Home / Timocka krajina / Knjaževac / Knjazevac na mapi Srpskih puteva vina!

Knjazevac na mapi Srpskih puteva vina!

http://casopisvino.co.rs/images/10-11/putevi-vina.jpgTURIZAM… Vinski podrumi u Srbiji polako postaju magnet za turiste

Regioni Palića, Fruške gore, Vršca, Smedereva, Topole, Negotina, Knjaževca i Župe imaju ogromnu šansu da postanu stecište turista ljubitelja vina




Vinski turizam uskoro bi mogao da postane jedan od srpskih brendova! Država je spremna da kreditiranjem podstiče ovaj oblik turizma, a turističke organizacije pripremaju „vinske mape“, koje će gostima pomoći da upoznaju osam regiona u kojima se proizvode najkvalitetnija srpska vina! To su vinski putevi Palića, Fruške gore, Vršca, Smedereva, Topole, Negotina, Knjaževca i Župe.

„Viteški vinski red“
Ljiljana Čerović kaže da kod nas postoji pet viteških vinskih redova, čiji je cilj da popularizuju kulturu vina u Srbiji. Članovi viteških vinskih redova takođe mogu da pomognu razvoj našeg vinskog turizma, ističe ona.
Jedini uslov da postanete član „viteškog reda“ jeste da ste iskreni ljubitelj vinske kapljice.


– Putevi vina treba da postanu deo ukupne turističke ponude jedne regije. Ukoliko kao zemlja želimo da se pozicioniramo na vinskoj karti sveta, onda je najbolje da to uradimo preko autohtonih vrsta loze i vina sa geografskim poreklom – ističe Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije.

Svetski trend

Predsednik Udruženja vinara i vinogradara Srbije Gvozden Radenković veruje da vinski turizam u perspektivi može da donese odličnu zaradu i vinarima i državi.

– U svetu je već dugo trend sve što je vezano za vino, a odskoro je tako i kod nas. U Srbiji ima oko pedesetak proizvođača vina. Neki od njih u svojim podrumima imaju sale za degustaciju, ali samo nekolicina vinarija nudi gostima i smeštajne kapacitete. Ako bi država izašla u susret vinarima i pružila im logističku i finansijsku pomoć, verovatno bi veliki broj njih, pored degustacije vina, u svoju ponudu uvrstio hranu i smeštaj. Do sada je jedino Ministarstvo ekonomije pokazalo interesovanje i ponudilo vinarima povoljne kredite. Ali iza nas je teška godina, pa vinari nisu imali smelosti da uđu u ovaj poduhvat – objašnjava Radenković.

Državni sekretar u Ministarstvu za ekonomiju Goran Petković kaže za Press da je država spremna da pomogne vinarima koji na vinskim putevima Palića, Fruške gore, Vršca, Smedereva, Topole, Negotina, Knjaževca i Župe žele da naprave dobar ugostiteljski objekat i gostima ponude kvalitetno vino, hranu i smeštaj.

– Siguran sam da vinski turizam ima odličnu perspektivu u Srbiji. Vinarima pružamo dve vrste pomoći – finansijsku i marketinšku. Marketinšku podršku realizujemo tako što ih vodimo na sajmove u inostranstvo, štampamo im promotivni materijal na više svetskih jezika i slično. U planu je da se na sajmu turizma, koji se održava u februaru, održi i beogradski sajam vina. Ideja je da se na taj način posetiocima predstavi vinski turizam u Srbiji. Očekujemo više od 100 izlagača – objašnjava Petković.


Srpski putevi vina!

Vrsni poznavaoci... Srbija turistima može da ponudi vrhunska vina


On kaže da je to odlična prilika da se vinari povežu sa turističkim radnicima, agencijama i hotelijerima.

– Naša finansijska pomoć vinarima realizuje se kroz povoljne kredite na pet godina, uz godinu dana grejs perioda i kamatnom stopom od jedan odsto – ističe Petković, i otkriva da je skoro imao priliku da u vinskim podrumima u Sremskim Karlovcima sluša goste iz Nemačke, koji su oduševljeni srpskim vinima.

