hrišćanska podvižnica iz 11. veka.

27.10.2009
Julianski (stari) kalendar:
14.10.2009

Rodila se u gradu Epivatu (Pivat – na turskom Bojadis), koji se nalaziše između Silimvrije i Carigrada u Trakiji polovinom desetog stoleća. Ona beše srpskog porekla (http://orthodoxie.free.fr/pelerinage_serbie.htm), iz imućne i veoma pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, a kasnije bi izabran za episkopa Maditskog (989996)

Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu i čula reči Božanskog Jevanđelja: „Ko hoće za mnom da ide, neka se odreče sebe i uzme krst svoj, i za mnom da ide“ (Mk. 8,34), ona svim srcem pripade Gospodu i kada odraste pridruži se plejadi blagočestivih ugodnika Božijih. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, a zatim se zaputi u pustinju Jordansku, živeći strogim otšeličkim životom, gde se Hrista radi podvizavala sve do starosti svoje. U doba pozne starosti posluša glas Anđela Božijeg, ostavi pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Tu ona požive još dve godine u neprestanom postu i molitvi, pa se predstavi Bogu u 11. stoleću. Njeno telo bi od strane vernih sahranjeno po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.

Bogougodni hrišćani iz tog mesta posle javljanja svetiteljke u snu nekom Georgiju i Jefimiji pronašli su mesto gde su bile zakopane njene mošti, izvadili su ih iz zemlje i položili u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu. Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle u Trnovo, da bi opet bile vraćene u Carigrad, a iz Carigrada u Beograd. Sada se svete i čudesne mošti, Svete Petke nalaze u rumunskom gradu Jašiju, osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu.

Širom naše zemlje nalazi se i veliki broj lekovitih izvora, koji su posvećeni sv. Petki. Jedan od njih je izvor sv. Petke u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu gde su njene mošti dugo vremena počivale. Ta čudotvorna i lekovita voda (agijazma, grč. αγίασμα) ove svetiteljke, leči sve bolesnike, koji sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki prilaze k njoj.

Crkva je slavi 14. oktobra po starom, odnosno 27. oktobra po novom kalendaru. Ovu Paraskevu naš narod obično zove sv. Petka a u srpskim primorskim krajevima „Petka Biogradska“, jer su joj mošti počivale takođe i u Beogradu. Takođe je poznata i kao Petka Trnovska, jer su joj mošti bile u Trnovu.



Ova clavna cvetiteljka beše crpckoga porekla, rođena u gradu Epivatu (Pivat, po turcki Bojadoc, između Silimvrije i Carigrada. Roditelji cv. Petke behu imućni i pobožni hrišćani, i ocim Petke imađahu i jednoga cina, Jevtimija, koji ce za života roditelja zamonaši, i docnije pocta znameniti epickop Maditcki. Po cmrti roditelja devica Petka, vazda željna života podvižničkog Hricta radi, napucti dom roditeljcki i ode najpre u Carigrad, a potom u puctinju Jordancku, gde ce podvizavala do ctarocti cvoje. Ko bi mogao ickazati cve trudove, i patnje, i ickušenja demoncka, koja pretrpe cv. Petka u toku mnogih godina? Pod ctaroct javi joj ce jednom angel Božji i reče joj: „octavi puctinju, i vrati ce u tvoje otečectvo: potrebno je da tamo predaš cvoje telo zemlji, a dušom da ce preceliš Gocpodu“. Sv. Petka pocluša glac c neba, octavi omiljenu joj puctinju, i vrati ce u Epivat. Tu ona, prožive još dve godine, opet u neprectanom poctu i molitvi, i onda predade duh cvoj Bogu i preceli ce u rajcka nacelja. Upokojila ce u XI ctoleću. Mošti njene čudotvorne u toku vremena behu prenošene: u Carigrad, u Trnovo, pa opet u Carigrad, pa u Beograd. Sada ce nalaze u Rumuniji, u gradu Jašu. U beogradckom gradu nalazi ce voda (agiazma) cv. Petke, koja čudotvorno leči cve one bolecnike, koji c verom u Boga i ljubavi prema ovoj cvetiteljki k njoj pritiču.