Nedostaje smeštaj

U Turističkoj organizaciji Srbije kažu da je začetnik vinskog turizma u Srbiji inženjer Laslo Hupert, koji je 2002. godine u svojoj vinariji „Vinski dvor“ u Hajdukovu kod Subotice počeo da prima prve goste. „Vinski dvor“ je jedna od retkih vinarija u kojoj gosti pored degustacije vina i uživanja u mađarskim specijalitetima mogu i da prenoće.

Vinski podrum koji nudi prenoćište i hranu je i „Vinska kuća Minića“ u Tršcu, u Župi. Ova vinarija, međutim, ne može da primi sve goste koji žele da se posle dobre kapljice odmore u jedinstvenom smeštaju – pravom vinskom buretu!

– U ponudi imamo 14 ležajeva. Ali to je nedovoljno da izađemo u susret svima koji bi želeli da prespavaju kod nas. Naša ponuda je jedinstvena jer gosti imaju mogućnost da spavaju u vinskim buradima. Goste na konak primamo od maja do kasne jeseni, dok zimi pravimo pauzu jer nemamo grejanje. Osim gostiju iz Srbije, dolaze nam i ljubitelji vina iz Francuske, Norveške, Italije, Amerike… – kaže Milorad Minić, vlasnik „Vinske kuće Minića“.

Vino za umetničke slike
Vlasnik podruma „Vinska kuća Minića“ otkriva za Press kako je pre desetak godina trampio svoje vino za slike poznatog srpskog slikara Milića od Mačve.
– Kada sam išao na slavu kod slikara Milića od Mačve, poneo sam mu na poklon nekoliko boca iz mog vinskog podruma. Kada je probao vino, pitao me je koliko košta. Rekao sam mu da sam ja umetnik u svom poslu, kao i on u svom. Našalio sam se da možemo da se menjamo za proizvode koje stvaramo. Milić je to ozbiljno shvatio i u zamenu za moja vina davao mi je svoje slike – priča Minić.

On priznaje da je na ideju da otvori vinski podrum, u kojem će gosti nakon degustacije vina moći da prespavaju, došao obilazeći slična mesta u Sloveniji, Mađarskoj i Austriji, koja su tamo veoma popularna.


– Ali morao sam prilično da se pomučim da bih nadležne ubedio da mi izdaju dozvolu za otvaranje vinarije. Odvažio sam se i počeo da radim bez dozvole. Dobio sam je tek 1996, osam godina nakon otvaranja – priča Minić.

Vino koje proizvodi porodica Minić oduševilo je i Francuze, koji imaju posebno istančan ukus kada je u pitanju kvalitet ovog pića.

– Francuzi su probali moje vino na jednoj izložbi u „Hajatu“, svidelo im se i sada nam u goste svake godine stiže stotinak turista iz Francuske. I ja sam na njihov poziv posetio čuvene vinarije u Francuskoj. Mnogo ljudi dođe zbog vina, ali kada vide ovo neobično naselje, požele da ovde prespavaju bar jednu noć. A oni koji jednom dođu, stalno se vraćaju i šalju nam nove goste – ponosan je Minić.

b

fakti
n U Srbiji se proizvodi oko 700 vrsta vina
n Prema boji vina se dele na: belo, ružičasto i crveno. Ona mogu da budu: vrhunska sa geografskim poreklom, kvalitetna sa geografskim poreklom, stona sa geografskim poreklom i stona vina
n Prema sadržaju šećera, vina se dele na: suva, polusuva, poluslatka i slatka
n Mnoga vinogradarska područja organizuju za vreme berbe svečanosti posvećene vinu. Na njima se u slavu grožđa i vina nude brojni specijaliteti srpske kuhinje

VIOLETA NEDELJKOVIĆ press



Srpski putevi vina!



On priznaje da je na ideju da otvori vinski podrum, u kojem će gosti nakon degustacije vina moći da prespavaju, došao obilazeći slična mesta u Sloveniji, Mađarskoj i Austriji, koja su tamo veoma popularna.

– Ali morao sam prilično da se pomučim da bih nadležne ubedio da mi izdaju dozvolu za otvaranje vinarije. Odvažio sam se i počeo da radim bez dozvole. Dobio sam je tek 1996, osam godina nakon otvaranja – priča Minić.

Vino koje proizvodi porodica Minić oduševilo je i Francuze, koji imaju posebno istančan ukus kada je u pitanju kvalitet ovog pića.

– Francuzi su probali moje vino na jednoj izložbi u „Hajatu“, svidelo im se i sada nam u goste svake godine stiže stotinak turista iz Francuske. I ja sam na njihov poziv posetio čuvene vinarije u Francuskoj. Mnogo ljudi dođe zbog vina, ali kada vide ovo neobično naselje, požele da ovde prespavaju bar jednu noć. A oni koji jednom dođu, stalno se vraćaju i šalju nam nove goste – ponosan je Minić.

b

fakti
n
U Srbiji se proizvodi oko 700 vrsta vinan
Prema boji vina se dele na: belo, ružičasto i crveno. Ona mogu da budu: vrhunska sa geografskim poreklom, kvalitetna sa geografskim poreklom, stona sa geografskim poreklom i stona vinan
Prema sadržaju šećera, vina se dele na: suva, polusuva, poluslatka i slatkan Mnoga vinogradarska područja organizuju za vreme berbe svečanosti posvećene vinu. Na njima se u slavu grožđa i vina nude brojni specijaliteti srpske kuhinje

VIOLETA NEDELJKOVIĆ

komentari (4)

pošalji komentar

Katarina [neregisrovani] (06. 01. 2010, 09:49:27)

eh,

Kako tuzno izgleda ova karta bez oznacenih vinogradarskih regiona na Kosovu i Metohiji. Meni nedostaju metohijska vina, kao sto se pitam koju cemo vodu za koju godinu piti, i zbog cega smo zitnicu Srbije – Metohiju (dve zetve godisnje na najboljoj crnici kakve ima samo u Ukrajini) tako nepromisljeno prepustili… Nema srpskog burgundca bez Metohije.

pošalji odgovor

superhick [neregisrovani] (06. 01. 2010, 10:51:32)

glupost

Svakom ko je krocio van ove bede jasno je da svaka zemlja ima vinograde i vino koji su vise puta bolji od nasih a o ceni da ne govorimo.U Srbiji najgora vina kostaju kao na zapadu srednja klasa,te molim novinare da budu umereniji kad se hvale!


pošalji odgovor

Logos [neregisrovani] (06. 01. 2010, 12:55:53)

A Kosovo ?

Pažljivo gledam ovu vinsku kartu i vidim da nedostaju vinogradi sa Kosova. Koliko se sećam sa Kosova su nam stizala dobra vina. Nekadašnji „erdevički podrum“ (opština Šid) proizvodio je „roze“ koji je pravljen mešanjem italijanskog rizlinga i kosovskog crnog vina. Možda je suvišno da kažem „Kosovo je Srbija“ čak i vinska.

pošalji odgovor

odgovori na komentar:

Dobro je i nase

Ana [neregisrovani] (06. 01. 2010, 16:44:27)

Dobro je i nase

Ima onih kojima je uvek bolje tudje…Nasa vina su dobra i ako bi se ova ideja ostvarila, a drzava pomogla u tome, mislim da bi imali sta da ponudimo turistima. Samo napred!!!

pošalji odgovor

U fokusu
Srpski putevi vina!


06. 01. 2010

Srpski putevi vina!

Regioni Palića, Fruške gore, Vršca, Smedereva, Topole, Negotina, Knjaževca i Župe imaju ogromnu šansu da postanu stecište turista ljubitelja vina …

05. 01. 2010

Benzin ide na 110!

Arhiva

Najnovije vesti
Obradović: Moguć prekid nastave


08. 01. 2010

Obradović: Moguć prekid nastave

Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović izjavio je danas da će nastava u osnovnim i srednjim školama biti nastavljena u ponedeljak, 11. januara, ali i da postoji mogućnost …

Arhiva

Arhiva



Click Here to Pick up the date

Click Here to Pick up the date






Leave a Reply

x

Check Also

Knjaževac : POČELA „ČITAONICA IGRAONICA“

Na Dečjem odeljenju Narodne biblioteke „Njegoš“ počela je realizacija edukativno zabavnog programa ...