 

Tekst preuzet iz knjige:

Sv. epiksop Nikolaj žički,



Prepodobna Petka – Paraskeva

Ova slavna svetiteljka beše srpskoga porekla, rođena u gradu Epivatu (Pivat, po turski Bojados), između Silinavrije i Carigrada. Roditelji svete Petke behu imućni i pobožni hrišćani, i osim Petke imađahu i jednoga sina, Jevtimija, koji se za života roditelja zamonaši, i docnije posta znameniti episkop maditski. Po smrti roditelja devica Petka, vazda željna života podvižničkog Hrista radi, napusti dom roditeljski i ode najpre u Carigrad, a potom u pustinju Jordansku, gde se podvizavala do starosti svoje. Ko bi mogao iskazati sve trudove, i patnje, i iskušenja demonska, koja pretrpe sveta Petka u toku mnogih godina? Pod starost javi joj se jednom angel Božji i reče joj: „Ostavi pustinju, i vrati se u tvoje otečestvo; potrebno je da tamo predaš svoje telo zemlji, a dušom da se preseliš Gospodu”. Sveta Petka posluša glas s neba, ostavi omiljenu joj pustinju, i vrati se u Epivat. Tu ona, prožive još dve godine, opet u neprestanom postu i molitvi, i onda predade duh svoj Bogu i preseli se u rajska naselja. Upokojila se u VI veku. Mošti njene čudotvorne u toku vremena behu prenošene: u Carigrad, u Trnovo, pa opet u Carigrad, pa u Beograd. Sada se nalaze u Rumuniji, u gradu Jašu. U beogradskom gradu nalazi se voda (agiazma) svete Petke, koja čudotvorno leči sve one bolesnike, koji s verom u Boga i ljubavi prema ovoj svetiteljki k njoj pritiču.


Sveti mučenici Nazarije, Gervasije i Protasije
Nazarije rođen u Rimu od oca Jevrejina i majke hrišćanke. Majka mu Perpetua beše krštena samim apostolom Petrom. Primivši veru materinu, Nazarije se svojski predade ispunjenju svih propisa crkvenih. Neustrašivo propovedajući Jevanđelje, Nazarije dođe u Mediolan (Milan). Tamo nađe u tamnici Gervasija i Protasija, i služaše im sa velikom ljubavlju. Saznavši za to mesni knez naredi te izbiše Nazarija i prognaše iz grada. U viziji nekoj javi mu se majka njegova i reče mu, da treba da ide u Galiju (Francusku) i tamo propoveda Jevanđelje. Tako Nazarije i učini. Posle nekoliko godina Nazarije opet dođe u Mediolan, sada sa mladićem Kelsijem, učenikom svojim, koga on krsti u Galiji. Tu zateče braću Gervasija i Protasija još u tamnici, u koju i njega brzo baci knez Anulin. I radovahu se Hristovi mučenici zbog novog susreta po Božjem Promislu. Car Neron naredi, da se Nazarije ubije; i knez izvede iz tamnice Nazarija i Kelsija, i odseče im glave. Uskoro potom biše posečeni i sveti Gervasije sa Protasijem od nekoga vojvode Astazija, koji kroz Mediolan iđaše u rat protiv Moravaca. Pa kad ču vojvoda, da ova dva brata ne prinose žrtve idolima, poboja se da zbog toga ne izgubi bitku, pa naredi te ih odmah posekoše. Gervasije i Protasije behu blizanci blaženih roditelja i za veru takođe mučenika: Vitalija i Valerije. Mošti svetog Nazarija prenese sveti Amvrosije iz nekog vrta van grada u crkvu svetih Apostola, a mošti svetog Gervasija i Protasija behu mu otkrivene u jednoj čudesnoj viziji.


„Ohridski prolog“


Leave a Reply

x

Check Also

Uređenje Trga u Knjaževcu (Foto & Video)

– – U Knjaževcu je u toku rekonstrukcija keja i trga Dimitrija ...